Izvor: Blic, 26.Avg.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusko Kosovo

Rusija je juče i zvanično priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, otcepljenih gruzijskih teritorija, crtajući tako novu mapu trusnog područja Južnog Kavkaza. Tu odluku saopštio je Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, u direktnom prenosu Prvog kanala ruske televizije, uz objašnjenje da „izbor nije bio lak", ali je „to jedini način da narodi Južne Osetije i Abhazije prežive". „Tbilisi se odlučio za genocid kako bi ostvario svoje političke ciljeve i time sahranio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve nade o suživotu Oseta, Abhaza i Gruzina u miru u istoj državi", kazao je Medvedev.

Ruski predsednik je naložio Ministarstvu spoljnih poslova Rusije da uspostavi diplomatske odnose sa Abhazijom i Južnom Osetijom i da pripreme sporazume o saradnji sa njihovim vlastima. On je takođe pozvao druge države u svetu da slede primer Moskve.

Medvedev je rekao da Rusiju ne plaši ni mogućnost novog hladnog rata i dodao da „sve zavisi od partnera na Zapadu i od međunarodne zajednice".

Medvedev je kasnije, u intervjuu televiziji CNN, upozorio da će Rusija pružiti podršku ovim teritorijama ako ih neko napadne, a Zapadu poručio da, „ako ne naduva iz toga novi sukob i ako se rukovodi pragmatizmom, sve će biti normalno".

Iz Tbilisija je usledila besna reakcija. Giga Bokeria, zamenik šefa gruzijske diplomatije, izjavio je da je odluka Rusije da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države zapravo aneksija dela gruzijske teritorije. Odnosi između Gruzije i Rusije se „prekidaju zadugo, ako ne i zauvek", izjavio je Kaha Lomaja, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Gruzije.

U Južnoj Osetiji i Abhaziji se slavilo. Na vest da im je Moskva priznala nezavisnost stanovnici Abhazije pucali su u vazduh, otvarali boce šampanjca i plakali. U Suhumiju, glavnom gradu Abhazije, radnici su izašli na ulice iz kancelarija. U Chinvaliju, glavnom gradu Južne Osetije, čula se paljba iz „kalašnjikova", mahalo se zastavama, ljudi su se grlili.

Sergej Bagapš i Eduard Kokojti, lideri ovih republika, ocenili su da je odluka Kremlja „istorijska".

Kriv je kosovski presedan

Sagovornici „Blica", strani i domaći analitičari tvrde da će pozicija Moskve kada je reč o Kosovu ostati ista i posle priznanja gruzijskih republika i slažu se u oceni da se neće menjati dosadašnja ruska politika podrške teritorijalnom integritetu Srbije.

Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije ruske Akademije nauka, objašnjava za naš list da je Rusija odlučila da krene stopama Amerike, koja je s jedne strane podržavala nezavisno Kosovo kao „jedinstven slučaj", a s druge se zalagala za nepovredivost granica Gruzije.

„I Moskva će sada, po američkom receptu, tvrditi da su Južna Osetija i Abhazija jedinstven slučaj", kaže Nikiforov.

To je juče, nastupajući na TV kanalu „Raša tudej", rekao i ruski predsednik. „Posebna situacija je na Kosovu, posebna u Južnoj Osetiji i Abhaziji i ako govorimo o našem slučaju, potpuno je očigledno da je odluka koju smo doneli usmerena na to da se spreči genocid", rekao je Medvedev.

Nikiforov veruje da Rusija neće od Srbije tražiti da se izjasni po pitanju Južne Osetije i Abhazije.

Ted Karpenter, iz vašingtonskog Kejto instituta, ocenio je za „Blic" da je rusko priznanje otcepljenih gruzijskih teritorija pokazalo da je netačna tvrdnja Zapada da je Kosovo jedinstven slučaj.

„Kosovo jeste presedan i sada se vidi koliko je bila skandalozna odluka SAD i drugih zemalja da priznaju njegovu nezavisnost", ističe Karpenter i dodaje da ne očekuje da će se menjati politika Rusije prema Kosovu niti da će Moskva tražiti od Beograda da iskaže svoj stav prema Abhaziji i Južnoj Osetiji.

Posledice za Srbiju

I Tim Džuda, britanski analitičar, slaže se da će jučerašnja odluka Moskve pomoći da Srbija dobije veću podršku u Savetu bezbednosti UN za slanje slučaja Kosova pred Međunarodni sud pravde, ali samo kratkoročno.

„Dugoročno gledano, pitanje očuvanja Kosova u granicama Srbije se ne postavlja, jer je Kosovo već izgubljeno za Srbiju", napominje Džuda i dodaje da se sada samo postavlja pitanje kako će to uticati na borbu Srbije da sever Kosova sačuva pod svojom vlašću.

Martin Slecinger, direktor istočnoevropskih studija u Institutu „Vudrou Vilson" u Vašingtonu, smatra da jučerašnji gest Rusije neće značajnije promeniti činjenično stanje kad je o Kosovu reč.

On dodaje da Kosovo Moskvi služi i kao zgodan izgovor da očita lekciju NATO da Gruzija i druge zemlje bivšeg SSSR još spadaju u njenu interesnu sferu.

Dušan Lazić, član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, vidi odluku Rusije kao dokaz da Moskva ima različite interese na Kavkazu i na Balkanu. „To pokazuje ne dvostruke, već višestruke standarde ponašanja tih država, koje vuku poteze u kojima se nadmeću za sfere uticaja u međunarodnim odnosima", kaže Lazić.

Lazić smatra da se neće menjati pozicija Moskve u vezi sa Kosovom i Balkanom, pošto to spada u kontekst njenog odnosa sa SAD, i da će nastaviti da se izjašnjava protiv nezavisnosti Kosova.

On, međutim, ne isključuje mogućnost da se Rusija obrati Srbiji s pozivom da prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ali ističe da je interes Srbije „upravo obrnut" i da bi sve što je do sada učinjeno na međunarodnom planu u vezi s Kosovom bilo suprotno tom koraku.

Ogorčenje na Zapadu

-Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, rekla je da je ta vest „za žaljenje", ali i upozorila da će SAD i dalje smatrati Abhaziju i Južnu Osetiju „delom Gruzije" i da će „u Savetu bezbednosti UN iskoristiti pravo veta".

-Ministarstvo spoljnih poslova Francuske saopštilo je da je odluka Rusije „za žaljenje".

-Britanska vlada je „kategorično odbila" odluku Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

-Jap de Hop Shefer, generalni sekretar NATO, odbacio je odluku Rusije, ocenjujući da to predstavlja „kršenje" teritorijalnog integriteta Gruzije.

-Odluka Rusije „potpuno je neprihvatljiva", poručila je Angela Merkel, nemačka kancelarka.

-Odluka Rusija da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije „krši principe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju", izjavio je Aleksander Stub, šef diplomatije Finske, koja je predsedavajući OEBS.

-Rusko priznanje Južne Osetije i Abhazije nije u skladu s međunarodnim pravom, složio se i Franko Fratini, šef italijanske diplomatije.

Flajner: Razlika je što Srbija ima rezoluciju

Tomas Flajner, pravni savetnik Vlade Srbije, ocenjuje za naš list da je rusko priznanje pokazalo da presedan Kosova može imati za posledicu „totalnu anarhiju". „Desilo se upravo ono na šta su upozoravali Vladimir Putin i Sergej Lavrov kada su ukazivali da priznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova mogu da iskoriste mnogi u svetu", kaže Flajner, ali ukazuje na jednu bitnu pravnu razliku između naše pokrajine i gruzijskih teritorija.„O Kosovu postoji rezolucija Saveta bezbednosti UN, a kad je reč o Abhaziji i Južnoj Osetiji, nje nema, što ide Srbiji u prilog", ističe Flajner. On nije želeo da se upušta u predviđanja hoće li, posle ovoga, biti promena stava Rusije po pitanju južne srpske pokrajine.

JUŽNA OSETIJA

Južna Osetija se nalazi u centralnom delu južne padine Velikog Kavkaza i graniči se sa ruskom republikom Severnom Osetijom. Prisajedinila se Ruskom carstvu 1801, a 1922. je ušla u sastav Gruzijske sovjetske republike. Nakon što je istupila iz SSSR, Gruzija je uvela vojsku u Južnu Osetiju 1992. godine. Skupština Južne Osetije, posle referenduma o ujedinjenju sa Severnom Osetijom, proglasila je nezavisnost 29. maja 1992. godine. U novembru 2006. godine ponovo je održan referendum u Južnoj Osetiji, na kojem se apsolutna većina izjasnila za nezavisnost. Gruzija je 8. avgusta ove godine pokrenula operaciju „obnavljanja ustavnog poretka" i tokom pet dana, prema nepotpunim podacima iz Chinvalija, poginulo je između 1.500 i 2.100 ljudi.

ABHAZIJA

U drugoj polovini desetog veka Abhazija se ujedinila sa Gruzijom, a između 16. i 17. veka, pri raspadu Gruzije izdvojila se u samostalnu kneževinu. Rusiji je prisajedinjena 1810. godine, a 1921. formirana je Abhaska SSR, koja je u decembru iste godine ušla u sastav Gruzijske SSR. U julu 1989. u Suhumiju je došlo do prvih oružanih sukoba. Situacija se dalje pogoršava aprila 1991. kada je Gruzija proglasila nezavisnost od SSSR i ukinula autonomije. Kao odgovor, Abhazija istupa iz sastava Gruzije, nakon čega 1992. gruzijska vojska upada na teritoriju Abhazije, što izaziva rat, koji je trajao do septembra 1993. Sukob je formalno okončan maja 1994. sporazumom o prekidu vatre. Na referendumu 1999. čak 97,5 odsto birača se izjasnilo za nezavisnost.

Domaći političari o poziciji srbije

Suzana Grubješić G17 plus

- Srbija ne treba da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Ovaj primer može odvratiti mnoge zemlje da priznaju nezavisnost KiM jer ohrabruje separatiste.

Dragoljub Mićunović DS

- Kao predsednik skupštinskog odbora za inostrane odnose, zakazaću sednicu na kojoj ćemo doneti stav kako Srbija treba da se odredi prema priznanju Južne Osetije i Abhazije.

Dragan Šormaz DSS

- Srbija ne treba da se odredi prema Južnoj Osetiji i Abhaziji jer je naša problematika različita. Naši odnosi sa Rusijom ne zavise od toga, jer Rusija nije Amerika koja pritiska zemlje da priznaju nezavisnost KiM.

M. M.

Nastavak na Blic...

Kurir: Medvedev informisao Hua o Južnoj Osetiji i Abhaziji