Izvor: Blic, 29.Jun.2016, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVA PACKA IZ BERLINA Nemački advokati tužili Erdogana za ratne zločine
Nemački advokati podigli su tužbu za "ratne zločine" protiv turskih zvaničnika, uključujući i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Iako je više simbolična, tužba je još samo jedna u nizu spornih pitanja između Nemačke i Turske.
Grupa nemačkih advokata i aktivista za ljudska prava podigla je juče građansku tužbu protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana zbog “ratnih zločina” počinjenih tokom vojnih operacija u delu zemlje naseljom Kurdima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Advokati Brita Eder i Petra Dervišaj popunile su više od 200 stranica sa federalnim tužiocima u Berlinu kao deo “etičke dužnosti podizanja tužbe u Nemačkoj protiv Turske za ratne zločine”, piše "Dojče vele".
U tužbi se takođe spominje i bivši premijer Ahmet Davutoglu i drugi najviši zvaničnici iz vlade, vojske i policije.
Tužba se oslanja na optužbe kurdske opozicije u Turskoj i aktivista za ljudska prava koji ukazuju na široko rasprotranjene zloupotrebe tokom operacije na jugoistoku Turske.
Prekršen mirovni proces
Otkako je primirje prošle godine prekinuto, nekoliko hiljada vojnika i kurdskih boraca je ubijeno, uz 300 civila koji su se zatekli između dve zaraćene strane.
U nastojanju da odgovore na militante Kurdistanske radničke partije (PKK), koji su okupirali urbana područja na jugoistoku zemlje, turske bezbednosne snage upotrebile su tešku taktitku - uključujući tenkove i artiljeriju - kao i neprekidni policijski čas ne bi li se jednostavnije obračunali sa pobunjenicima. Više od 1,5 miliona ljudi bilo je pod uticajem policijskog časa, prenose iz turske Fondacije za ljudska prava.
Ula Jelpke, poslanica nemačke Levičarske paritje, kaže da je važno podići svest javnosti i vlade ne bi li se u budućnosti “oštrije reagovalo protiv akcija NATO članice protiv Kurda i opozicije”.
Akcija u Cizreu
Tužba kao centralno mesto navodi događaje iz Cizrea, jednog od nekoliko urbanističkih centara u kurdistanskom delu zemlje koji je teško oštećen i podseća na scene užasa iz susedne Sirije.
Prema tužbi, u prvoj polovini septembra 2015, ubijena je 21 osoba. Mnogo ljudi upucale su sigurnosne snage u blizini svojih domova tokom trajanja vanrednog stanja.
U drugoj optužbi, 178 ljudi ubijeno je između decembra 2015. i marta 2016. Oni su ubijeni u takozvanom “masakru u podrumu” kada su turske snage upale u tri stambena podruma u kojima su se krili civili. One se optužuju da su zapalile podrume ili upucali civile, pa onda spalili leševe.
Turska vlada ostala je uzdržana po pitanju istrage maskara, ali je najavila da će nastaviti borbu protiv terorizma. Organizacije za ljudska prava i Ujedinjene nacije pozivaju na istragu i kolektivnu kaznu zbog uništavanja imovine, torture, proizvoljnog hapšenja i ubijanja.
Turski zakon za vojni imunitet
Tužba dolazi nedelju dana nakon što je parlament te zemlje usvojio zakon koji vojnim zvaničnicima pruža imunitet i štiti od krivičnog gonjenja za bilo koje optužbe tokom trajanja protivterorističkih operacija.
Tužba je još samo jedna u nizu spornih pitanja između Ankare i Berlina u momentu kada se kancelraka Angela Merkel oslanja na Tursku u slučaju implementacije migrantskog sporazuma.
Nemački parlament: Turska je nad Jermenima izvršila GENOCID, Ankara ogorčena!
Merkel kod kuće trpi velike pritiske jer ne zauzima čvršći stav prema Turskoj zbog kršenja ljudskih prava i propadanja demokratije u zemlji. Odnosi su na testu i nakon što je nemački Bundestag prošlog meseca usvojio i rezoluciju kojom Turke tereti za genocid nad Jermenima.
.jpg)
