Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 14.Feb.2009, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD: Stimulativni paket odobrila oba doma Kongresa

Nakon Predstavničkog doma, i Senat je odobrio 787 milijardi dolara vredan paket za spas posustale američke privrede. Pošto je paket prošao u oba doma američkog Kongresa, u ponedeljak bi trebalo da ga potpiše predsednik Barak Obama, čime bi on i zvanično stupio na snagu.



Kompromisni paket prvo je izglasan u Predstavničkom domu - sa 246 glasova "za" i 183 "protiv".

Za njega nije glasao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nijedan kongresmen iz opozicione Republikanske stranke, čime je izostala dvostranačka podrška kojoj se nadao Obama.

Posle nekoliko sati, u Senatu je paket usvojen sa 60 glasova za i 38 protiv, preneo je Rojters.

Obama obećao brzo sprovođenje plana

Obama je pozdravio odobrenje paketa i obećao brze korake u njegovom sprovođenju u delo.

"Potpisaću ovu zakonsku odluku u što kraćem roku, i odmah ćemo početi da ulažemo neophodni novac da se ljudi vrate na posao", rekao je Obama, posle, kako se smatra, njegove prve zakonske pobede otkako je preuzeo predsedničku funkciju 20. januara.

"Ovo neće preko noći rešiti naše probleme", rekao je uoči konačnog glasanja senator iz redova Demokratske stranke Danijel Inouje.

"Ovo je međutim početak procesa...ovo će Amerikancima uliti poverenje da možemo da prevladamo krizu", naveo je on.

Paket predviđa čitav niz poreskih olakšica i povećanje javne potrošnje, pre svega kroz izgradnju infrastukturnih objekata, koji bi trebalo da pomognu da američka ekonomija izađe iz najveće krize u poslednjih gotovo osam decenija.

Plan bi, kako je predvideo Obama, trebalo da otvori ili sačuva oko 3,5 miliona radnih mesta.

U dosadašnjim diskusijama u Kongresu, republikanci su se zalagali za veće poreske olakšice u okviru stimulativnog paketa, a za manje izdatke za javnu potrošnju i investicije.

Opasnost od trgovinskog rata SAD i EU

Klauzula u paketu stimulativnih mera, o kupovini isključivo američkih proizvoda, mogla bi da dovede do trgovinskog rata između Evrope i Amerike, ocenio je ambasador Evropske unije u Vašingtonu Džon Bruton.

"Zabrinuti smo, jer je ekonomska kriza zahvatila čitav svet pa zato smatramo da mere za popravljanje samo američke privrede, ili samo evropske ili samo kineske privrede, ne mogu da budu uspešne", izjavio je Bruton u razgovoru za "Glas Amerike".

On je objasnio da bi "uvođenje protekcionističke mere kao što je ova, podstaklo protekcionizam kod drugih, kao što su Kina ili evropske zemlje", što bi bilo štetno za sve.

Reagujući na izjavu ambasadora Brutona, američki predsednik Barak Obama je rekao da je on protiv protekcionizma i da će SAD poštovati svoje međunarodne trgovinske obaveze.

"To je veoma dobrodošla izjava. Ne sumnjam da će SAD ispunjavati svoje međunarodne trgovinske obaveze. Međutim, one se isključivo odnose na bilateralne američke trgovinske ugovore. Ova klauzula mogla bi da onemogući privatnim američkim kompanijama da kupuju izvan domaćeg tržišta. Takva mera vodila bi svet u još dublju privrednu depresiju." Pomenuta klauzula, ocenio je Bruton, upućuje pogrešnu poruku svetu i mogla bi da veže ruke američkom predsedniku.

"Ako na međunarodnim sastancima predsednik SAD bude morao prvo da objašnjava zašto je potpisao zakon kojim se ograničava izvoz zemalja sa čijim liderima treba da sarađuje u rešavanju globalnih ekonomskih teškoća, njegov uticaj biće neminovno ugrožen."

Bruton je dodao da je od ključne važnosti da transatlantski savez nastavi da jača u ovo kritično vreme za svet. Međutim, on je takođe istakao neke razlike u spoljnopolitičkim stanovištima Amerike i Evrope.

"Lično, mislim da Evropljani, kada god je reč o vojnoj opciji, uvek preporučuju uverljivu političku strategiju kao prateću komponentu. Važno je da sastavni deo vojne akcije čine izgradnja pravosudnog sistema zemlje, na primer u Avganistanu, eliminacija korupcije i druge stvari koje su dostižne. Važno je da ciljevi budu u skladu da skromnim sredstvima koja smo spremni da ulažemo."

Bruton je istakao da se ne slaže sa ocenom mnogih američkih eksperata da Evropa tek treba da preuzme ulogu globalnog faktora stabilnosti i podsetio da je EU bila vrlo aktivna u rešavanju niza konflikta.

"Mi smo spremni da igramo ulogu u bilo kom drugom delu sveta, ako bi to bilo od koristi. Posedujemo kapacitete za to, naravno u partnerstvu sa NATO-om, Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim nacijama."

Nastavak na Blic...

RTS: Kongres odobrio mere ekonomskog oporavka

Mondo: Obamina prva pobeda u Kongresu (VIDEO)