Izvor: Vesti-online.com, 06.Mar.2015, 02:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kockar koji je pobedio kazino

Godinama najbogatiji čovek Australije, pokojni Keri Paker, zarađivao je ogromne količine novca, ali i jednako trošio - na kocku i bakšiše koje je, u dobrom raspoloženju, nemilice delio oko sebe i o kojima se i danas priča po kazinima u koje je dolazio kao Deda Mraz.

U prodaji se pojavila nova knjiga novinara Majkla Stala pod naslovom "Keri Paker - velike bajke i istinite priče" puna neverovatnih detalja iz života medijskog tajkuna. O njemu su govorili ljudi koji su ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << poznavali. Iz ovog privlačnog štiva donosimo delove koje je preneo veb-sajt news.com.au.

"Uložiti šestocifreni ili sedmocifreni iznos u bakaru ili na ruletu, izgledalo je kao prokletstvo po ličnost Kerija Pakera. Neki su to gledali kao pokušaj velikog čoveka, naviklog na velike brojke, da i ovako pokazuje veličinu. Ali Big Men je jednom to ovako opisao: 'Klađenje je kao bolest i nju ne razumeju oni koji je nemaju'", navodi se u knjizi.

Keri Paker je bio budući naslednik medijske dinastije, ali, u njegovoj mladosti, otac ga je bedno plaćao. On je već tada dobro poznavao ilegalne kockarnice u Sidneju, lokale za prodaju alkohola bez dozvole i bukmejkere na sitno.

"Kretao se u gradu, kada Sidnej nije bio u sjaju kao danas," pričao je novinar Gari Linel, kojem je Paker govorio o mladosti. "Sidnej je bio opasan grad. 'Poslove' u sporednim ulicama mahom su vodili gangsteri. Keri je prošao kroz sve to i onda se uzdigao iznad. Kerijeva najveća strast bila je kocka. Gubio je i dobijao velike pare."

Napojnice koje je ostavljao osoblju kazina po svetu bile su poznate u tolikoj meri da je jedan od njih jednom kazao:

- Ako vam krupije javi da je na bolovanju i to u vreme kada je Paker u gradu, budite sigurni da nema bolesnijeg čoveka od njega.

Predsednik Miraž resorta u Las Vegasu potvrdio je kao istinitu priču o srećnoj konobarici koja je tamo služila koktele.

- Voleo je kako je devojka radila. Pitao je ima li stambeni kredit. Ona je rekla da, a on je kazao: "Donesi to sutra i ja ću ti otplatiti." Bilo je reč o 150.000 dolara.

Slična priča, takođe objavljena, kaže kako je Paker slučajno gurnuo konobaricu u Vegasu i ona je prosula piće koje je nosila. Upitao je za ime i adresu i pobrinuo se da njen kredit za kuću od 130.000 dolara bude kompletno isplaćen.

Za Pakera, kocka je bila igra i za nju očigledno nisu važila normalna poslovna pravila. Toliko je para bilo u opticaju da mu je bilo teško da vodi evidenciju. On svakako nije vodio dokumente o tome, a ako je bilo kockarnica koje su to i bile u stanju, onda one svakako o tome nisu govorile.

Većinu para je obrtao u inostranstvu. U Las Vegas je tri do četiri puta godišnje dolazio svojim avionom - tamo je bio poznat kao igrač koji dođe i naprečac ode. U bilo koje doba dana ili noći bio je spreman na velike uloge.

Ako je dobitak bio dobar, posle par sati bi se izgubio u noći. U kazinima su to smatrali nepristojnim. I dalje su, međutim, privlačili Pakera i njegove drugove, "velike ribe", tako što bi im plaćali putne troškove (to bi za Pakera i njegovo okruženje iznosilo do 100.000 dolara), a takođe bi im nudili "popust" na gubitak.

Putovanja u Vegas bila su mu obično kratka i - žestoka: tri do četiri dana velikih ulaganja na blekdžek i bakaru. Prema jednom od domaćina u kazinu, Stivu Sajeru, Paker je bio "prilično dobar igrač blekdžeka".

Bitka sa Pakerom bila je bitka kazina "na život i smrt": i on i kockarnice znali su da može, u jednoj ruci, ili da ih natera na bankrot ili da ih kupi. Na isti način, on je bio toliko značajna ličnost da je mogao da bitno popravi finansijsko stanje kazina na tržištu - sve za jednu noć.

Tako Dik Kestlmen, u knjizi "Lov na kitove u pustinji", izveštava kako je Paker jedne noći 21. marta 1992. ušao u Cezarovu palatu i do ponoći dobio devet miliona dolara. Ta suma je za Pakera bila džeparac, a za kazino polovina profita za čitav kvartal. Do zore, međutim, "Paker je izgubio devet miliona i još nešto preko".

Ponovo u Londonu, 1994. godine, novi vlasnici kazina Krokford dobili su drugog dana Pakerove posete solidan prihod - kada je tamo ostavio sedam miliona.

Veličina dobitaka i gubitaka bila je jednako impresivna. U londonskom Ricu, navodi se, igrao je na dva privatna stola za blekdžek, sa ulogom od po 10.000 funti po ruci. Otišlo mu je osam miliona!

Međutim, manje od godinu iza toga, Pakera su u Londonu označili kao krivca za bankrot kazina Aspinal.

U novembru 1991, Paker je u Las Vegasu pokupio sedam miliona na blekdžeku! Tada su novinari izvestili da je krupijeima dao po 50.000 dolara.

Međutim, Stiv Sajr izveštava da je u istoj godini, najbogatiji Ozi pretrpeo deset miliona dolara gubitka u Hiltonu. To je bio najveći gubitak u istoriji ovog hotela. Godinu kasnije, na istom mestu, Paker je, tvrdi se, izgubio još deset miliona.

Jedna od najpopularnijih priča o Pakeru svakako je ona iz Vegasa, 1998. godine, koju je potvrdio jedan od menadžera lokalnog kazina, tek posle njegove smrti.

Paker je igrao za stolom i jedan bučni Teksašanin tražio je da mu se pridruži. Nije baš lepo primio Pakerovo odbijanje da mu da mesto. Prema očevicu, dijalog između njih dvojice tekao je ovako:

Teksašanin: I ja sam veliki kockar. Vredan sam 100 miliona.

Paker: Ako stvarno hoćeš da kockaš, hajde da igramo u to.

Teksašanin se tiho povukao.

Ovolike sume su naterale upravu da promeni programe kompjutera u svom kavezu za izdavanje para, kako bi mogli da prihvataju i gubitke od osam cifara.

Paker se 1995. godine vratio u Vegas i u MGM Grendu igrao tako da su mu doživotno zabranili da kocka kod njih. Šta je radio? Big Men je, prema priči autora "Lov na kitove u pustinji" Kastlmena, odjednom igrao na šest ruku, po 75.000 dolara svaka, a onda na osam ruku po 250.000 svaka. Kastlmen kaže da su mu onda dozvolili da igra ruku po 500.000 dolara uloga i nakon toga je za par sati iz kockarnice izneo neverovatnih 26 miliona dolara!

Pakeru se naravno sviđalo ovo mesto, pa se vratio više puta, ali je gazda MGM Kirk Kerkorijan bio jasan - čoveku koji ih je ovako ojadio nema više ulaska u njihove kockarnice.

Niz je primera u kojima je Paker delio oko sebe "kao lopatom" posle dobitka. Tako ga u Jupiteru na Gold Kostu pamte po 300.000 dolara bakšiša koje je 1998. razdelio na četiri hostese.

U julu 2000. bio je ponovo u Vegasu, ali kako više nije bio dobrodošao u MGM Grend, obratio je pažnju na novi luksuzni Belađo, otvoren 18 meseci ranije. Za tri dana na bakari, uspeo je da potroši 20 miliona američkih dolara, čime je potvrdio svoj status rekordera na Atlantiku. Manje od godinu dana pre toga u Londonu je izgubio 11 miliona funti.

Onda se australijska javnost malo uzburkala. Dopisnik "Australijena" Robert Lusetić objavio je tekst o Pakerovom gubitku od 20 miliona u Vegasu, što je 34 miliona australijskih dolara, povezujući to sa gubitkom u Londonu.

Posle toga, laburistički političar Mark Lejtam ustao je u Parlamentu i počeo govor rečima: "Hoću da skrenem pažnju na vest da je najbogatiji čovek Australije Keri Paker prošlog meseca na kocki u Las Vegasu izgubio 34 miliona dolara. Siguran sam da se većina Ozija loše oseća zbog ovakve ekstravagancije. Javni moral i pravda su dovedeni u pitanje kada je moguće da jedna osoba nakupi toliko bogatstvo i onda ga koristi na takav način."

Paker je uzvratio u sledećem izdanju "Australijena", rekavši da su to njegove pare. Tada je, što je retkost za njega, izneo podatak o svojim dobrotvornim prilozima koje je takođe nemilice delio i naveo da je malo pre toga za dečju bolnicu u Sidneju dao sumu veću od te koju Lejtam pominje.

Izneo je i vrlo legitimnu tvrdnju da se ne kocka s parama svoje kompanije, što je bilo tačno.

Tadašnji prvi ministar Džon Hauard podržao ga je i rekao:

- Lejtam je smešan. Keri Paker troši svoje pare.

Knjigu Majkla Stala o Keriju Pakeru prodaje veb-sajt booktopia.com.au.

Nastavak na Vesti-online.com...