Izvor: Politika, 10.Mar.2011, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Košmarni dan kuće Sauda

Uprkos zabrani, za danas zakazane prve ozbiljnije demonstracije u Saudijskoj Arabiji već uzdrmale odnose Rijada i Vašingtona

Bliski istok prolazi kroz revolucionarna vremena. Mladi ljudi su kao nikada do sada ohrabreni i odlučni da reformišu svoje zemlje, a ono što se događa u Tunisu, Egiptu, Jemenu, Bahreinu ili Libiji moglo bi da se prelije i u druge zemlje regiona.

Recimo u Saudijsku Arabiju. Prvi zahtevi za promenama zabeleženi su 24. februara kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupa uticajnih intelektualaca od 84-godišnjeg kralja Abdulaha zatražila da posluša eho nezadovoljstva mladih Arapa i prihvati dugoročne političke i socijalne reforme.

Po već viđenom scenariju, strana na Fejsbuku nazvana „Saudijska revolucija 11. marta“ poziva na protest i okupljanje po džamijama širom zemlje, uključujući i Meku i Rijad. Zahteva se da vladar bude biran, baš kao i članovi monarhovog savetodavnog tela poznatog kao Šura.

Koliko će biti ozbiljan izazov „revolucije Hanain”, unapred tako nazvane po dolini u blizini Meke, poprištu jedne od poslednjih bitki koje je prorok Muhamed 630. godine vodio protiv beduina i jedva pobedio.

Ako „revolucija jasmina” negde mora da se zaustavi, biće to verovatno na kapijama kuće Sauda, vladara duboko konzervativne i korumpirane kraljevine, najvećeg svetskog izvoznika nafte.

Ministarstvo unutrašnjih poslova reagovalo je posle nedavnih protesta oko stotinu šiita na istoku zemlje. Deluje kao mali signal promena, ali ministarstvo je odmah zabranilo demonstracije uz obrazloženje da su u suprotnosti sa islamskim zakonima kojima se upravlja kraljevina kojoj je Kuran ustav.

Neobično. Protesti u Saudijskoj Arabiji ne mogu da budu zabranjeni – oni nikada nisu bili dozvoljeni.

Pomno prateći zbivanja u Bahreinu, vlasti su mobilisale više od 10.000 pripadnika snaga reda da spreče nerede na severoistoku kraljevine, u oblasti Katif, gde su šiiti u većini. Damam i drugi gradovi su pod opsadom kako bi se izbegao najteži košmarni san režima: dolazak arapskog buđenja.

Šef saudijske diplomatije upravo je upozorio da će vlast odlučno odgovoriti na bilo kakav pokušaj aktivista šiitske manjine – prosleđen i sunitskoj većini – da posle današnje molitve petkom izađu na ulice zahtevajući promenu režima.

Nacionalni dijalog a ne protest, poručuje domaćoj javnosti princ Saud al Fejsal. Drugi deo poruke upućen je najbližem savezniku – SAD – pošto je Vašington u utorak zatražio da Saudijska Arabija dopusti proteste.

„Sjedinjene Države podržavaju set univerzalnih vrednosti, uključujući pravo na mirno okupljanje i slobodu izražavanja”, kaže Stejt department. „Ta prava moraju svuda da budu poštovana, uključujući Saudijsku Arabiju.”

Saudijski odgovor Americi je oštar. Formulacija „moraju” posebno iritira Rijad. „Predsednik Barak Obama misli da on može da postavlja zakone Saudijskoj Arabiji”, uzvraća uvodnik saudijskog dnevnika „Arab njuz”. „Ponašanje Vašingtona je uvredljivo i samo može da doprinese već ionako snažnim antiameričkim osećanjima u kraljevini. Ne govorite nam kako da upravljamo svojom zemljom. Niko nam neće naređivati. Javni protesti u Saudijskoj Arabiji su zabranjeni, to je zakon.”

„Kraljevina se ne meša u poslove drugih i nikome neće dopustiti da se meša u njene poslove”, kaže princ Saud jasno stavljajući do znanja da je režim Sauda spreman da po svaku cenu spreči Dane gneva koji su uzdrmali region.

Vlada je prošle nedelje odobrila ekonomski paket pomoći vredan 36 milijardi dolara koji za 26 miliona Saudijaca omogućava da kupuju kuće na kredit bez kamate, pomoć ako su nezaposleni i oproštaj dugova.

Da li će milijarde biti dovoljne za kupovinu socijalnog mira u zemlji u kojoj je kralj Abdulah – „čuvar dve svete džamije” u Meki i Medini – svojim državljanima omogućio da dobro žive a da gotovo ništa ne rade?

Velikodušna raspodela milijardi dolara mita narodu nesumnjivo je izraz nervoze, ali i ozbiljnog pokušaja da se preduprede nevolje. Tome doprinosi i struktura vlasti u kraljevini. Veze između organa države i ultrakonzervativnih sunitskih vođa su više nego jake.

Kralj Abdulah, smatran reformatorom, uživa poverenje konzervativaca jer odbija bilo kakve radikalne promene pa tako stiče njihovu podršku.

Ozbiljniji nemiri deluju nerealno, kao i saglasnost SAD da niz vodu puste svog najvažnijeg saveznika u regionu. Ali, bez obzira na vojnike i baze koje imaju na najsvetijoj zemlji islama, Amerikanci bi mogli da se suoče sa neprijatnim pitanjem: ako ohrabruju demokratiju na Bliskom istoku, zašto od Saudijske Arabije prave izuzetak? Zar to nije megahipokrizija?

Problem je u tome što je danas na Bliskom istoku teško definisati šta je realno. Ko je mogao da pre tri meseca zamisli da će Egipćani provaljivati u štab tajne policije?

Jedno je sigurno: ukoliko bi Saudijska Arabija doživela Dane gneva, svet bi se tresao. Kao u vreme naftne krize 1973. ili iranske revolucije 1979. Barel nafte preskočio bi 200 dolara.

Boško Jakšić

objavljeno: 11.03.2011.

Nastavak na Politika...