Izvor: Blic, 10.Sep.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeo eksperiment veka - simuliranje Velikog praska

Simulacija Velikog praska, za koji neki govore da nas dovodi na prag najvećeg naučnog otkrića u istoriji, a drugi da je početak smaka sveta, startovao je danas u devet časova u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN), u podzemnom objektu nadomak Ženeve. Ceo istraživački postupak, koji bi trebalo da otkrije tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, trajaće oko 15 godina.

Ako sve bude u redu, prvi sudari protona u najvećem akceleratoru čestica na svetu, zvanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Veliki hardonski kolajder, mogu se očekivati najranije 21. oktobra. Eksperiment veka je u poslednje vreme postao predmet žestokih rasprava, pošto su se neki bojali da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe, koje će rasti i na koncu progutati Zemlju.

Prva faza eksperimenta u LHC uspešno završena

U najvećem svetskom akceleratoru čestica - velikom hadronskom kolajderu (LHC), uspešno je završen prvi veliki test puštanja snopa protona duž 27 kilometara dugačkog kružnog tunela akceleratora.

Šefica ovog projekta Lin Evans izjavila je da su se nakon nekoliko testova, pojavile dve bele tačke na ekranu kompjutera što znači da je protonski snop uspeo da pređe punu dužinu tunela LHD-a. Početak eksperimenta je nestrpljivo iščekivalo 9.000 fizičara širom sveta.

"Dobro urađen posao, ljudi", rekao je Robert Ajmar, generalni direktor organizacije CERN nakon puštanja protonskog snopa u akceleratoru u 9.30 u tunelu ispod švajcarsko-francuske granice. Pošto je protonski snop uspešno testiran u smeru kazaljki na satu, CERN je najavio da planira da pusti snop i u suprotnom smeru.

Danas će naučnici svečano pustiti prvi snop protona u počasni krug od 27 kilometara, kaže za „Blic" dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, čiji je tim deo armije od 20.000 naučnika angažovanih na projektu.

„Puštanje prvog snopa protona za nas je simbolično važno kao ostvarenje sna koji je ogromna ekipa naučnika sanjala skoro dve decenije, ali neće se dogoditi ništa opasno ni spektakularno, a ponajmanje famozne crne rupe", objašnjava Popović za „Blic".

On ponavlja da ni danas, ni u kasnijem toku eksperimenta javnost nema ni najmanjeg razloga za paniku.

Komentarišući pretnje smrću, koji su primili neki naučnici iz CERN upravo zbog navodnog rizika od katastrofe, on kaže da je to posledica straha od nepoznatog.

„Kada je proradio prvi voz, koji se kretao 30 kilometara na čas, pričalo se da zbog tolike brzine sav kiseonik može da ode u zadnje vagone, pa da se putnici u prednjem poguše", duhovito primećuje naš sagovornik.

Eksperiment, čiji će se početak danas prenositi putem interneta, počinje sinhronizovanjem rada svih komponenti Velikog hadronskog kolajdera (LHC) - najpre sedam struktura koje su odvojeno hlađene do temperature 1,7 stepeni više od apsolutne nule. Tako niske temperature su potrebne da bi se smanjio otpor sredine i dala mogućnost protonima da postignu maksimalno ubrzanje, a time i energiju potrebnu za sudar snopova čestica. Sledeća faza je ubacivanje snopa već ubrzanih čestica u akcelerator, gde će biti dovedene do brzine neznatno manje od brzine svetlosti.

„Neka sofisticirana podešavanja su već obavljena u poslednje dve nedelje. Idemo korak po korak. Mnoge stvari naučnici rade prvi put u istoriji i još ne znamo hoće li sve funkcionisati prema napravljenim proračunima", kaže dr Popović i dodaje da će maksimalna projektovana energija od 14 teravolti biti dostignuta tek 2010.

Planirano je da se 4. oktobra održi dan jednog od četiri detektora, „Atlasa", na kojem je radio i Institut za fiziku i gde će se 21. oktobra izvesti prvi sudar čestica. Do tog datuma snopovi će biti pušteni u oba smera kružnog tunela, danas u pravcu kazaljke na satu, a kasnije u suprotnom.

Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska, u uslovima sličnim onima koji su postojali milijarditi deo sekunde posle postanja svemira. Merenja u kolajderu daće šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma, zbog čega je prozvana „Božja čestica".

„Ako bude sreće, naći ćemo je već 21. oktobra, ali verovatnije je da će to biti kad se postigne maksimalna energija", kaže dr Popović.

Međutim, Stiven Houking, čuveni fizičar kladio se u 100 dolara da CERN neće uspeti da nađe Higsov bozon.

„Biće mnogo uzbudljivije da ne pronađemo Higsa. To će pokazati da moramo da razmišljamo iznova", rekao je Houking za Bi-Bi-Si.

„A ja se kladim u 100 dolara da ćemo naći tu česticu i potvrditi standardni model o interakciji čestica, važeću teoriju u fizici", uzvraća dr Popović.

Paralelni svetovi iz naučne fantastike

Britanski fizičar Stiven Houking ukazuje na to da bi eksperiment mogao doneti drugo važno otkriće: takozvane superpartnere, čestice od kojih se verovatno sastoji misteriozna tamna materija koja drži galaksije na okupu. Fizičari oprezno govore da bi eksperimenti u CERN mogli da ih odvedu naučnofantastičnim putem - do postojanja paralelnih svetova, različitih nivoa egzistencije, povezanih crnim rupama. „Univerzum nema samo jednu istoriju", objašnjava Houking.

Plan eksperimenta:

4. oktobra prezentacija detektora „Atlas"

21. oktobra prvi sudar čestica u „Atlasu"

2010. postizanje maksimalne energije čestica

2028. kraj eksperimenta

Nastavak na Blic...

RTS: Eksperiment veka

Radio Slobodna Evropa: Uspješni početak "Velikog praska"