Izvor: Politika, 31.Okt.2014, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće biti gasne krize u Srbiji
Nakon sporazuma na relaciji EU, Ukrajina i Rusija oko duga za taj energent, dotok gasa i do nas biće veoma brzo normalizovan
Neće biti problema sa snabdevanjem gasom, a građani Srbije ne treba da brinu. Sve vezano za isplatu naših dugova umećemo da rešimo sa ruskim partnerima i da nađemo rešenje u korist građana Srbije, rekao je juče Aleksandar Vučić, premijer Srbije, odgovarajući na pitanje novinara o gasnoj krizi sa Rusijom zbog koje Srbiji stiže za 28 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manje gasa od dogovorenih količina.
Takva ohrabrenja stižu i iz Moskve, gde „Politika”, iz izvora bliskih „Gaspromu”, saznaje da će taj ruski gasni gigant, koji preko Ukrajine transportuje 80 odsto tog energenta, „nastaviti Srbiji da isporučuje gas u količinama predviđenim ugovorom i u skladu s potencijalima ove kompanije”.
Razloga za ovo ohrabrenja može da bude i dogovor koji je juče, posle skoro četiri meseca pregovaranja, postignut između Ukrajine, „Gasproma” i EU o otplati 3,1 milijardu dolara duga, plus 1,5 milijarda avansa za buduće isporuke gasa ovoj zemlji. Posle toga je Ginter Etinger, komesar za energetiku EU, izjavio da „možemo da garantujemo građanima EU da će snabdevanje gasom ove zime teći glatko”, dodajući da to znači da tranzit prema EU više nije ugrožen.
Aleksej Miler, direktor „Gasproma”, objasnio je juče posle dogovora EU, Rusije i Ukrajine da će isporuke ruskog gasa Ukrajini biti obnovljene kada Kijev naredne nedelje otplati prvi deo duga „Gaspromu”.
Inače isporuke gasa, kako saznaje „Politika”, smanjene su za većinu evropskih zemalja, pa i za Srbiju, koja je na kraju cevovoda još pre mesec dana, upravo zbog problema na relaciji Ukrajina–Rusija. Bugarska je pre dva dana objavila da joj je Rusija prepolovila isporuke gasa, a potom brzo povukla istu vest, jer je gas nesmetano stizao do potrošača.
I dok su pojedini mediji juče spekulisali da je razlog smanjenih isporuka gasa to što se premijer Vučić nije prilikom poslednje posete Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije Beogradu dogovorio kako da Srbija otplati 200 miliona duga, Zorana Mihajlović, potpredsednik vlade kaže „da su isporuke gasa smanjivane celoj Evropi, pa i Srbiji”.
– S Rusijom imamo partnerske odnose. Naš ukupan dug je 200 miliona dolara. Spremni smo da vratimo 100 miliona ubrzo, ali moramo da radimo kao partneri i da se dogovaramo svaki dan, rekla je Mihajlovićeva.
Šta god da je razlog smanjenih isporuka gasa, dug Srbije od 200 miliona dolara, problem s Ukrajinom ili nešto treće, tek mnogo je važnije pitanje šta je Srbija uradila da bi se pripremila za ovakve vanredne situacije i da li se spremila za predstojeću grejnu sezonu.
Da li je obezbedila dovoljne količine mazuta, struje, uglja, da li je EPS na vreme reagovao ili je ipak zakasnio s raspisivanjem tendera za nabavku uglja, budući da je grejna sezona uveliko u toku?
Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa” kaže da je skladište Banatski dvor puno, ali da ta količina gasa u njemu neće biti dovoljna za celu zimu. Zbog toga su u opciji još neke nabavke, među kojima i ta da se od Rusa kupi još gasa i da se uskladišti u Mađarskoj.
Cela ova situacija dodatno aktualizuje pitanje „Južnog toka”, kojim bi se zaobišla Ukrajina, a time izbegli i mnogi problemi u snabdevanju gasom. Na tu „cev” se uveliko čeka, što će po svoj prilici potrajati. Bar dok se ne reši pitanje, Trećeg energetskog paketa, što je kamen spoticanja Rusije i Evropske unije pri gradnji ovog rusko-evropskog gasovoda.
Šta je Treći energetski paket?
Poštovanje Trećeg energetskog paketa, na kom insistira EU, podrazumeva da „Gasprom” ne može biti i vlasnik gasa i gasovoda.
Poštujući evropsko zakonodavstvo, svoje kapacitete mora da ustupi i nekom trećem snabdevaču gasa, bilo da je reč o proizvođaču gasa, mada takvih i nema osim „Gasproma”, bilo da su to trgovci, odnosno preprodavci gasa. Interesantno je da EU takve uslove ne postavlja svojim zemljama članicama Italiji, Nemačkoj, Francuskoj koje ravnopravno s „Gaspromom” učestvuju u gradnji „Južnog toka” i dele vlasništvo 50 prema 50 odsto u ovom projektu. Sve ovo EU radi, navodno, u cilju smanjenja zavisnosti Evrope od ruskog gasa, iako dobro zna da drugog gasa nema.
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 31.10.2014
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
.jpg)
