Izvor: Kurir, 23.Apr.2011, 09:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČINJENICE
Činjenica je da je polako, ali sigurno, ozonska rupetina koja se pojavila iznad Arktika stigla i do nas. Ukoliko vam se desilo da ste proteklih dana izašli napolje i tamo dobili opekotine, to je zato što mediji ovu pojavu u potpunosti ignorišu i puštaju vas da idete napolje i radujete se proleću, a onda uveče, kad dođete kući, kiselo mleko na vrat i nos, pa nekome rak, a nekome možda i ne.
Činjenica je da je velikosrpski novovelikomučenik (Šešelju) neverni Toma okupirao sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << naslovne stranice svojim postom-štrajkom-glađu-žeđu, ali to nije razlog da nas mediji ne obaveštavaju koliki je indeks UV zračenja tokom dana, s obzirom na to da je visok kao usred leta, a temperature i nisu visoke, što znači da možete da najebete mnogo više nego usred leta, pošto na plus 35 ipak tražite hlad i klima-uređaje, a ne da, kao u ovo radioaktivno proleće 2011, satima rajcate po Vrbicama, prvomajskim izletima i malim fudbalima, puštajući ultraljubičaste zrake A, B i C (za te sam prvi put čuo) kategorije da vas miluju po koži.
Činjenica je i da su se davne 2001. poslanici DSS našli u situaciji da im se oduzmu mandati koje su dobili na listi DOS, pa se to nije desilo, a da se desilo, možda bi danas Đinđić bio i dalje živ. Činjenica je i da su Šešelju pre nekoliko godina u Skupštini pokradeni vredno zarađeni mandati radikala, nastankom danas najjače partije u Srbiji, SNS. Stoga valjda tako nestrpljivo i priželjkuju izbore jer kao stranka i ne znaju šta je to.
Činjenica je i da je sve to svakom iole normalnom čoveku već uveliko dosadno, a i da nema mnogo veze sa ozonskom rupom, osim zaključka koji se da izvesti: zbog preterano izražene želje Srpske napredne stranke da vidi kako je to kad izađeš na izbore i osvojiš mandate, na prvim stranicama dnevnih novina nema upozorenja da se mažete faktorom 50+ i da nosite cvikere za sunce s faktorom 400. Dakle, zbog Tomine egzibicije sa glađu, žeđu i pričešću, neko će sutra nakačiti melanom.
Činjenica je, naravno, da ovo nije baš sasvim istinita činjenica, već odraz katastrofalnog stanja u kome se naši mediji nalaze, a to je da s pažnjom i zebnjom svi odreda moraju da isprate svako sranje između SNS i DS. Činjenica je i da su skoro svi mediji u vlasti stranaka na vlasti, ali kad čujem, recimo, Fokus radio, zaključim kako bi bilo bolje i da su svi do jednog u vlasti stranaka na vlasti nego u njihovoj. Eto koliko smo nisko pali.
Činjenica je i da sve ovo nema neku posebnu logiku, ali to je zato što sam jutros, po prolećnom radioaktivnom suncu, pešačio tri kilometra, slušajući Fokus radio (uspaljeni bivši radikali, koji ne mogu da se opredele da li su za naprednjake ili koštunjake, ubrzavaju mi pešački ritam i podižu pritisak, koji potom žustrom šetnjom sebi automatski snižavam), što znači da je ovaj „jedini preostali slobodni medij“ (samo trenutak, idem da se ispovraćam) kriv što je ova kolumna ovakva.
Stoga ih ovom prilikom javno izazivam da me pozovu u goste, da malo popričamo o političkoj situaciji u zemlji, ali i da se malo porvem s njihovim zabludelim slušaocima.
Čisto da biste vi čitali malo bolje kolumne.
Činjenica je i da se ovih dana navršava jedna godina od mog prvog teksta u listu Kurir (da mi je neko pre dve godine rekao, ne bih mu verovao), prema tome, čestitam vam godinu dana mene na trećoj stranici subotom i želim vam svima da napravite što više dece, čija će deca konačno dići neki valjani ustanak i uništiti ovo zlo u kojem se koprcamo već preko dvesta godina. Pošto od nas, ali i od ovih balavaca na ulici, očigledno nema ništa.
Živeli, što bi rekao jedan naš pokojni predsednik.
