Izvor: Politika, 17.Jun.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagodeti državne službe
Neverovatno zvuči podatak da se u Grčkoj ne zna koliki je tačan broj onih koji rade za državu. Vlada je tek sada naložila popis
Od našeg dopisnika
Atina, 17.juni – Pored temperaturnog, jer živa je prešla četrdeseti podelak, u Atini danas, još jedan kolaps – saobraćajni. Hiljade automobila u kilometarskim kolonama, nervozni vozači, besni pešaci. Pored metroa koji je već drugi dan u delimičnom štrajku a obustavu najavljuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i za sutra, treći dan po redu, danas nema ni vozova, autobusa, ni trolejbusa, ni tramvaja... Nezadovoljni radnici javnog transporta obustavili su rad na pet sati i izašli na proteste pokušavajući da još jednom iskažu neslaganje sa reformom socijalno-penzijskog sistema, smanjenjem plata i broja zaposlenih.
Sigurno je svakom teško na svoj način. I narodu, i vladi, i premijeru Papandreuu, i ministrima koje preslišava međunarodna finansijska ekspertska „trojka” (MMF, Evropska centralna banka i EU), i ministru finansija Papakonstantinu koji i pored pozitivnih signala ne može da bude siguran kako će se odvijati skup dvadesetsedmorice u Briselu gde nameravaju da raspravljaju o budžetskoj disciplini ali i eventualnim sankcijama prema zemljama koje sistematski podrivaju stabilnost EU. Teši što Grčka nije jedina na spisku, ali zabrinjava što se ona, preciznije narod, neprestano buni, demonstrira, ne pristaje na evropska pravila i tako, kako smatra Zapad, daje loš primer ostalima.
Nacija, među njima i opozicione partije ustale su protiv jučerašnjeg predsedničkog ukaza o liberalizaciji tržišta rada što znači da poslodavci dobijaju veća prava prilikom otpuštanja zaposlenih. Preciznije, ako u firmi radi više od 150 zaposlenih poslodavac mesečno može da otpušta pet umesto dva odsto radnika, koliko je predviđao prethodni zakon. Preduzeća u kojima radi od 20 do 160 ljudi, mogu mesečno da otpuste ne više od šestoro. U tom periodu, dozvoljeno je i smanjenje plata, a otkazni rok je sa dve godine smanjen na najviše četiri meseca.
Projekt zakona koji bi u parlamentu trebalo da bude izglasan narednih dana, predviđa da mladi do 21 godine mogu da dobiju 80 odsto zakonom utvrđene minimalne plate, ili 85 procenata ako su stariji od 21 do 25 godina. Sve u svemu, reč je o zakonskoj odredbi koja olakšava otpuštanje i „aminuje” isplaćivanje znatno manjih otpremnina. Grčki sindikati smatraju da su ove mere nezakonite i najavljuju proteste ali i pokretanje postupka pred sudom. Međutim, zaboravljaju da je Zakon o radu koji je daleko od savršenog, a još manje od evropskog, do sada prilično slobodno tumačen. Inspekcije rada su nepoznata institucija pa su poslodavci mogli da zavode svoja pravila, plate i radno vreme i da, isto tako, jedan čovek prima više od jednog ličnog dohotka. Ili, da radi na radnom mestu koje ne postoji ili nema opis, ali da uredno prima platu.
Državna služba je, na primer, oduvek bila san svakog Grka. Nudila je pogodnosti koje malo ko ima: status „zaštićenog belog medveda”, zagarantovanih četrnaest ličnih dohodaka, sigurnu i vrlo solidnu penziju ali i otpremninu prilikom odlaska u penziju koja, kada je reč o bankama ili ministarstvima, iznosi desetine hiljada evra. Neverovatno zvuči podatak da se u Grčkoj ne zna koliki je tačan broj državnih službenika. Vlada je tek sada naložila popis jer, prema nekim podacima, broj zaposlenih u državnoj službi se kreće između 400.000 i 700.000 onih na „državnim jaslama”. Ko zna koliko je onih koji su više puta na spisku, koji nikada nisu videli svoje osnovno radno mesto jer imaju – još neko.
Logično je onda da najava suštinskih izmena u sferi radnog prava, penzijskog i socijalnog osiguranja, smanjenje penzija, podizanje starosne granice izazivaju tako burne reakcije i nespremnost Grka da prihvate pravila koja u EU odavno važe. Jer, tamo gde se vodi računa o svakom evru, izgleda neverovatno da neko zaposlen, recimo, u javnom preduzeću ide u penziju sa 25 godina staža i 50 godina života, uz debelu otpremninu, zavisno od fonda kome je pripadao, od zanimanja i poslodavca... Da žena sa 50 godina života i stažom od 15 godina, ukoliko ima maloletno dete može da postane – penzionerka... Da neudata i nezaposlena ćerka može da nasledi očevu penziju, ili da neko ko već ima penziju posle smrti bračnog druga može da uzme i njegovu, doduše umanjenu...
Upravo zato zahtevi EU da se unificiraju uslovi za sticanje penzije, u Grčkoj izazivaju toliko protivljenja i potresa. Jer, nije samo reč o promeni zastarelih zakonskih normi već, pre svega, o promeni – načina života, shvatanja...
Hiljade potencijalnih penzionera nagrnulo je na šaltere svojih fondova kako bi u poslednjem trenutku podneli zahteve za penzije – po starom. Strahuje se da neće biti dovoljno sredstava za sve jer su ti socijalno-penzijski fondovi u koje su debelo plaćali i zaposleni i poslodavci kako bi na kraju bilo puno para, više puta bili bezočno i nekažnjeno opljačkani.
U isto vreme, statistike pokazuju da se Grčka trenutno suočava sa najvećim procentom nezaposlenosti od 2000. godine. U prvom kvartalu ove godine, stopa nezaposlenosti porasla je sa 9,3 u 2009. godini na 11,7 procenata. Najviše je nezaposlenih među mladima do 29 godina, a najmanje sa najvišim obrazovanjem. Ali isto tako pada u oči da su „došljaci”, iako u poslednje vreme imaju manje posla, 73,8 odsto ekonomski aktivniji u odnosu na Grke sa 52,4 odsto. Jednostavno, oni koji su došli „trbuhom za kruhom” ne biraju poslove i rade sve ono što domaćini smatraju zanimanjima drugog reda: od obrađivanja zemlje, pomoći u kući, građevinskih radova, teških fizičkih poslova...
Takvi na plažu dolaze u večernjim satima, kad sunce već zalazi. Kad operu sve šoferšajbne na raskrsnicama, kad prodaju sve uvele bukete i drangulije na pijacama, kad se završe radovi na građevinama, na istovaru, isporuci hrane i robe, u magacinima... Grci, naročito oni mladi i bez posla u to vreme, uveliko odlaze sa plaža.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 18.06.2010.
