Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić: Imao sam dogovor sa SAD

Nisam uhapšen 21.07, tri dana sam bio otet na nepoznatom mestu od strane civila, nisu mi predočena osnovna prava prilikom hapšenja. - Braniću se sam tokom ovog procesa, rekao Karadžić. - Sledeće pojavljivanje pred sudijama 29.avgusta

HAG – Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić pojavio se danas u 16 časova prvi put pred Haškim tribunalom, posle jučerašnjeg izručenja, saopštio da će se naknadno izjasniti o optužnici koju još proučava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i najavio da će se braniti sam. Karadžić je izjavio da je odlučio da izjašnjavanje po optužnici kojom mu se na teret stavljaju zločini počinjeni tokom rata u BiH uključujući i genocid i zločine protiv čovečnosti, odloži za 30 dana.

Pretpretresni sudija Alfonso Ori odobrio je odlaganje Karadžićevog izjašnjavanja o optužnici u tom roku i zakazao sledeće pojavljivanje bivšeg predsednika RS za 29. avgust.

Na poziv sudije Orija, Karadžić je potvrdio svoj identitet, a kao svoju poslednju službenu adresu naveo adresu u Republici Srpskoj, gde mu živi porodica, a kao „neoficijalnu adresu koju je imao tokom drugog identiteta”, naveo beogradsku Ulicu Jurija Gagarina 267.

Karadžić je rekao da se smatra državljaninom Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije i dodao da se na aerodromu u Roterdamu „pozdravio” sa ambasadorom BIH u Holandiji, a da je sa predstavnikom Srbije „razgovarao”.

Na pitanje da li želi da sud i Crnu Goru obavesti gde se on sada nalazi, Karadžić je uz osmeh odgovorio: „Sumnjam da ima nekog ko ne zna sam ja sada”, na šta se nasmejao i sudija Ori.

Karadžić je odlučio da sam sebe zastupa u prvom pojavljivanju pred sudom, ujedno i prvom pojavljivanju u javnosti od 1996. godine, ističući da želi da sam da se brani tokom celog procesa.

On je, na konstataciju sudije da ne vidi njegove savetnike, rekao da ima „nevidljivog savetnika”.

„Podrazumevam da sam se izjasnio da ću se sam braniti ne samo tokom ovog prvog pojavljivanja, nego i tokom celog procesa, bez obzira šta mislim o ovoj instituciji i o vama”, rekao je Karadžić i dodao da je njegovo mišljenje o Tribunalu kao o bilo kojoj „elementarnoj nepogodi od koje bi se, takođe, branio”.

Na pitanje zastupnika tužilaštva da li će sud komentarisati koliko je delikatno i rizično da se optuženi sam brani, sudija je odgovorio da će o načinu odbrane biti reči kada Karadzić o tome zvanično obavesti sud.

„Pravo da se sami branite je vaše pravo, ali nije apsolutno pravo”, rekao je sudija Ori, obraćajući se optuženom.

Upitan da li razume optužnicu koju je dobio, Karadžić je rekao da je „još proučava”, ali da bi radije da dobije novu, koju je Tužilaštvo najavilo.

Glavni tužilac Serž Bramerc, koji je prisustvovao prvom pojavljivanju Karadžića pred Tribunalom, odgovorio je da Tužilaštvo namerava da proširi optužnicu i najavio da će to biti učinjeno u kratkom roku.

Karadžić je na takvu najavu glavnog tužioca izrazio zabrinutost zbog brzine na kojoj insistira Tužilaštvo, ističući da želi da mu bude garantovano pravo na ravnopravan tretman pred susom.

On je objasnio da brine zbog brzine, koja je u stvarima pravde opasna. „Želim da budem ravnopravan pred vama sa Tužilaštvom i da ne dođem u situaciju da nemam mogućnost za regularan postupak”.

Karadžić je rekao i da želi da obavesti sud o neregularnostima koje su pratile njegovo hapšenje, navodeći da je pripremio govor na četiri strane, ali mu je sudija Ori dozvolio da o tome obavesti sud ukratko, na dva minuta.

„U Beogradu sam neregularno uhapšen. Tri dana sam bio otet od strane civila čiji identitet nisam znao, držan na mestu koje nisam znao, nisu mi bila predočena prava, nisam imao pravo na telefonski poziv i na SMS poruku prijateljima da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama”, rekao je Karadžić i dodao da je nakon 74 sata predat Specijalnom sudu posle čega je „sve bilo regularno”.

Karadžić je želeo da govori i o razlozima zbog kojih se pred sudom pojavljuje tek sada, pomenuvši dogovor sa američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom, naveo da mu je bio ugrožen život i izrazio bojazan da takva opasnost još nije prošla.

„Važno je za moju sudbinu i za moj pravni položaj da dokažem zašto se ovde pojavljujem tek sada, a ne 1996, 1997. ili 1998. godine kada sam bio namerio da se predam”, rekao je Karadžić, tvrdeći da je „sve vreme bio lovljen sa namerom da bude likvidiran, a ne uhapšen”.

Bivši predsednik RS je naveo i da su njegovi „ovlašćeni predstavnici” 1996. godine od Holbruka dobili ponudu u ime SAD prema kojoj je njegova obaveza bila da se povuče iz svakog vida javnog života i da ne ometa ni na koji način sprovođenje Dejtonskog sporazuma.

„Ovde se radi o životu i smrti. Ako gospodin Holbruk i sada želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, ja se pitam da li je njegova ruka toliko duga da me i ovde stigne”, rekao je Karadžić

Sudija Ori ga je, međutim, prekinuo pre nego što je stigao da kaže koja bi bila obaveza SAD prema tom sporazumu, ističući da zna da je to važna tema za Karadžića, ali da se o tome danas, na prvom pojavljivanju, ne može raspravljati.

Ori je uputio Karadžića da primedbe koje ima zbog neregularnosti oko hapšenja uputi sudu, a da o strepnjama za ličnu bezbednost u pritvorskoj jedinici izvesti sekretarijat suda.

Na pitanje sudije Orija da li brine zbog zdravlja, Karadžić je uzvratio: "Moje zdravlje je savršeno”.

Haška optužnica protiv Karadžića sadrži 11 tačaka i tereti ga za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima - nesrbima u Bosni tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc najavio je juče da tokom suđenja Karadžiću neće doći do spajanja te optužnice sa nekom drugom, ali nije isključio mogućnost da se to ipak dogodi ukoliko u bliskoj budućnosti bude uhapšen i general Ratko Mladić.

--------------------------------------------------------------------

– Prilikom prekjučerašnje posete, Karadžiću smo prezentovali moguće načine odbrane pred Haškim tribunalom. Predočene su mu sve pozitivne i negativne stvari odbrane, ali je on ostao odlučan u stavu da se pred sudom brani sam – rekao je advokat Goran Petronijević za „Politiku”.

Prema njegovim rečima, prvi zadatak tima biće da od nadležnih istražnih organa zatraži da im bude vraćeno sve što je od njihovog branjenika uzeto prilikom pretresa stana u Jurija Gagarina 267 u kojem je stanovao. Reč je o ogromnom delu materijala koji je Karadžić koristio za pripremanje odbrane među kojima su bile kopije materijala iz Generalštaba Vojske Republike Srpske, rukopisi, rokovnici i fotografije.

Petronijević je rekao da je „normalno da su nadležni organi zainteresovani za taj materijal, ali da je bilo dovoljno pola sata da ga presnime, a potom ga vrate njihovom klijentu”.

– Od istražnog sudije smo zatražili da nam u što kraćem roku ta dokumenta budu vraćena. Zatražili smo i da sud utvrdi tačan datum i vreme hapšenja Radovana Karadžića kako bismo znali kome treba da se obratimo za vraćanje laptopa i disketa koje su oduzete prilikom Karadžićevog hapšenja. Podsetiću da je kolega Svetozar Vujačić podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog nezakonitog hapšenja i držanja u pritvoru Karadžića od 18. do 21. jula. Kod istražnog sudije smo urgirali i da se identifikuju oni koji su uhapsili Karadžića – rekao je Petronijević.

Advokat je naveo i da u slučaju da se dokaže da su Karadžića uhapsila ovlašćena službena lica postoji sumnja da su ona, zbog oduzimanja laptopa tom prilikom, zloupotrebila službeni položaj. Ako se, pak, dokaže da su u hapšenju učestvovala i druga lica, hapšenje haškog optuženika može se tretirati kao kidnapovanje.

Prema rečima advokata, „Karadžić raspolaže izuzetno efektnim dokazima koji bi umnogome trebalo da olakšaju njegovu odbranu pred Haškim tribunalom”. Petronijević je izrazio bojazan da će suđenje Radovanu Karadžiću trajati veoma kratko uprkos činjenici „da je za dokazivanje prave istine potrebno nekoliko godina”.

Drugi advokat iz tima za odbranu Radovana Karadžića, Svetozar Vujačić, rekao je juče ujutru da nije ni uložio žalbu o ispunjenju pretpostavki za izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu i objasnio da mu je namera bila da prolongira Karadžićev odlazak u Hag.

– Žalbu nisam uložio, jer je to bio jedini način da produžim njegov boravak u Beogradu, kako bi porodica mogla da ga posećuje. Da sam žalbu uložio u petak, ona bi bila ekspedovana u sud još u petak uveče, jer su u poštama organizovana dežurstva da bi se ona pronašla. Žalba bi bila odbijena i Radovan Karadžić bi već u subotu bio u Sheveningenu – rekao je Vujačić i dodao da je tako učinio na zahtev Radovana Karadžića.

Advokat bivšeg predsednika Republike Srpske rekao je da se Karadžić, kada bude izveden pred sudiju u Haškom tribunalu, neće izjašnjavati o optužnici, nego će zatražiti rok od 30 dana da se izjasni.

Na Vujačićev zahtev, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije mu je, po hitnom postupku, izdalo pasoš, kako bi otputovao u Hag na početak suđenja Radovanu Karadžiću.

Inače, Vlada Republike Srbije izdala je saopštenje gde se navodi da je Ministarstvo pravde donelo rešenje kojim se dozvoljava izručenje Radovana Karadžića Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, na osnovu zakona o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava pičinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, kao i Zakona o ministarstvima.

Miroslava Derikonjić

-----------------------------------------------------------

Šta piše u optužnici

Bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu sudićese za genocid,zločine protiv čovečnosti,kršenja zakona ili običaja rata i teške povrede Ženevskih konvencija iz 1949. godine.

On je optužen za genocid počinjen u Srebrenici jula 1995. godine kada je ubijeno skoro 8 000 muslimana, za kampanju bombardovanja i gađanje snajperima civilnog stanovništva u Sarajevu, kao i za uzimanje mirotvoraca za taoce,jer su pripadnici vojske pod njegovim nadzorom na Palama, u Goraždu i na drugim lokacijama početkom devedesetih uhvatili 248 pripadnika mirovnih snaga UN i držali ih kao taoce u nameri da onemoguće vazdušne napade NATO-a.

Karadžić je od 17. decembra 1992.do 19. jula 1996. bio prvi predsednik Republike Srpske. U svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga on je predsedavao sastancima Vrhovne komande i naređivao odbranu i napade sela u BiH. Protiv vojske RS i Radovana Karadžića 24. jula 1995. godine podignuta je prva optužnica Haškog tribunala koja je iste godine proširena, a 2000. godine te dve optužnice su objedinjene.

Karadžića terete i za ubistva muslimana i Hrvata, progon, deportaciju, paljenje i uništavanje muslimanskih i katoličkih verskih objekata, odvođenje u logore...

Tužilaštvo trenutno revidira optužnicu koja je poslednji put proširena 2000. godine.

-----------------------------------------------------------

Ko je Alfons Ori

Svoju hašku karijeru sudija Ori počeo je kao kobranilac prvog osuđenog Srbina u Hagu Duška Tadića.Advokat Alfons Ori je te 1997. godine napisao žalbu osporavajući nadležnost Haškog tribunala, njegov legitimitet i legalitet. Ubrzo zatražio je da izađe iz tog predmeta kao kobranilac, zato što je bio izabran za sudiju Vrhovnog suda Holandije.

Kasnije je izabran za sudiju u Haškom tribunalu. Kao sudija, kažu, zaboravio je sve što je pisao kao advokat. Postao je specijalista za srpske predmete.

Godine 2006. on je dobio da sudi u predmetu protiv Vojislava Šešelja. Dva puta mu je nametao branioca Dejvida Hupera, zbog čega je lider radikala stupio u štrajk glađu koji je prekinuo 8. decembra 2006. godine kada mu je žalbeno veće vratilo pravo da se sam brani a sudiju Orija isključilo iz predmeta protiv Šešelja.

„Ori je poznat po tome što maksimalne kazne reže za optužene Srbe. Ako je Radovan Karadžić dobio Alfonsa Orija, onda je jasno kakav će biti scenario u Haškom tribunalu", tvrdi Šešeljev glavni pravni savetnik Zoran Krasić.

Sudiju Orija domaća javnost ipak najviše pamtipo tome što je nedavno oslobodio bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja.

„To ne znači da će on biti sudija koji će suditi. On će se samo pojaviti danas", kaže Fila. I objašnjava da to što on predsedava prvim većem pred kojim će se Karadžić pojaviti ne znači da će on biti pretpretresni sudija (sudija koji će pripremiti suđenje bivšem političkom lideru bosanskih Srba), a kamoli da će biti na čelu pretresnog veća koje će voditi suđenje.

LJ. Milisavljević

[objavljeno: 31/07/2008]

Nastavak na Politika...

RTS: Karadžić pred sudom

Radio Slobodna Evropa: Karadžić danas zastupa sam sebe

Kurir: Karadžić danas zastupa sam sebe, bez advokata

Kurir: Karadžić odložio izjašnjavanje o krivici za 29.avgust

Kurir: Bramerc najavio izmenu optužnice

TV Avala: "Imam nevidljive savetnike ali ću se braniti sam" rekao Karadžić pred haškim sudijama. Optužnica će biti promenjena, a sledeće pojavljivanje je 29. avgusta.

Deutsche Welle: Karadžić: Život mi je u opasnosti

Radio Slobodna Evropa: Karadžić: Braniću se sam

Radio Slobodna Evropa: Karadžić odložio izjašnjavanje o optužnici

Deutsche Welle: Neće da se izjasni o krivici