Izvor: Press, 06.Jun.2013, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta se dogodilo sa Koza nostrom?
Dopisnik Nedeljnika iz Rima Željko Pantelić crta portret najtraženijeg i najopasnijeg mafijaša, Matea Mesine Denara, zvanog Dijabolik, i vodi nas kroz četiri faze razvojnog puta mafije - od saradnje sa CIA, širenja po čitavoj Italiji, ali i Evropi, preko ubistva čuvenog sudije Falkonea, do današnje situacije, objašnjavajući zašto će još mnogo vode proteći Mesinskim moreuzom pre nego što hobotnica ostane bez pipaka.
Priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << o mafiji ili Koza nostri nije obična priča o kriminalnoj organizaciji. Već 140 godina se priča o mafiji, ali se uglavnom pričalo o mafijašima pojedincima, uz refren "da su kriminalci svuda, ne samo na Siciliji", čija je svrha bila da se ne prizna da je mafija organizacija, poseban vid kulturne, političke, religijske, ekonomske i kriminalne vlasti.
Priča o mafiji neizostavno obuhvata i ulogu tajnih obaveštajnih službi, pogotovo američkih i italijanskih, masonskih upliva, koketiranja s politikom i obostranih usluga. Mafija u Italiji nije ubijala samo za svoj račun tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
"Ubistva predsednika Sicilije Pjersantija Matarele, političara Pija la Tore i generala Karla Alberta dala Kjeze sigurno su izvele naoružane grupe Koza nostre, ali su ti zločini počinjeni po narudžbini i za interes drugih, a ne mafije", uveren je Pjero Graso, aktuelni predsednik italijanskog Senata i dugogodišnji šef Direkcije antimafija.
Šta se dogodilo s Koza nostrom ("Našom stvari")? Već godinama se ne umire na ulicama Palerma u zasedama i postavljenim automobilima-bombama, nema spektakularnih zaplena tona kokaina ili heroina duž sicilijanske obale, nema sudija, tužilaca, karabinjera, policajaca kojima se preti ili su na meti atentata, nema ubijenih novinara i sveštenika koji su se drznuli da osvetle tamni mafijaški vilajet, nema prolivanja krvi na ulazima ili u blizini turističkih atrakcija, nema više straha da se priča otvoreno o mafiji ni u najzabitijim sikulskim (sicilijanskim) selima.
Odgovor - koliko jednostavan, toliko i pogrešan - mogao bi da bude: Mafija je poražena, država je pobedila primenjujući dosledno zakone, zaplenjujući mafijašku imovinu i osuđujući na doživotne stroge zatvore sve poglavnike Koza nostre i na višegodišnje robije stotine i stotine, u njihovom žargonu rečeno, "ljudi od časti", ili jednostavno - "mafijaša".
Današnja mafija se promenila tako što se vratila svojim korenima, onako kako je izgledala u prvoj polovini 20. veka, kad su mnogi tvrdili da mafija ne postoji, te da je reč o posebnom sicilijanskom načinu ponašanja, razmišljanja, postojanja. Čuvene su reči bivšeg italijanskog predsednika vlade, rođenog Palermitanca, Vitorija Emanuela Orlanda, u izbornoj kampanji 1925 godine:
"Ako je mafija osećanje za čast pojačano do preterivanja, nepodnošenje svakog tipa prepotentnosti i potčinjavanja, velikodušnost koja se protivi jakom i istovremeno je blaga prema slabom, ako je mafija verno prijateljstvo, snažnije od svega, pa i od smrti... Ako se pod pojmom mafija zavode takva osećanja, takvo držanje, čak i u njihovom preterivanju, onda je tu reč o individualnim oznakama sicilijanske duše, onda sam i ja mafijaš i ponosan sam što to jesam", rekao je Orlando boreći se na izborima protiv kandidata Musolinijeve fašističke partije čiji je simbol, tada, bio prefekt Ćezare Mori, zvani "gvozdeni prefekt". Nadimak je dobio zahvaljujući čišćenju ostrva od mafijaških porodica, uhapsio je na stotine mafijaša i više od 11.000 deportovao sa Sicilije.
Razmišljanje Orlanda nam olakšava da shvatimo zašto je mafija na Siciliji tako jaka, ukorenjena, sveprisutna i zašto će proteći još dosta vode Mesinskim moreuzom pre nego što "mafija, kao svaka druga ljudska tvorevina koja ima svoj početak, doživi i svoj kraj", kako je to naglašavao tužilac Đovani Falkone, kojem u dobroj meri dugujemo sve što danas znamo o sicilijanskoj mafiji.
Danas Koza nostra deluje iz senke, diskretno, kontroliše teritoriju, baš kao što je to radila u poslednjih 200 godina. Poslednji veliki bos Bernardo Provencano potpuno je promenio kurs mafije i kriminalnu organizaciju, suprotstavljenu državi i u ratu sa njom, kao što je bio slučaj u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka, ponovo vratio u zonu sumraka, u dosluh s devijantnim delovima državnog aparata, prilagodivši je na suživot s državom, pazeći da ne pređe prag toleratnosti svojim kriminalnim akcijama.
Pod Provencanovim vođstvom Koza nostra se pretvorila u, kako to Italijani vole da kažu, "Mafia S.p.a." odnosno "Mafija Akcionarsko društvo", koje ima godišnji obrt od 70 milijardi evra. Poređenja radi, bruto domaći proizvod Srbije iznosio je nepunih 29 milijardi evra u 2012. godini...
Na Siciliji se i dalje plaća reket - "pico", i dalje se dobar deo trgovaca, preduzetnika i drugih građana obraća lokalnim mafijaškim bosovima za dozvolu da bi se bavili sopstvenim poslom ili da bi rešili sporove, i dalje veliki broj javnih nabavki pilotira Koza nostra, baš kao što dodeljuje i javne radove na tenderima. Mafija i dalje zarađuje novac na ilegalnim radnjama, ali sve veći udeo u zaradi predstavlja i dobit iz legalnih ili prividno legalnih poslova.
Bivši tužilac Direkcije antimafija Alfonso Zabela, koji je godinama vodio istrage i postupke protiv mafijaša, objašnjava zašto je mafija i dalje snažna, tvrdeći da danas mafija ne naplaćuje reket da bi se finansirala, već da bi potvrdila kontrolu teritorije i svoju snagu u očima stanovnika.
"Često se kaže da je mafija jaka jer održava jake veze sa politikom, preduzetnicima, bankarima, investitorima. Ja mislim da je istina potpuno obrnuta, i da mafija održava te kontakte jer je jaka, jer kontroliše teritoriju. Jedan političar ili preduzetnik nema interes da se stavi u ruke nekog mafijaša ako može da ostvari svoje ciljeve drugim putevima.
Međutim, primoran je da održava odnose s mafijom jer samo ona može da mu garantuje broj glasova na izborima, ako se radi o političaru, ili ekonomsku ili drugu vrstu podrške, ako se radi o preduzetniku. Na taj način potpisuje blanko ugovor koji mafija može da naplati u svakom momentu i kojim mafija jača svoju poziciju u začaranom kriminalnom krugu", smatra Zabela.
Sicilijanski pisac Andrea Kamileri, autor svetskog besteseler-serijala o Montealbanu, slikovito je opisao da je mafija "kao voda koja ima sposobnost da se skupi i raširi u zavisnosti koliko joj to dozvoljava prostor koji je sadržava". S obzirom na to da su kroz istoriju Sicilijanci bili sve do ujedinjenja Italije pod tuđinskom vlašću, bila ona arapska, normanska, španska ili francuska, razvili su vrlo snažan sentiment neprijateljstva prema bilo kakvom obliku državne vlasti. Svaka vlast je viđena kao neprijatelj koji je tu da nešto uzme i učini neku nepravdu, tako da je mafija praktično ušla u slobodan prostor gde je, uz pomoć zakona ćutanja ("omerta") i odsustva bilo kakve saradnje sa centralnom vlašću uspostavila dominijum koji i danas traje.
Današnji mafijaši nemaju ništa zajedničko s nekadašnjim, koji su često predstavljani kao montanjari, ruralni, rigidni tipovi, polupismeni i surovi.
"Tokom brojnih godina u kojima smo vodili istrage protiv mafije, sudarili smo se s jednim zabrinjavajućim fenomenom. U dobro situiranim građanskim krugovima postoji želja za mafijom, koja je omogućila da se formira mafijaška buržoazija. Otkrili smo veliki broj preduzetnika, lekara, inženjera, ekonomista, računovođa, visokih činovnika... u dosluhu ili inkorporiranih u mafiju. Praktično nema nijednog sektora u kojem ne postoje osobe spremne da na ovaj ili onaj način sarađuju ili budu korisni mafiji", kaže bivši šef Direkcije antimafija Pjero Graso.
Kompletan tekst pročitajte u novom broju Nedeljnika
