Izvor: Politika, 31.Jan.2015, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kastro traži da Amerikanci vrate Gvantanamo
SAD su zaposele ovaj deo kubanske obale još 1903, kada je sa tadašnjim vlastima sklopljen ugovor o ustupanju teritorije radi američke baze
Da bi odnosi između Kube i Amerike ušli u normalne susedske vode, Vašington će morati da ukine sankcije, nadoknadi štetu koja je naneta Kubancima zbog blokade... Prvi put otkad su 17. decembra dva predsednika Raul Kastro i Barak Obama objavili pomirenje, Havana je izašla sa zvaničnim spiskom svojih uslova i iznenadila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašington zahtevom da joj se vrati oteta teritorija od 120 kvadratnih kilometara u zalivu Gvantanamo.
Novi uslov – da se rasformira američka vojna baza u Gvantanamu, a ne samo zatvorska jedinica u kojoj bez suđenja leže preostalih stotinak zatvorenika osumnjičenih za terorizam – postavio je Raul Kastro na samitu Zajednice latinoameričkih i karipskih država (Celac) u San Hoseu, glavnom gradu Kostarike. Kastro je istakao da diplomatski odnosi mogu da budu uspostavljeni i pre ispunjenja navedenih zahteva. Ali zbližavanje nema nikakvog smisla ukoliko ovi problemi ne budu rešeni, dodao je predsednik Kube.
Na samitu su inače prisutni najviši predstavnici svih američkih zemalja osim Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, pa je to idealna pozornica da Kuba detaljnije objasni uslove za istorijsko pomirenje sa SAD i da dobije regionalnu podršku za svoje zahteve. Raul Kastro je ovu priliku iskoristio na najbolji mogući način. Pozvao je Obamu da upotrebi svoja ovlašćenja i dodatno omekša poluvekovni embargo, ali je američkog predsednika upozorio da se ne meša u unutrašnje poslove Kube i ne „podstiče veštačko bujanje političke opozicije”. Predsednik Kube je pri tome imao u vidu nedavni sastanak predstavnice Stejt departmenta sa kubanskim disidentima, održan u Havani posle prve runde dvodnevnih pregovora između kubanske i američke delegacije.
Da bi u potpunosti normalizovao odnose sa Kubom, cilj koji je najavljivao i ranije, Baraku Obami je potrebna saglasnost Kongresa, u kome su republikanci u većini. Neki od njih, kao što je senator sa Floride Marko Rubio, i dalje se opiru svakom otopljavanju dok „Kuba ne ukine jednopartijski sistem, ne prestane da progoni disidente i ne bude imala slobodne medije”.
Mogu li dve strane da nađu zajednički jezik i da za kratko vreme normalizuju odnose koji su na ledu bili više od pola veka? Po onome što izjavljuju predstavnici Havane i Vašingtona, rovovi iz hladnog rata su i dalje podjednako duboki. Jedino je taktika promenjena.
Novi uslov koji je postavio Raul Kastro, sa američkog stanovišta, nemoguće je ispuniti. Merodavni zvaničnici iz ministarstva odbrane SAD tvrde da će i za zatvaranje tamnice i raseljavanje preostalih stotinak zatvorenika biti potrebno najmanje još dve godine. O zatvaranju jedne od najstarijih američkih vojnih baza i vraćanju ove teritorije oko zaliva Gvantanamo Kubancima, do sada čini se niko nije ozbiljno ni razmišljao.
Doduše, Kuba traži povratak svoje teritorije još od komunističke revolucije 1959. Ali Havana je do sada od Vašingtona tražila pre svega ukidanje nelegalnih sankcija, što su već dvadeset i dve godine zaredom podržale sve države članice UN osim Izraela i SAD. Gvantanamo nije bio uslov za „normalizaciju odnosa”.
SAD su zaposele ovaj deo kubanske obale još 1903, kada je sa tadašnjim vlastima sklopljen ugovor ustupanju teritorije radi američke baze. Nema još zvaničnog reagovanja iz Vašingtona u vezi sa zahtevom Raula Kastra iz San Hosea, ali pojedini stručnjaci i analitičari idu tako daleko da tvrde da bi ukidanje vojne baze značilo odricanje od osnovnih principa na kojima je sazdana američka politika.
Sve zemlje na samitu u San Hoseu podržavaju odluku da SAD i Kuba najzad uspostave diplomatske odnose. To bi, jasno je, doprinelo mnogo boljim vezama između severnog i južnog dela novog sveta. Čitava plejada levičarskih lidera Latinske Amerike okupljenih u Kostariki podržala je dolazak Raula Kastra i Kubu. Nikolas Maduro, predsednik Venecuele, Evo Morales (Bolivija), Danijel Ortega (Nikaragva), Rafael Koreja (Ekvador)... očekuju da se Kubi hitno ukine embargo i da joj se nadoknadi šteta.
Sledeći susret na najvišem nivou trebalo bi da bude već u martu, u Panami, na samitu Organizacija američkih država. Na taj skup stiže i Obama, pa je bilo prvobitno planirano da se Raul Kastro i predsednik SAD tu sretnu i razgovaraju. Računalo se da će do tada diplomatski odnosi već biti uspostavljeni. Posle početnog entuzijazma, stvari su se iskomplikovale i čini se da je normalizacija još uvek daleka budućnost. A bez nje nema ni rukovanja Kastra sa Obamom, slike koja je svetu upriličena na komemoraciji Nelsonu Mandeli pre nešto više od godinu dana. Tada se nije znalo da su tajni pregovori između SAD i Kube već poodmakli.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 31.01.2015.
Pogledaj vesti o: Vašington, Barak Obama
.jpg)
