Izvor: Blic, 24.Maj.2017, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MRAČNA STRANA IT FIRMI Odlično plaćeni inženjeri UŽIVAJU, dok se obični radnici ONESVEŠĆUJU, a kolege to MIRNO GLEDAJU
Video sam ljude kako se onesvešćuju, padaju na pod kao proštac i udaraju glavu. Samo bi nam rekli da nastavimo da radimo, dok je ta osoba još ležala na podu - ovako je novinarima "Gardijana" radnik u kompaniji "Tesla" opisao sa kakvim uslovima se sreću zaposleni u "fabrici budućnosti".
Dakle, ništa nije kako izgleda na prvi pogled. U tekstu se navode i dugi sati rada pod pritiskom da bi se ispunili proizvodni ciljevi glavnog izvršnog direktora kompanije Ilona Maska - čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ako to podrazumeva fizičke povrede i njihovo zanemarivanje. Kako se navodi, od 2014. do danas u fabriku su bezbroj puta pozvali hitnu pomoć.
Ovaj opis baš nije u skladu sa Maskovom vizijom o menjanju sveta, a kompanija Tesla nije jedina u Silicijumskoj dolini koja se suočava sa ovakvom ironijom.
Tehnološke kompanije stiču ugled kao poslodavci uglavnom zbog odnosa prema dobro plaćenim inženjerima, ali one zapošljavaju i hiljade običnih radnika. Dok stručnjaci primaju visoke plate, imaju velike povlastice i uživaju u pogodnostima napredne politike, radnici istih kompanija često rade u uslovima koji nisu nimalo inovativni.
U kompaniji Fejsbuk grupa od 7.000 tzv. moderatora kontrolišu sadržaje koji se objavljuju na internetu. U Amazonu, više od 90.000 stalno zaposlenih u 70 skladišta skidaju sa polica i pakuju naručenu robu za isporuku. Uberovi algoritmi upravljaju čitavom armijom vozača, a Tesla zapošljava oko 10.000 radnika u fabrici automobila u Frimontu (Kalifornija).
Moderatori u kompaniji Fejsbuk, koji su prinuđeni da gledaju nasilje i dečju pornografiju, žale se na psihološke posledice, uključujući i posttraumatski stresni poremećaj, a u Amazonu, gde ljudi ponekad pređu skoro 20 kilometara dnevno, postoji i platforma nazvana Mechanical Turk, gde radnici obavljaju sitne automatizovane poslove za sitan novac. Uberovi vozači, koji nisu zaposleni u kompaniji, žale se na dezinformacije i nestabilne zarade.
To, sasvim sigurno, nisu najgori poslovi na svetu. Magacinski radnici u Amazonu, na primer, rade sličan posao kao i radnici u tradicionalnim logističkim kompanijama i skladištima maloprodajnih lanaca, poput Volmarta. Prosečna plata u Amazonu je oko 12 dolara na sat, zavisno od lokacije. Volmart je nedavno saopštio da povećava najnižu satnicu na deset dolara i da je prosečna radnička zarada 10 dolara na sat (za one koji rade po ugovoru) i 13 dolara (za stalno zaposlene).
Izvan novih tehnoloških kompanija, takođe, brojni su slučajevi kršenja standarda o zdravlju i bezbednosti, i to u mnogo većoj meri nego u Teslinim fabrikama, a tehnološki sektor nije jedini koji sve češće zapošljava ljude po ugovoru.
Međutim, za razliku od kompanija u većini drugih industrija, tehnološki sektor sebe predstavlja kao naprednog pokretača pozitivnih globalnih promena, sa vizijom. Mark Zakerberg je nedavno objavio manifest, u kome je opisao kako Fejsbuk može da poboljša sve - od globalne bezbednosti do civilnog angažmana. Ilona Maska je, čini se, u osmišljavanju korporativnih ideja inspirisao spisak globalnih problema, a Džef Bezos na sajtu za regrutovanje zaposlenih navodi da se “uspeh meri mogućim, a ne verovatnim”. Zašto ovakav način razmišljanja ne primeniti u svrhu poboljšanja uslova rada vlastitih radnika koji su plaćeni na sat?
Šta rade Fejsbuk i Gugl?
Mnoge tehnološke kompanije su već primenile progresivan način razmišljanja na svoje službenike. Fejsbuk je pionir prijateljske politike kada je u pitanju porodica, a Gugl ide dotle da razmišlja o veličini tanjira u kantini kako bi mu zaposleni bili zdravi.
Naravno, sva ta razmišljana imaju cilj da se pobedi konkurencija, koja takođe želi da zaposli i zadrži inženjere softvera, ali investiranje u obične radnike takođe nosi finansijsku korist. Nedavno sprovedena studija Koledža Dartmut i Univerziteta Viskonsina pokazala je da su iskusni radnici u magacinima sa sistemom slaganja robe kao u Amazonu mnogo brži od drugih radnika. To je možda i razlog što kompanija nudi pogodnosti, kao što je nastava u magacinu kako bi im olakšala povratak u školu, i plaćeni odmor, koji u određenim okolnostima mogu da podele s bračnim drugom.
Kako bi mašine mogle da olakšaju radnicima
Kada je reč o fizičkom radu, kompanije u Silicijumskoj dolini oslanjaju se na sopstvenu tehnologiju. Tesla ima automatizovanu "fabriku budućnosti", Uber pravi algoritme koji kontrolišu sadržaj bez moderatora, a Amazon mašine koje pakuju kutije i dronove koji ih isporučuju. Takve tehnologije imaju potencijal da olakšaju posao, ali bi takođe mogli i da smanje broj radnih mesta.
Međutim, u dogledno vreme, radnici će i dalje imati određenu ulogu čak i u futurističkim tehnološkim kompanijama. Kompanije kao što su Dženeral Motors i Volmart doprinele su utvrđivanju standardnih radnih uslova za radnike u sopstvenim industrijama, a na tehnološkim kompanijama je da to urade u budućnosti.
.jpg)
