Izvor: Deutsche Welle, 23.Nov.2014, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama između dva fronta
"Na ovim pregovorima nije reč samo o američkoj bezbednosti", objašnjava Džejms Filips iz konzervativcima bliskog trusta mozgova The Heritage Fondation iz Vašingtona. Kako kaže ovaj stručnjak za Bliski istok, u fokusu je i bezbednost američkih saveznika, poput Izraela, ali i drugih zemalja u Perijskom zalivu. Ove zemlje smatraju da su ugrožene iranskim atomskim programom, dodaje ovaj stručnjak i upozorava da se suočavamo sa pretnjom konstantnom povećanja naoružanja. Posebno Izrael gleda >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << na atomski program Teherana kao na opasnost koja dovodi u pitanje njegovu egzistenciju. "Naši saveznici se nalaze u senci balističkih raketa", ističe američki stručnjak za Bliski istok.
Ipak na intenzivnim pregovorima između Irana i grupe 3+3, koju čine Kina, Nemačka, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD, dogovor nije na vidiku. Naročito delikatna pitanja su kada je pravo vreme za ukidanje sankcija izrečenih Iranu ili pak broj centrifuga u iranskom programu obogaćivanja urana - a puno vremena ne ostaje na raspolaganju. U ponedeljak, 24. novembra ističe rok za pregovore.
Kongres želi nove sankcije
Kongres SAD
Ukoliko bi američkom predsedniku Obami pošlo za rukom da postigne sporazum o iranskom atomskom programu to bi bio početak nove ere u američko-iranskim odnosima. Ipak otpor postoji na više strana.
Preostaju dva druga scenarija: ili će pregovori biti u potpunosti prekinuti ili produženi. Ali s obzirom da je u pregovore mnogo investirano, stručnjaci polaze od toga da će pre doći do njihovog produženja. Ipak u Vašingtonu raste otpor u Kongresu. Kritičari pregovora strahuju da je pritisak da oni uspeju toliko veliki da će SAD na kraju prihvatiti nezadovoljavajući rezultat.
"I republikanci i demokrate su mišljenja da američka vlada ne postupa dovoljno oštro sa Iranom", smatra Džejms Filips, stručnjak blizak konzervativcima. Skeptičari u Kongresu čak traže nove sankcije kako bi povećali pritisak na Iran. "Ukoliko pregovori budu produženi, onda će Kongres biti puno aktivniji", uveren je Filips.
I brojne demokrate su skeptične
Još početkom godine 15 demokrata u Senatu potpisalo je predlog za nove sankcije protiv Irana. Tada je vođa demokratske većine Heri Rid mogao da sprečiti izglasavanje u Senatu. Međutim u međuvremenu odnos snaga u Senatu nije povoljan za Obamu. Ridsov naslednik Mič Mekkonel, koji dolazi iz redova republikanaca, proteklih sedmica se zalagao za oštrije sankcije. Hoće li Obami poći za rukom da pridobije većinu u Kongresu? "Neće", smatra Džim Valš sa Instituta za tehnološke i bezbednosne studije.
Obama i Hamenei
S obzirom na iskustva u poslednjih par godina, ionako skeptični kongresmeni nemaju poverenja u Iran. "Oni žele ili konkretan dogovor ili nikakav. Ipak u realnom svetu ne postoje savršeni dogovori", poručuje Valš. On smatra da je puno važnije zadržati Iran za pregovaračkim stolom. "Jer ako ne postoji dogovor, onda ne postoje ni pravila. A onda Iran može da proširi atomski program."
Volš podseća na pregovore iz 2005. godine koji su propali. "U to vreme je iranska vlada raspolagala sa 164 centrifuge. Nakon propasti pregovora imaju 20.000."
Obamin poslednji trijumf?
Američki predsednik može da uloži veto protiv pokušaja u Kongresu da se usvoje nove sankcije. A da bi postigao dogovor sa Iranom on mora da ukine već postojeće sankcije. Za to mu je potrebna podrška Senata, ukoliko mu ipak ne pođe za rukom da iskoristi svoja predsednička ovlašćenja i sankcije privremeno ukine, kaže Volš. To bi, kako kaže ovaj stručnjak, imalo za posledicu da se tek novi saziv Kongresa ponovo pozabavi ovom temom.
Američki predsednik Barak Obama najavio je obustavljanje prakse prisilnog povratka useljenika i istovremeno pozvao republikance da usvoje novi Zakon o useljavanju. Ali većina negoduje zbog najavljenih mera. (21.11.2014)
Sastanak APEC-a u Pekingu razotkrio je jasne promene u odnosu geopolitičkih snaga. Koliko su SAD još uvek moćne? Koliko je Kina već danas moćna? I ko je taj ko garantuje stabilnost u svetu, pita se Miodrag Šorić. (14.11.2014)
Pobeda republikanaca na međuizborima u Senatu – najubedljivija posle Drugog svetskog rata – glavna je tema komentara objavljenih u nemačkim dnevnim listovima. (06.11.2014)
Filips kaže da kada američki predsednici nemaju mnogo toga čime bi se mogli pohvaliti, onda u poslednjem mandatu žele da budu uspešni u spoljnoj politici. Obama tako, kako kaže Filips, ne želi samo da okonča jedan dugogodišnji sukob sa Iranom, već želi da pridobije Teheran za mogućeg partnera za saradnju za buduća bezbednosna pitanja na Bliskom istoku. On je navodno u jednom pismu, upućenom iranskom verskom vođi Ali Hameneiju, zamolio za saradnju protiv islamističke terorističke grupe Islamska država. Na kraju se stiče utisak da SAD i Iran u ovom pitanju imaju slične interese.
Ipak protivnici atomskih pregovora kako u Kongresu tako i na Bliskom istoku podjednako su skeptični i u pogledu te američko-iranske saradnje. Za Obamu to znači: obe strane bi morao da pokuša da ubedi u ispravnost svojih nastojanja.
.jpg)
