Izvor: RuskaRec.ru, 24.Mar.2017, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakva je pozadina ubistva bivšeg poslanika Državne dume odbeglog u Ukrajinu
Bivši poslanik ruske Državne dume Denis Voronjenkov prolazio je 23. marta oko podneva pored hotela „Premijer palas“ u centru Kijeva kada je na njega otvorena vatra. Po rečima očevidaca, napadač je najmanje osam puta pucao u žrtvu. Voronjenkov je na mestu ostao mrtav, a njegov čuvar je ranjen, ali je stigao da puca u napadača i da ga rani. Prema podacima koje iznosi ukrajinsko izdanje „Obozrevatelь“, ubica je rođen 1988. godine i pre ovog slučaja je za njim bila raspisana poternica. >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << On je nekoliko sati kasnije podlegao ranama. Šta se priča o ubici? Prvu informaciju o ubici je 24. marta obelodanio ukrajinski nezavisni ekspert za medije Anatolij Šarij na svojoj stranici na Fejsbuku, saopštivši njegovo ime. „Paršov Pavel Aleksandrovič, Dnjepropetrovsk, 28.07.1988 – 23.03.2017?“, napisao je Šarij. On je ujedno obećao 30.000 grivni prvom ko mu se javi i potvrdi da je zajedno služio sa Paršovom, koji je bio pripadnik Nacionalne garde Ukrajine. U odeljku „Poternice“ na sajtu MUP-a Ukrajine postoje podaci o Paršovu. Navodi se da je za njim raspisana poternica zbog zločina za koje je predviđena kazna po 205. i 209. članu Krivičnog zakonika Ukrajine (fiktivno preduzetništvo i legalizacija prihoda dobijenih kriminalnim putem). Isti takvi podaci su se ranije pojavili i u medijima. Kasnije je ovu informaciju potvrdio i savetnik ukrajinskog MUP-a, poslanik Anton Geraščenko. Peskov: Izjave o „ruskom tragu“ u ubistvu Voronjenkova su apsurdne Ruski funkcioner Jevgenij Tarlo na svojoj stranici na Fejsbuku ovako je prokomentarisao smrt Voronjenkovljevog ubice. „Kad bi postojao makar i najmanji ruski trag, ubici bi spasli život po svaku cenu, jer je on u trenutku hapšenja bio živ, i živ je dovezen u bolnicu. Štaviše, već bi uspeo da kaže da ga je unajmio Putin u Kremlju i da mu je obećao orden. Ali sve je mnogo jednostavnije i ciničnije, bez imalo patetike – ubica je bio pripadnik Nacionalne garde Ukrajine. Unajmili su ga, pomogli mu da izvrši ubistvo, a zatim su ga uklonili, kao što obično biva“. Tarlo je takođe istakao da je ukrajinski predsednik Porošenko odmah posle ovog slučaja optužio ruske specijalne službe za umešanost u ubistvo. Po mišljenju ruskog funkcionera, to je dokaz da je ubistvo bilo očekivano. Donjecki politikolog Vladimir Kornilov skrenuo je pažnju na video-snimak napravljen odmah posle Voronjenkovljevog ubistva: „Bukvalno u prvim minutama posle pucnjeva (dakle, pre milicije) pojavljuje se snimatelj, i to, po svemu sudeći, sa odličnom kamerom. On sve vreme ne sklanja kapuljaču. Najpre snima uopštene scene, a zatim dugo snima ubicu. Zatim se pored njega pojavljuje nekakav riđi tip, nešto šapuće, daje instrukcije i snimatelj dugo snima žrtvu. U jednom trenutku riđi pritrčava, nešto govori i obojica prilično žurno napuštaju scenu“. Po Kornilovljevom mišljenju, teško da je snimatelj predstavnik bilo koje televizije, jer bi u tom slučaju on ostao i snimio ono što se dalje dešavalo. Politikolog pretpostavlja da je to mogao biti snimatelj koga je unajmio naručilac ubistva: „Da nisu možda napravili snimak kako bi podneli izveštaj naručiocu? Da nisu možda zbog toga napravljeni snimci bili dovoljni?“ Politički emigrant ili prevarant? Voronjenkov je bio poslanik ruskog parlamenta od 2011. do 2016, ali je još 2014. godine Istražni komitet RF uputio Državnoj dumi zahtev da se Voronjenkovu oduzme poslanička neprikosnovenost jer je optužen za prevaru velikih razmera. U jesen 2016. godine Voronjenkov je napustio Rusiju, a u decembru se preselio u Ukrajinu zajedno sa suprugom Marijom Maksakovom, takođe bivšom poslanicom Državne dume. Rusija je raspisala međunarodnu poternicu za Voronjenkovom i izdala nalog za njegovo hapšenje u odsustvu. U Kijevu je bivši poslanik dobio ukrajinsko državljanstvo i počeo da kritikuje ruske vlasti. On je smatrao da ga Moskva optužuje iz političkih razloga, jer je Državnom javnom tužilaštvu Ukrajine kao svedok davao izjave vezane za „veleizdaju“ koju je navodno izvršio bivši predsednik Viktor Janukovič. U Ukrajini je Voronjenkov kritikovao Rusiju za sjedinjenje sa Krimom (iako je 2014. godine kao poslanik Državne dume glasao za tu odluku), i govorio je kako dobija ponude da radi za specijalne službe Ukrajine. Voronjenkov i njegova supruga Marija Maksakova u Kijevu, februar 2017. Ilustracija: Reuters Reakcije na ubistvo Ukrajinske vlasti su odmah posle ubistva Voronjenkova optužile Rusiju za taj zločin. Predsednik Petar Porošenko je ovaj događaj okarakterisao kao „čin terorizma“ i u ubistvu sagledao „očigledan ’rukopis’ ruskih specijalnih službi“. Javni tužilac Jurij Lucenko je naglasio da je ubijeni Voronjenkov dao dragocene izjave vezane za slučaj „Janukovič“ i da je Rusija izvršila „demonstrativno pogubljenje svedoka“. Ruski političari i funkcioneri odbacuju sve optužbe. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov okarakterisao je tvrdnje o ruskom tragu u ovom ubistvu kao apsurdne i naglasio da ukrajinska strana nije mogla osigurati bezbednost Voronjenkova. „Ubistvo čoveka je uvek tragedija“, istakao je Peskov. Porošenko: Ubistvo Voronjenkova je teroristički napad Rusije On je takođe izrazio nadu da će Ukrajina sprovesti potpunu i objektivnu istragu okolnosti ubistva. Sa druge strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da optužbe koje je Porošenko požurio da uputi Rusiji govore o tome da „istraga ne može biti nepristrasna i objektivna“. Zaharova je ujedno izjavila saučešće članovima Voronjekovljeve porodice. Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin je izjavio da se nekakav stav povodom događaja može izneti samo posle izveštaja pravosudnih organa. Međutim, kako je on ujedno istakao, sudeći po onome što se dešava u Ukrajini „teško da je to moguće, jer se Ukrajina sve više srozava na nivo terorističke države gde zakon više ne važi, i te njihove izjave su nekakva vrsta agonije“. Najoštrije i potpuno neočekivano je na ovaj događaj reagovala majka Voronjenkovljeve žene Ljudmila Maksakova: „E, hvala Bogu! A šta bi još sa njim moglo da se uradi? Hvala Bogu što je na kraju ubijen čovek koji je učinio toliko podlosti“, navodi „Life“ reči Voronjenkovljeve tašte. Čije specijalne službe su umešane? Ukrajinske vlasti insistiraju na tome da je Rusija zainteresovana za ubistvo Voronjenkova. Isto mišljenje ima i Ilja Ponomarjov, bivši poslanik Državne dume koji se pozicionira kao politički emigrant (živi u Kijevu, Voronjenkov je krenuo na sastanak sa njim kada je ubijen). „Voronjenkov je predstavljao smrtnu opasnost za ruske bezbednosne strukture“, napisao je Ponomarjov na Fejsbuku. Aleksej Muhin, šef ruskog Centra za političke informacije, smatra da je takvo gledište diskutabilno jer Voronjenkov nije bio potreban ruskim specijalnim službama. „On je bio već u potpunosti iskorišćen, već je iskritikovao Rusiju, već je dao sve potrebne izjave i sve intervjue“, rekao je Muhin za „Rusku reč“. Po mišljenju ovog politikologa, ruskim specijalnim službama najmanje treba ubistvo odbeglog političara u centru grada sa tri miliona stanovnika koje odmah izaziva podozrenja vezana za Rusiju. Muhin smatra da su ubistvo mogle organizovati ukrajinske specijalne službe kako bi zatim optužile Kremlj. Isto gledište su izneli i pojedini ruski političari. Na primer, poslanik vladajuće stranke „Jedinstvena Rusija“ Jevgenij Revenko je izjavio da je u pitanju „cinična i surova provokacija ukrajinskih specijalnih službi“. U Ukrajinu odbegao poslanik podržavao prisajedinjenje Krima Rusiji Kolumnista lista „Vzglяd“ Petar Akopov misli da ubistvo Voronjenkova odgovara Putinovim protivnicima. On ovaj slučaj poredi sa smrću Borisa Berezovskog i Borisa Nemcova i kaže da Voronjenkov, kao i svojevremeno Nemcov i Berezovski, već nije predstavljao opasnost po rusku vlast i Vladimira Putina i da je bio „iskorišćeni materijal“. „Da li je on shvatao da će ga kijevske vlasti iskoristiti u antiruskoj propagandi? Verovatno jeste, ali se po svemu sudeći u Rusiji nije bojao samo istrage, nego i sopstvenih ’partnera’“, piše Akopov o Voronjenkovu. Po mišljenju ovog analitičara, u ubistvo mogu biti umešani pomenuti „partneri“ i ono može imati ukrajinske korene. „To ne znači da je naredbu izdao Porošenko ili Avakov. U Ukrajini ima nekoliko centara moći koji su međusobno zavađeni, a ujedno su vezani i za zapadne specijalne službe. A da je Voronjenkov u medijskom ratu protiv Rusije daleko vredniji mrtav nego živ – u to ne treba ni sumnjati“, tvrdi Akopov. Ekspert za medije Anatolij Šarij kritikuje ukrajinske novinare i političare za to što su odmah optužili za ubistvo ruske specijalne službe. Po Šarijevom mišljenju, situacija je suviše složena da bi se izvodili takvi zaključci. On kaže za Voronjenkova da je to „sakralna žrtva“. Voronjenkov je, kaže Šarij, u poslednje vreme stalno izjavljivao da se mnogo zamerio ruskoj vlasti i da može biti ubijen zato što previše zna i zato što je kao svedok dao izjave vezane za događaje u Ukrajini 2014. godine. Po Šarijevom mišljenju, bilo je krajnje nerazumno govoriti tako nešto, jer su pojedini ljudi u Ukrajini mogli iskoristiti te Voronjenkovljeve izjave i realizovati scenario koji je on sam opisao, a zatim za sve optužiti Kremlj. Marija Maksakova na mestu ubistva. Ilustracija: Reuters Veze sa kriminalom Postoji još jedno tumačenje koje ubistvo dovodi u vezu sa poslovnim interesima Denisa Voronjenka. Na primer, zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič podseća da je Voronjenkov imao veze sa ilegalnim biznisom. „On je okretao veoma velike sume ’prljavog’ novca, a to je uvek opasno“, navodi Klincevičeve reči agencija RIA. Isto to smatra i rukovodilac Federalnog informativnog centra „Analitika i bezbednost“ Ruslan Miljčenko. „Voronjenkov je bio umešan u kriminalne radnje: bavio se ’pranjem novca’ i preotimanjem firmi. U Rusiji je bilo nekoliko vrlo ozbiljnih ljudi (bandita) koji su ga mogli uzeti na zub“. Posledice Ko god da je pravi naručilac ubistva Denisa Voronjenka, politikolozi se slažu da će ono dovesti (i već je dovelo) do zaoštravanja odnosa između Rusije i Ukrajine. „Očekuje nas nova, intenzivna ali kratka medijska konfrontacija. Ukrajina će optuživati Rusiju, a Rusija će se opravdavati ili uzvraćati optužbama“, smatra Aleksej Muhin. Kommersant: Bivši poslanici ruske Dume svedočili u Kijevu „Ni Rusija, ni Ukrajina ne pokazuju težnju ka deeskalaciji“, rekao je za „Rusku reč“ Mihail Vinogradov, predsednik nevladine organizacije „Fond ’Peterburška politika’“. Po Vinogradovljevom mišljenju, ubistvo Denisa Voronjenka će biti još jedna u nizu tema povodom kojih dve strane optužuju jedna drugu, što ometa uspostavljanje normalnih odnosa. Petar Akopov ne misli tako. On piše da „Voronjenkovljevo ubistvo, na veliku žalost Kijeva, neće imati ozbiljnih političkih posledica“, jer sada okolnosti na međunarodnoj političkoj sceni nisu naklonjene Kijevu. Po Akopovljevom mišljenju, Zapad se umorio od Porošenka i Ukrajine, tako da niko u zapadnim zemljama neće koristiti svaku situaciju kao povod za diskreditaciju Kremlja.
.jpg)
