Izvor: Deutsche Welle, 01.Dec.2015, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Šta započeti ako ne smeš da radiš?“
Jedna od afričkih zemalja iz koje mnoge izbeglice dolaze u Evropu je i Etiopija. Ali malo je poznato o stanju u toj zemlji i o činjenici da je i ona sama primila 660.000 izbeglica kojima je ona, međutim, samo manje zlo.
Džejms je zajedno sa porodicom pre godinu dana pobegao iz Južnog Sudana. Jedan deo porodice je pobegao u Keniju , a Džejms je sa suprugom završio u Adis Abebi, u isusovačkom samostanu. Porodica je ponovno spojena pre nekoliko nedelja i Džejms sad želi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << i preostale članove dovede iz Kenije u glavni grad Etiopije. Ali to nije tako jednostavno.
Život bez rada je neizdržljiv
„Vlada ovde razmišlja samo o novcu, uopšte im nije stalo do izbeglica“, kaže jedna izbeglica iz Konga. On već više od pet godina živi u Etiopiji. Iz Konga je pobegao jer pripada nacionalnoj manjini koju se neprestano progone. Uprkos sigurnosti u Etiopiji, taj 33-ogodišnjak teško podnosi činjenicu da ne sme da radi. „Život ovde je psihološko mučenje jer ne smem da radim. Moja situacija je beznadežna“, kaže došljak iz Konga.
Najsiromašnije zemlje primaju najviše izbeglica
Među 660.000 izbeglica, koliko ih je zbrinula ta afrička država, je i Guilain iz Gvineje. On vreme u Etiopiji prekraćuje muzikom. Njegov 11-člani band vežba u jednoj prostoriji jezuitskog samostana u Adis Abebi gde izbeglice uživaju zaštitu koju im ne pruža država. Guilian čeka na vizu za SAD gde je pre dve godine pobegla njegova porodica.
Sve ovde tera na odlazak dalje
Ševit je još 2011. pobegao iz susedne Eritreje i dobro zna da ovde mlade ne čeka nikakva budućnost. „Šta ovde da započneš ako ne smeš da radiš“, priča Ševit. U njegovoj domovni Eritreji na vlasti je brutalna vojna hunta čiji kraj se ne nazire. Ševit s prezirom govori da se njegova zemlja pretvorila u društvo u kojem svako svakog špijunira.
Ali on ipak ne gaji mržnju: „Svako se snalazi kako zna. Porodica mora da se prehrani“, objašnjava i nastavlja u intimnijem tonu – priseća se svoje 20-godišnje nećakinje koja je ostavila život na putu ka Etiopiji. O budućnosti u Etiopiji, iz koje takođe mnogi beže ka Zapadu, nema nikakve iluzije. „Već četiri godine sam ovde, kakva budućnost me ovde još čeka…“
San o Zapadu
Samravit takođe dolazi iz Eritreje. Studirala je englesku književnosti i završila novinarstvo i internet-dizajn. U međuvremenu je pronašla i posao, ali samo u krugu samostana gde ostalim izbeglicama predaje engleski. S onim što zaradi izdržava svoju šestogodišnju ćerku.
O životu u Etiopiji ima podeljeno mišljenje: „S jedne strane, ovde mogu slobodno da ispovedam svoju veru, ali s druge, to ne znači mnogo ako nema perspektive“, kaže ta pripadnica pentekostalne crkve. Za nju, kao i za mnoge ostale izbeglice u Etiopiji, izlaz iz situacije leži na Zapadu. Ali put prema obećanoj zemlji svakim danom je sve teži.
Imena ljudi su po njihovoj želji promenjena.
.jpg)
