Izvor: Vostok.rs, 11.Dec.2016, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 10.12.

  

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  
 
Situacija na frontu za 08.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 



Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 10.12.




Stanje na frontu  -  .




Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 10.12.



Puškov: Status Krima neće biti dominantna tema u većini zapadnih vlada već naredne godine  - Pitanje o statusu Krima neće biti dominantna tema u većini zapadnih vlada već naredne godine. Donald Tramp će se, pritom, teško odlučiti da Krim prizna kao deo Rusije, ali mogao bi da udalji tu temu sa dnevnog reda, smatra ruski senator Aleksej Puškov.

Savetnik izbornog štaba novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa Karter Pejdž izjavio je da vidi mogućnost da nova američka administracija otkloni zabludu u vezi sa priznavanjem Krima kao sastavnog dela Rusije. Tramp je tokom predizborne kampanje obećao da će u slučaju da bude izabran za predsednika SAD razmotriti pitanje priznavanja ruskog statusa Krima.

„Mislim da Krim neće biti dominantna tema u stavovima najvećeg broja vlada zapadnih država 2017. godine, a još manje 2018. i tako dalje. Pretpostavljam da Donald Tramp neće želeti da od Krima pravi nekakvu jabuku razdora između SAD i Rusije. U Vašingtonu počinju da govore o takozvanom baltičkom scenariju — SAD nisu priznale postepeno zbližavanje baltičkih republika nakon Drugog svetskog rata 1945. godine, ali su, ipak, priznale teritorijalni integritet Sovjetskog Saveta“, rekao je Puškov na konferenciji za novinare u MIA „Rosija sevodnja“.

On je dodao da su male šanse da će Tramp priznati Krim, ali da je „moguće pretpostaviti da bi tu temu mogao da ukloni sa dnevnog reda“. 

Antirusko raspoloženje u zapadnim zemljama će se nastaviti, ali uslovi za „antiruski karneval“ već sada nisu isti, otuda potiče histerični ton Zapada, smatra Puškov.   

„Sukob će se nastaviti, ali u lošijim uslovima za antiruske snage, zbog toga što su do sada jednostavno imali praznik… To su bili takvi antiruski karnevali na samitima NATO-a, na sesijama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na zasedanjima Evropskog parlamenta, kada su usvajane antiruske rezolucije. Čini mi se da će se ta atmosfera antiruskog karnevala i velikog slavlja antiruskih snaga sada promeniti“, rekao je Puškov.

Prema njegovim rečima, još je rano ocenjivati intenzitet tih promena i odgovarati na pitanje koliko će one biti duboke.

„Treba malo pričekati da bi se iznosile ocene, ali savršeno je očigledno da tendencija ide u drugom pravcu“, naveo je senator.

EU namerava da produži sankcije Rusiji  - Evropska unija namerava da na još šest meseci produži ekonomske sankcije Rusiji posle sastanka lidera evropskih zemalja u Briselu 15. decembra, saopštila je agencija Rojters pozivajući se na diplomatske izvore i neimenovane zvaničnike.

Sagovornici agencije su precizirali da će tokom samita „Pariz i Berlin kratko informisati lidere evropskih zemalja o situaciji“ na istoku Ukrajine.  Prema navodima izvora, antiruske sankcije, čije važenje prestaje krajem januara, biće „bez sumnje“ produžene.

Formalna procedura produžavanja ogranićenja treba da bude završena oko 20. decembra.  Ranije je visoki predstavnik EU saopštio da u ponedeljak šefovi diplomatije zemalja-članica Evropske unije neće razgovarati o sankcijama protiv Rusije.  Evropske zemlje nisu jedinstvene u vezi s produžavanjem ograničavajućih mera Rusiji.

Niz zemalja, među kojima su Grčka, Italija, Španija, Finska i Mađarska govore o nesvrsishodnosti sankcija.  U Kremlju smatraju apsurdnim povezivanje sankcija Zapada s realizacijom Minskog sporazuma o Ukrajini, jer Rusija nije učesnik u sukobu unutar Ukrajine i učesnik u sporazumu o rešavanju krize u Donbasu. 

Ukrajina spremna da kupi ruski gas  - Ukrajinska strana izrazila je spremnost da od Rusije kupi od 1,5 do četiri milijarde kubnih metara gasa ove zime. Rusija je potvrdila da je spremna da omogući isporuku gasa u Evropsku uniju i Ukrajinu, saopštio je ruski ministar energetike Aleksandar Novak nakon trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i Evropske komisije održanih u Briselu.

„Pregovori su bili konstruktivni, prilično sadržajni, detaljno smo analizirali situaciju u vezi sa isporučivanjem gasa u zimskom periodu Ukrajini, kao i omogućavanje pouzdanog tranzita ruskog gasa evropskim potrošačima“, rekao je Novak.

Prema njegovim rečima, ukrajinska strana je izrazila spremnost da kupi između 1,5 i četiri milijarde kubnih metara gasa u zimskom periodu kako bi omogućila pouzdano snabdevanje ukrajinskih potrošača, ali i tranzit za evropske potrošače.

„Ruska strana i ’Gasprom‘ su potvrdili spremnost da isporučuju ruski gas Ukrajini u okviru postojećeg ugovora, koji je na snazi do 2020. godine, zaključno s krajem 2019. godine“, rekao je Novak.  On je naveo da će ukrajinski „Naftogas“ i ruski „Gasprom“ nastaviti konsultacije o isporuci gasa. Čitajte više

Peskov: Do kraja januara Moskva ocenjuje izjave aktuelnog predsednika SAD  - Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je, komentarišući izjavu savetnika izbornog štaba Donalda Trampa o Krimu, da Moskva do kraja januara ocenjuje izjave aktuelnog lidera SAD Baraka Obame i njegove administracije.

„Moskva ocenjuje zvanične izjave predsednika Obame i članova njegove administracije do kraja januara“, odgovorio je Peskov na pitanje kako ocenjuje reči Kartera Pejdža koji je rekao da je nepriznavanje Krima kao sastavnog dela Rusije pogrešno. 

Ranije u petak Pejdž je izjavio da vidi mogućnost da nova američka administracija izbegne zabludu u vezi sa priznavanjem Krima. Tramp je tokom predizborne kampanje obećao da će u slučaju da bude izabran za predsednika razmotriti pitanje priznavanja ruskog statusa Krima. Inauguracija Trampa biće održana 20. januara.

Trampov savetnik: Dezinformacije o događajima u Ukrajini i Krimu katastrofalne  - Savetnik izbornog štaba novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa Karter Pejdž nazvao je nivo dezinformacija na kojima su se gradile odluke stranih igrača o Ukrajini i Krimu „katastrofalnim“.

Pejdž je događaje iz prethodnih nekoliko godina u Ukrajini uopšte i na Krimu nazvao jednim od najstrahovitijih primera „lažnih vesti“ u poslednje vreme.

„Siguran sam da će postojati nove mogućnosti za prevazilaženje ovih zabluda i pogrešnog kursa koji je utvrđen za Ukrajinu“, rekao je Pejdž odgovarajući na pitanje da li on smatra da će nova američka administracija sprovoditi politiku priznavanja ujedinjenja Krima i Rusije i kakvu ulogu će igrati ukrajinsko pitanje u politici Trampovog kabineta.

Senatori traže od Trampa zaoštravanje politike prema Rusiji  - Grupa senatora iz Republikanske i Demokratske partije poslali su pismo Donaldu Trampu, u kojem su pozvali da vodi oštru politiku prema Rusiji, prenosi Rojters.

Pismo je potpisalo 12 republikanaca i 15 demokrata, uključujući Ričarda Durbina i Roba Portmana, osnivače senatskog odbora za Ukrajinu. U pismu su senatori naveli da „ruska agresija prema Ukrajini ne prestaje“ i, navodno, odbija da poštuje njenu teritorijalnu vrednost i suverenitet zemlje.

„Ponovo pozivamo SAD da pojačaju političku, ekonomsku i vojnu podršku Ukrajini“, navodi se u pismu. Zapadne zemlje i Kijev su više puta optuživali Moskvu za mešanje u situaciju u Ukrajini. Rusija je ovakve optužbe negirala i okarakterisala ih kao nedopustive. Moskva je više puta naglašavala da ne zauzima učešće u  ukrajinskom konfliktu, da nije umešana u događaje na jugoistoku zemlje i da je zainteresovana za prevazilaženje političke i ekonomske krize u Ukrajini.

„Zakon magnitskog“ dobio svetski status Američki Senat je pridao tzv. „Zakonu Magnitskog“, koji predviđa uvođenje sankcija prema inostranim građanima i pravnim licima za kršenje ljudskih prava, globalni status, raširivši njegova dejstva na druge zemlje. Zakon predstavlja proširenje tzv. „Akta Magnitskog“, koji su SAD usvojile 14. decembra 2012. godine. Njim se uvode vize građanima Rusije koji su umešani, po mišljenju kongresmena, u kršenja ljudskih prava.

SAD izdvajaju 350 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini  - Gornji dom američkog Kongresa usvojio je vojni budžet koji iznosi 618,7 milijardi dolara.

Vojni budžet, između ostalog, predviđa izdvajanje 350 miliona dolara pomoći Ukrajini. U prvoj fazi, Kijev, kako se navodi u dokumentu, može dobiti 175 miliona dolara. Pre nekoliko dana zakon koji je predložio senator Džon Mekejn usvojio je i predstavnički dom Kongresa.

U njemu, između ostalog, ulaze rashodi od 4,3 milijarde dolara za borbu protiv „ruske agresije“.

Novac bi trebalo da bude izdvojen i za podršku saveznicima iz NATO-a i zemljama-partnerima u Evropi, Evroaziji i Centralnoj Aziji. Osim toga, zakon zabranjuje izdvajanje sredstava za vojnu saradnju sa Rusijom, dok Moskva ne ispuni „niz uslova“. Kako bi zakon stupio na snagu, treba da ga potpiše američki predsednik Barak Obama.
Ukrajina - iz minuta u minut -
 
 
 
 
 
 
 
 
 
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Nastavak na Vostok.rs...

Vostok.rs: Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 11.12.