Izvor: RTS, 07.Dec.2009, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo samit o klimi
Predstavnici 190 država okupili se u Kopenhagenu kako bi doneli odluku o borbi protiv klimatskih promena. Dogovor iz Kopenhagena trebalo bi da bude temelj za novi pakt o smanjenju globalnog zagađivanja koji će zameniti Protokol iz Kjota. Obama stiže pred kraj Samita.
Posle dve godine napora i 12 godina od poslednjeg pokušaja, predstavnici 190 država okupili su se u Kopenhagenu na samitu Ujedinjenih nacija kako bi pokušali da donesu odluku o borbi protiv klimatskih promena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun je izjavio da očekuje da će na samitu o klimatskim promenama biti postignut dogovor koji će potpisati sve članice UN.
"Veliki sam optimista kada je u pitanju Kopenhagen. Postićićemo dogovor i verujem da će ga potpisati sve članice UN, što bi bio istorijski momenat", rekao je prvi čovek UN-a.
"Uz toliko okupljenih šefova država ili vlada, svakako ćemo postići dogovor, prvo politički, a potom i pravno obavezujući dokument", rekao je generalni sekretar UN-a.
Zabrinutost stanovnika planete zbog klimatskih promena opala je u poslednje dve godine, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja, sprovedeno pred samit u Kopenhagenu.
Prema istraživanju koje su sproveli agencija "Nilsen" i Okfordski univerzitet, 37 procenata od više od 27.000 učesnika ankete, sprovedene u 54 zemlje, izjavilo je da je "veoma zabrinuto" zbog globalnog zagrevanja, u poređenju sa 41 procentom u sličnom istraživanju sprovrednom pre dve godine.
"Globalna zabrinutost klimatskim promenama se polako hladi", navodi se u izveštaju. Analitičari kompanije smatraju da je pad zainteresovanosti za tu važnu svetsku temu posledica svetske ekonomske krize.
U SAD zabrinutih klimatskim promenama je još manje, svega 25 odsto, u poređenju sa 34 procenta pre dve godine.
Kina je među retkim zemljama čiji su stanovnici danas više zabrinutui za ekološku budućnost sveta nego pre dve godine.
Najviše zabrinuti stanjem svetske ekologije su žitelji Latinske Amerike i Azijsko-pacifičkog regiona, a klimatske promene najmanje dotiče stanovnike istočne Evrope, predvođene Estonijom.
Predsedavajuća konferencije Koni Hedegard rekla je da je za postizanje sporazuma ključno nalaženje načina za prikupljanje i usmeravanje javnih i privatnih sredstava ka siromašnim zemljama, kako bi im se pomoglo u borbi sa posledicama klimatskih promena.
Ona je rekla da ako vlade propuste priliku koja im se pruža na samitu u Kopenhagenu, drugu možda neće imati. "Ovo je naša prilika. Ako je propustimo, moglo bi da prođe mnogo godina pre nego što nam se pruži nova i bolja. Ako nam se ikad pruži", rekla je novoimenovana evropska komesarka i bivša danaska ministarka klime Koni Hedegard.
Analitičari ocenjuju da učesnike samita očekuju "najteži pregovori u koje se čovečanstvo ikada upustilo". Otvoreno je pitanje da li će u dve naredne sedmice učesnici konferencije uspeti da donesu konkretne odluke ili će se, kako strahuju ekološke organizacije, sve završiti na praznim obećanjima.
Dogovor iz Kopenhagena trebalo bi da bude temelj za novi pakt o smanjenju globalnog zagađivanja, koji će naslediti sada važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.
Koliki se značaj pridaje skupu najbolje pokazuje činjenica da će se među 15.000 učesnika naći i stotinak šefova država ili vlada, a među njima i lideri dva najveća svetska zagađivača - Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
SAD nisu potpisnice Protokola iz Kjota, pa se njihovo učešće u novom dogovora smatra veoma važnim.
I sam obim neophodnih mera, kao i neslaganje između bogatih i siromašnih zemalja oko toga ko treba da ih finansira, ukazuju na to koliko će teško biti postići dogovo koji će svi moći da prihvate.
Siromašne zemlje smatraju da industrijalizovane nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevanju u vreme svog razvoja, treba da pomognu siromašnima da se izbore sa njegovim posledicama.
Naučnici UN predviđaju da će u ovom veku biti više talasa vrućine, poplava, oluja, širenja pustinja i rasta nivoa mora nego ikada ranije i da će sve to pre svega pogoditi siromašne zemlje.
Ostrvske države na Pacifiku mogle bi da budu potpuno potopljene, a pod vodom bi moglo da nestane na desetine gradova u Bangladešu.
Sa druge strane, recesija je smanjila spremnost na ulaganje u "zelenu" tehnologiju, a ankete pokazuju da zabrinutost javnosti oko globalnog zagrevanja opada.
Uoči samita u Kopenhagenu nobelovka Vangari Matai rekla je da je "ovo je pravo vreme da Kenija, Afrika i svet shvate da će nas klimatske promene najozbiljnije pogoditi" i dodala da "smo potpuno nespremni za ono što tek dolazi".
Sekretar UN-a za klimu Ivo de Berg izjavio je da je veoma važno da američki predsednik Barak Obama "čuje zabrinutost zemalja u razvoju, koje su najpodložnije uticajima klimatskih promena".
"Nadam se da dolazi sa ambicioznim američkim ciljem i velikom novčanom podrškom koja će stići i do zemalja u razvoju", rekao je sekretar UN za klimu.
Obama stiže na kraju Samita
Američki predsednik Barak Obama učestvovaće u radu Samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Kopenhagenu na kraju skupa, a ne na početku, kako je ranije najavljeno.
Ranije je bilo planirano da Obama prisustvuje sastanku, ali na samom njegovom početku, odnosno da na njega "svrati" na putu za svečanost u Oslu, na kojoj će mu 10. decembra biti uručena Nobelova nagrada za mir.
Bela kuća navodi da predsednik SAD "na osnovu razgovora sa drugim liderima i na osnovu napretka koji je već učinjen kako bi se dao zamah pregovorima" ocenio da "stalno vođstvo SAD može biti veoma produktivno kroz njegovo učešće na završetku konferencije u Kopenhagenu, 18. decembra", pre nego na početku, 9. decembra.
Rojters ocenjuje da se očekuje da na kraju skupa, konferencija u Kopenhagenu bude poprište teških cenjkanja o smanjenju emisija štetnih gasova pojedinačnih zemalja.
Kina najveći zagađivač
Među velikim zagađivačima koji su poslednji objavili cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida uoči samita u Kopenhagenu je Kina, najveći svetski emiter sa 6,8 milijardi tona godišnje emisije.
Peking je obećao da će do 2020. godine smanjiti "intenzitet emisije", odnosno količinu emitovanog ugljen-dioksida po jedinici bruto domaćeg proizvoda, za 40 do 45 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine.
Drugi po veličini svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte su SAD, sa godišnjom emisijom od 6,4 milijarde tona. SAD planira da do 2020. godine smanji emisiju ugljen-dioksida za 17 odsto prema 2005. godini, što je, međutim, svega tri odsto ispod nivoa iz 1990. godine.
Evropska unija, čija godišnja emisija iznosi 5,03 milijarde tona ugljen-dioksida, dogovorila je u decembru prošle godine cilj smanjenja emisije do 2020. godine od 20 odsto ispod nivoa iz 1990. godine, a do 30 odsto ako se ciljevima pridruže druge razvijene zemlje.
Rusija, emiter 1,7 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, planira smanjenje emisije štetnih gasova za 22 do 25 odsto ispod nivoa iz 1990. godine. Međutim, to znači povećanje u odnosu na sadašnji nivo, jer je 2007. godine emisija bila 34 odsto niža nego 1990. godine.
Indija, koja emituje 1,4 milijarde tona ugljen-dioksida godišnje, nedavno je odredila cilj smanjenja emisije do 2020. godine od 20 do 25 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine, dok Japan, koji ima istu godišnju emisiju, planira smanjenje od 25 odsto ispod nivoa iz 1990. godine.
Protesti upozorenja
Više desetina hiljada ljudi marširalo je proteklog vikenda ulicama Berlina, Londona i Pariza da bi skrenuli pažnju na problem klimatskih promena.
Najmasovniji skup održan je u Londonu, gde se okupilo 20.000 ljudi, dok je u Parizu bilo svega 1.500 aktivista "Grinpisa".
Aktivisti u Nemačkoj su na simboličan način ukazali na problem globalnog otopljavanja.
Imitirajući garderobom i maskama američkog predsednika Baraka Obamu, nemačku kancelarku Angelu Merkel i kineskog predsednika Hu Đintao, demonstranti su sedeli u jednom ogromnom akvarijumu, gde im je voda dosezala do brade, da bi ukazali na problem povećanja nivoa mora usled globalnog otopljavanja.
Protest nemačkih aktivista održan je ispred Brandenburške kapije.
U Parizu su učesnici protesta nosili transparente s natpisom "Klimatski ultimatum", dok je u Londonu više hiljada ljudi pozvalo svetske lidere da postignu dogovor o zaštitu životne sredine.
Istovremeno, oko 450 delegata, stručnjaka, novinara i aktivista za zaštitu životne sredine, krenulo je vozom pod nazivom "Klima ekspres" iz Brisela za Kopenhagen, gde će učestvovati na samitu.
Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI poručio je svetskim liderima uoči samita u Kopenhagenu, da briga o božjoj kreaciji zahteva trezvenost i odgovornost.
Papa se nada da će samit UN, koji počinje sutra, izneti obrise delovanja koje pošutuje stvaranje i podstiče razvoj dok uvažava dostojanstvo ljudi i zajedničko dobro.
Benedikt je ranije često govorio o potrebi staranja o planeti, a svoje poslednje pismo biskupima je većinom posvetio tom pitanju.
Vatikan je za njegovog pontifikata na krov dvorane Pavla Četvrtog postvio solarne ćelije i počeo projekat pošumljavanja s ciljem da smanjenja emisije ugljendioksida.
Počeo ekološki samit u Kopenhagenu
Izvor: B92, 08.Dec.2009, 10:20
U Bela centru, velikom i modernom kongresnom centru na jugoistoku Kopenhagena započeo je najveći ekološki samit u XXI veku. U organizaciji Ujedinjenih nacija, na pregovore koji traju do 18. decembra dolaze delegati iz gotovo svih zemalja sveta kako bi pokušali da pronađu rešenje za poblem globalnog...
