Izvor: Deutsche Welle, 27.Jan.2017, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pritisak na Dodika, ali bez sankcija

U Evropskoj uniji trenutno nema raspoloženja za priključivanje američkim sankcijama protiv Milorada Dodika, saznaje DW. Nastaje utisak da u Briselu čekaju sledeće Dodikove poteze, ali i stav nove američke administracije.

Zakulisni pritisak da, ali sankcije ne – tako za sada o predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku razmišljaju u Briselu. „Skoro sve članice EU pokazuju zabrinutost zbog aktuelnog razvoja u Republici Srpskoj“, stoji u poverljivom izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << sa sastanka Radne grupe za Zapadni Balkan u koji DW ima uvid. Prema proceni u Briselu, radi se o „veštački indukovanoj krizi“, koju je proizveo Dodik. Dodaje se, međutim, da se u BiH ukupno registruje „uznemirujući nacionalistički trend“ te da je koalicija na nivou Federacija veoma labilna.

Prošle sedmice je tom radnom telu EU, u kojem predstavnike imaju sve članice i Evropska komisija, izveštaj podneo Metju Fild, šef Političkog odeljenja u Uredu specijalnog predstavnika EU u BiH. Dodik želi da provocira i proizvede krizu, rekao je Fild iza zatvorenih vrata. „Upravo zbog toga su primerene jače nejavne reakcije jer bi odgovarajuće javne reakcije mogle da vode eskalaciji“, prenosi se u izveštaju Fildovo viđenje.

Dodaje se da je prva Dodikova reakcija na američke sankcije bila „baš kao što se očekivalo: predstavio se kao žrtva. On očigledno polaže nade u novu američku vladu, ali čini se da sankcije ne mogu tek tako biti poništene.“ No za sada očito nema raspoloženja da se Evropska unija tim sankcijama pridruži – prema poverljivom papiru do kojeg smo došli, oštrije reakcije prema Dodiku zahtevaju Hrvatska, Češka i Velika Britanija, ali o sankcijama nije bilo reči.

Novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp neće biti zainteresovan za Zapadni Balkan, očekuje politikolog Zibo Jansen. On smatra da je moguće čak i potpuno povlačenje američkih trupa iz tog regiona. (19.01.2017)

Odluka administracije SAD da uvede sankcije Miloradu Dodiku mogla bi, prema ocenama analitičara, da ima dalekosežne posledice, ne samo za predsednika RS, već i kompletnu političku dinamiku u BiH i regionu. (18.01.2017)

Predsedništvo Bosne i Hercegovine potpuno je podeljeno kada je reč o proslavi Dana Republike Srpske, ali i o učešću Oružanih snaga BiH tokom obeležavanja tog datuma koji je prethodno proglašen neustavnim. (10.01.2017)

Različiti stavovi

U sredu je Zapadnom Balkanu bila posvećena i čitava sednica Spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga. Kako saznajemo, tamo se razmatrala situacija u Republici Srpskoj, ali eventualne sankcije svakako nisu u nadležnosti parlamenta. Njih jednostrano neće uvoditi ni nemačka Vlada, rekao je u intervjuu za DW poslanik socijaldemokrata Josip Juratović, a ni on ne misli da EU ozbiljno razmatra sankcije.

„Sankcije su uvek štetne po narod – Dodiku je to svejedno, njemu nije važno hoće li ići u Ameriku ili ne. On se za sebe već pobrinuo. A narod je taj koji trpi“, rekao je Juratović. „Nisu svi u Republici Srpskoj na Dodikovoj strani. A upravo njima treba pomoći. U čitavoj BiH mi bi trebalo manje da se bavimo ljudima koji unose nered, a da više podrške pružimo onima koji žele da uvedu red.“

Među nemačkim poslanicima ima i drugačijih stavova. Recimo Mihael Brand, demohrišćanin koji predsedava Odborom za ljudska prava u Bundestagu, prošle sedmice je u intervjuu za DW tražio „brzu i jasnu reakciju“ nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. „Sada je neophodna delotvorna reakcija protiv onih koji podstiču rat na Balkanu“, rekao je Brand, tražeći sankcije protiv Dodika.

Nije samo Dodik

Međutim, ni u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova ne postoji raspoloženje za sankcije, javio je pre nekoliko dana nedeljnik Špigel, pozivajući se na izvore iz Ministarstva. U jednoj stručnoj analizi Ministarstva, do koje je takođe došao DW, sankcije se ne pominju, ali se analizira „skupa proslava sa paradom“ povodom Dana RS. Dodaje se da je Dodik iskoristio priliku da pojača svoje zahteve „za autonomijom RS“.

I u tom papiru se osvrće i na druge aktere na političkoj sceni BiH jer je kampanja pred prošle izbore, prema toj oceni, „na svim stranama vođena nacionalistički“. „Sve jača retorika podela odvraća od društveno-ekonomskog reformskog procesa – ponovo oživljenog zahvaljujući nemačko-britanskoj inicijativi iz 2014. Taj proces dospeo je u teškoće i zbog političkih blokada u okviru vladajuće koalicije u Federaciji BiH“, stoji u ovom izveštaju.

Sjedinjene Države su, u poslednjim danima Obamine administracije, uvele Dodiku sankcije zbog toga što je „prekršio zakon“ i „predstavlja značajnu pretnju u sprovođenju Dejtonskog sporazuma“. Sankcije podrazumevaju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja. Dodik je potez nazvao „odmazdom“ onih „koji su poraženi na izborima u SAD“. Veruje da će kabinet novog predsednika Donalda Trampa ukinuti sankcije.

Možda tu leži glavni razlog što u Briselu još otvoreno ne govore o sankcijama. Više nemačkih parlamentaraca sa kojima je DW razgovarao poslednjih dana kaže da je Tramp nepoznanica i da tek treba pričekati pa videti kako će se odnositi prema Zapadnom Balkanu.
Pogledaj vesti o: Milorad Dodik,   Evropska Unija

Nastavak na Deutsche Welle...