Izvor: RTS, 07.Dec.2014, 20:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bosanski jezik nema ko da tumači

Problema u srpskom pravosuđu nema malo, ali je štrajk advokata privremeno olakšao posao sudu u Prijepolju – i to u stavki da u tom periodu stranke nisu tražile sudskog tumača za bosanski jezik. Da su tražile, samo bi nagomilale broj nerešenih predmeta, jer u Srbiji je samo jedan čovek ovlašćeni tumač za taj jezik – i živi u Vojvodini.

Bošnjak iz Sandžaka će istom rečenicom tražiti sudskog tumača >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i na srpskom i na bosanskom jeziku, s tim što mu, u drugom slučaju, to može pomoći da unedogled odloži sudski postupak.

U Prijepolju je bosanski jezik već pet godina u službenoj upotrebi, a Osnovni sud u ovom momentu ima oko 80 predmeta koji čekaju da budu prevedeni. Najviše ih je u krivičnoj materiji.

"Taj broj se polako povećavao jer su stranke, kad su shvatile da postoji problem i da nemamo tumača, masovnije počele da traže da se spisi predmeta prevedu na bosanski ili da se nađe timač za bosanski jezik znajući da takvog tumača nema", priča predsednik Osnovnog suda u Prijepolju, Mileta Bezarević.

U čekanju da se prevedu optužnice, jedan broj predmeta je, kažu u sudu, zastareo jer je istekao rok od četiri godine, a da nije obezbeđen tumač.

"Ovde se mora pitati da li stranka zna jezik, a ako ne razume mora se obezbediti tumač, druga je stvar da li su iskreni u svojim tvrdnjama", objašnjava Bezarević.

Da bi neko postao tumač za ovaj jezik, pored visokog obrazovanja i poznavanja pravne materije, mora da ima odobrenje ministra pravde. Iz tog ministarstva poručuju da su upoznati sa problemom nedostatka prevodilaca i za bosanski i za druge jezike nacionalnih manjina.

U skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa 2013–2018. godine, predviđeno je da se, radi unapređenja izbora stalnih sudskih prevodilaca, izradi Nacrt zakona o stalnim sudskim tumačima, navelo je Ministarstvo pravde.

Nakon usvajanja zakona, Ministarstvo pravde će sprovesti postupak imenovanja sudskih prevodilaca i tumača.

Lingvisti poručuju da su ideje "jedan narod, jedan jezik, jedna država" bile aktuelne u 19. veku. U debati o jezicima na Balkanu najmanje je, tvrde, reč o jeziku.

Lingvista Vlado Đukanović smatra da je to stvar politike,a a ne jezika.

"Ako obratite pažnju – nema nikakve razlike, oni govore isto kao što su govorili pre 30 godina, ali se ponašaju kao da govore drugim jezikom", kaže Đukanović.

Po istom osnovu mogli bi da se jave i Crnogorci, mada se još niko nije pozvao na taj jezik u sudu, niti postoji sudski tumač za crnogorski.

U Crnogorskom nacionalnom savetu kaže da postoji inicijativa da se crnogorski jezik uvede u opštinu Vrbas, u kojoj živi 7.500 Crnogoraca, po istom principu kao što je u službenoj upotrebi u opštini Mali Iđoš.

Nastavak na RTS...