Izvor: Politika, 01.Apr.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napredak Azije ne može se zaustaviti
Kini je privreda glavna briga jer je na primeru SSSR-a uvidela šta znači vojno se takmičiti sa SAD, a zapostavljati ekonomiju
– Singapur nema nijedan prirodni resurs, a ima najveće devizne rezerve po glavi stanovnika. Kako nam je to pošlo za rukom? Iskorenili smo korupciju. Ništa se ne sliva u privatne džepove, već odlazi državi – kaže Kišor Mahbubani, nekadašnji ambasador Singapura u UN, danas dekan Fakulteta za javnu politiku Nacionalnog univerziteta „Li Kuan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ju”.
Stručnjak je za međunarodne odnose i, prema oceni „Forin polisija”, jedan od najznačajnijih svetskih mislilaca. Njegova knjiga „Velika konvergencija – Azija, Zapad i logika jednog sveta” upravo je prevedena na srpski, zbog čega je Mahbubani ovih dana boravio u Beogradu. Došao je na poziv svog izdavača, Centra za međunarodnu saradnju i održiv razvoj, poznatijeg po osnivaču Vuku Jeremiću, za koga naš sagovornik tvrdi da je odličan kandidat za generalnog sekretara UN. Mahbubanijeva zemlja je u žiži interesovanja zbog nedavne smrti njenog dugogodišnjeg premijera Li Kuan Jua, koji je od lučkog grada napravio globalni trgovački i finansijski centar. Li je slavljen kao reformator koji je napravio efikasnu birokratiju i odličnu poslovnu klimu za strane investitore, ali i kritikovan kao autokrata koji je gušio politička prava, slobodu izražavanja i opoziciju. Njegova stranka i dalje vlada azijskim polisom, štaviše, premijer je Lijev sin, pa opozicija tvrdi da vladajuća klasa drži sve konce u svojim rukama. Mahbubani u intervjuu za „Politiku” ocenjuje da će doći vreme za političku liberalizaciju, mada dodaje da Singapur nije tako zatvoreno društvo kao što se misli.
Singapur pokazuje da ne postoji samo jedan, zapadni, liberalni model razvoja. Azija ima više modela, od Kine, kojom vlada komunistička partija, do Indije, koja je jedna od najvećih demokratija. U Singapuru možete 24 sati dnevno slušati Bi-Bi-Si. Postoji nekoliko opozicionih partija i jedna ima mesto u parlamentu.
Da li je Li bio autokrata?
Ako čitate samo zapadne medije, pomislićete da je bio ne autokrata, već diktator. U tom slučaju on je bio jedan veoma neobični diktator u čijoj zemlji su se izbori održavali na svakih pet godina. Na poslednjim izborima njegova stranka osvojila je 60 odsto glasova, a nekoliko ministara je izgubilo mandate. Zapadni mediji vide svet crno-belo, a Singapur je – nijansa sive.
Da li je nedemokratska vladavina podjednako mrska na Istoku kao što je na Zapadu?
Azijci se razlikuju od Zapadnjaka, jer se dive jakim liderima kao što je bio kineski Deng Sjaoping, koji je verovatno najveći lider 20 veka.
Da li to „jak” u prevodu znači samovoljan, autokratski?
Znači odlučan da sprovodi nepopularne reforme zarad dobrobiti društva u budućnosti.
Kaže se da je Li vladao čvrstom rukom da bi sprečio nemire i sukobe između različitih naroda i investitorima garantovao političku stabilnost. Može li Singapur politički da se liberalizuje i da zadrži ekonomski prosperitet?
Singapur se već politički menja, srednja klasa je dovoljno porasla i traži veće učešće u vlasti.
Da li će se to desiti i u Kini?
S vremenom da, ali ne uskoro, jer su Kinezi naučili veoma važnu lekciju od Rusije posle pada komunizma, kada je ruska ekonomija uništena. Peking je shvatio da politička tranzicija mora da se izvede sporo i pažljivo.
Da li je moguće kopirati singapurski model razvoja?
Studentima uvek govorim da je naša tajna u meritokratiji, izboru najboljih da predvode zemlju, pragmatizmu, traženju rešenja gde god da se nalazi, a uvek ga ima, i poštenju, odsustvu korupcije.
Političari tvrde da žele da imitiraju Singapur, ali se sve uglavnom svede na kopiranje Lijevog autoritarnog sistema vladavine bez poštenja o kojem govorite...
Pragmatizam i meritokratija su lakši deo, uvek ćete naći rešenja i ljude, ali teško je biti pošten.
Kako je to vama pošlo za rukom?
Striktnim zakonima. Ministar kome je biznismen platio godišnji odmor je po povratku zemlju odmah uhapšen, osuđen i strpan u zatvor.
Zar Singapur zbog drakonskih zakona ne bije glas „Diznilenda sa smrtnom kaznom”?
Tako su nas prozvali na Zapadu jer se tamo teško nose sa činjenicom da je Singapur uspešniji od svakog zapadnog društva. Da li znate koja je zemlja stvarno zemlja Diznilenda i smrtne kazne?
Znam – Amerika, za koju vi kažete da gubi primat jer 21. vek pripada Aziji. Ipak, SAD su i dalje nenadmašna politička, ekonomska i vojna sila, zar ne?
Američka vojska je i dalje daleko jača od kineske, ali je prema paritetu kupovne moći Kina prošle godine pretekla SAD, mada Amerika nominalno ostaje najjača ekonomija. To je trend koji se jednostavno ne može zaustaviti, između ostalog i zbog toga što Kina ima četiri puta više stanovnika od Amerike.
Da li će ekonomski rast Kine pratiti vojni i politički apetiti?
To se svakako očekuje, ali prva joj je briga ekonomija, jer je na primeru SSSR-a uvidela šta znači vojno se takmičiti sa SAD, a zapostavljati ekonomiju.
Kako će izgledati sukob SAD i Kine oko prevlasti u svetu?
Rata između njih sigurno neće biti, ali ne mogu da isključim manje ratove putem posrednika.
Zašto kažete da Zapad mora da prihvati uspon Azije, ali da mu to baš ne ide od ruke?
Kada ste toliko dugo navikli da ste prvi i najbolji, da ostatku sveta s visine govorite šta treba da radi i kako da se ponaša, onda vam je teško da se spustite na drugo, treće mesto. Zapadni intelektualci poriču uspehe Orijenta. Navikli su da budu arogantni. Ipak, vremena se menjaju, a najbolji dokaz za to je da se Britanija, najbliži američki saveznik, uprkos protivljenju SAD nedavno pridružila Azijskoj infrastrukturnoj banci.SAD su pogrešile što su se protivile jer od dobre infrastrukture u Aziji korist imaju i tamošnje američke kompanije.
Smatrate da SAD greše i što se protive jakim međunarodnim institucijama. Zašto bi se one dobrovoljno odricale svog uticaja u svetu?
To je najbolje objasnio Bil Klinton kada je pre dve godine kazao da, ako SAD veruju da će zauvek ostati broj jedan, onda mogu na nastave da rade šta hoće, ne vodeći računa o tome šta misli ostatak sveta. Ali ako Amerika može da zamisli da će jednog dana biti druga sila sveta, onda je njoj u interesu da UN i druge međunarodne institucije budu jake. Kongres to ne shvata i smatra da je jedino rešenje da Amerika svetu uvodi sankcije, a svetu je dosta američkih sankcija.
Zalažete se za reformu SB UN. Kako bi to trebalo da izgleda?
Tako da svet bude proporcionalnije predstavljen. SAD, Kina i Rusija treba da ostanu stalnu članice, Francuska i Britanija gube stolicu, dok je Evropa kao celina dobija, baš kao i Indija, ali i Nigerija i Brazil, najmnogoljudnije zemlje u Africi, odnosno Južnoj Americi. Ričard Holbruk mi je u jednom privatnom razgovoru kazao da je jedino rešenje za SB UN upravo taj da se Britanija i Francuska odreknu svojih mesta.
Hoće li?
Protiviće se, naravno, ali ako SB UN ostane ovakav, izgubiće svaki kredibilitet.
Jelena Stevanović
objavljeno: 01.04.2015.
.jpg)
