Izvor: Politika, 25.Apr.2015, 09:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Internet kompanija tuži BND zbog masovnog špijuniranja

Nemačka spoljnoobaveštajna služba optužena da kontroliše „svetsku prestonicu interneta” u Frankfurtu

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Nemačka kompanija DE-CIX, koja u Frankfurtu održava rad najvećeg svetskog čvorišta za razmenu podataka preko interneta, najavila je juče da će tužiti sudu nemačku spoljnoobaveštajnu službu (BND) za masovno nelegalno špijuniranje. Prema rečima Klausa Landefelda, člana upravnog odbora ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanije, koja je u vlasništvu nemačke federacije internet industrije, oni sumnjaju u „legalnost mera” BND-a.

„Godinama smo se branili (od nadzora) i smatramo da je nadzor u ovoj formi neprihvatljiv”, rekao je Landefeld za list „Zidojče cajtung”, najavljujući da će BND tužiti nemačkom Saveznom ustavnom sudu jer smatra da inostrani internet saobraćaj koji prolazi kroz čvorište u Frankfurtu nije zaštićen nemačkim zakonom. „Nismo ni pretpostavili da će saobraćaj koji se tu odvija biti tretiran izvan (nemačkog) zakona.”

Međutim, tajne službe, poput nemačke BND i američke NSA, ne vide to tako, što je prvi otkrio Edvard Snouden kada je javnosti dostavio dokumenta o američkom sveopštem nadzoru elektronskih komunikacija. Tada je Snouden otkrio i da BND ima pristup internetu koji protiče kroz čvorište u Frankfurtu, koje važi za „svetsku prestonicu interneta”.

DE-CIX održava tu „svetsku prestonicu interneta” i omogućava takozvanu neutralnu razmenu tokova internet saobraćaja različitih internet provajdera, praveći od toga centralno internet čvorište. Koliko internet saobraćaja se obavlja preko ovog čvorišta najbolje dokazuje podatak da svake sekunde kroz mrežu DE-CIX prođe tri terabita podataka korisnika iz celog sveta, što je količina jednaka punom protoku internet veze za 100.000 nemačkih domaćinstava. Na primer, ako neko sa Bliskog istoka pošalje mejl u SAD skoro sigurno će on proći kroz ovo čvorište. Osim toga, kroz ovo čvorište prolazi i sva komunikacija ostvarena kod najvećih nemačkih telekomunikacionih kompanija, poput „Dojče telekoma” i „Vodafona”

Iako je BND-u zabranjeno da špijunira nemačke državljane, ova služba prikuplja podatke o telefonskim razgovorima, porukama i imejlovima poslatim iz inostranstva, što mu od 2009. godine omogućava takozvani zakon G-10. Međutim, nemačka internet kompanija sumnja u ustavnost ovog nadzora, pa je pre nekoliko meseci angažovala pravne stručnjake da to ispitaju, uključujući i bivšeg predsednika Ustavnog suda Hansa Jirgena Papira, koji inače smatra da je ta praksa BND-a protivna nemačkom ustavu.

„Stručnjaci za ustavno pravo smatraju da se ljudska prava definisana u nemačkom ustavu primenjuju na sve, a ne samo na Nemce i Nemačku”, kaže Markus Bekedal iz berlinske organizacije Necpolitik, koja se bavi digitalnim pravima.

I dok DE-CIX želi tužbom pred Saveznim ustavnim sudom da dokaže da je zakon G-10 zastareo i da nije dovoljno precizan za savremene digitalne komunikacije, nemačka vlada već priprema novi zakon kojim, kako ističe Bekdal, „ovo proračunato kršenje ustava želi da legalizuje”. Bekedal ukazuje da, uprkos izvesnim razlikama u stavovima demohrišćana Angele Merkel i socijaldemokrata Zigmara Gabrijela, ta suprotstavljena mišljenja su o tome kako parlament treba da kontroliše BND, ali i o samom nadzoru. Štaviše, u predlogu zakona se otvoreno navodi da je BND-u dozvoljeno da presreće komunikaciju u inostranstvu.

Nemačka vlada je inače sprečila DE-CIX da svoju zabrinutost zbog delovanja BND-a iznese 2008. pred Bundestagovim odborom koji je razmatrao zakon o prisluškivanju. Ipak, Landefeld je uspeo da svedoči pred Bundestagovom parlamentarnom komisijom koja istražuje špijuniranje Nemačke od strane američke NSA. On je tada objasnio kako BND želi neograničeni pristup protoku podataka kroz DE-CIX mrežu.

U istrazi ove parlamentarne komisije u januaru nemačka javnost je saznala da BND presreće satelitske komunikacije i internet veze dnevno prikupljajući 220 miliona podataka o telefonskim pozivima iz inostranstva i SMS prepiskama. Neke od tih metapodataka BND prosleđuje američkim agencijama NSA i CIA. Metapodaci nisu sadržaji razgovora, nego detalji poput vremena i lokacije sa koje je razgovor obavljen, ali ako se redovno prikupljaju, oni mogu da otkriju kretanje pojedinca, njegove kontakte i čak mogu da se koriste za predviđanje ponašanja objekta praćenja.

Američka NSA, na primer, koristi metapodatke da odredi mete dronova u lovu na teroriste. A kako je nedavno potvrdilo saznanje „Špigla”, upravo se tehnološko srce američkog programa ubijanja dronovima nalazi u bazi Ramštajn u Nemačkoj.

Sva otkrića o spornim akcijama nemačkih službi bezbednosti dolaze u trenutku kada je nemačku javnost već uzburkao predlog zakona kojim bi telekomunikacionim kompanijama bilo dozvoljeno da podatke o telefonskim razgovorima i aj-pi adresama svojih korisnika čuvaju do deset nedelja (u Srbiji je 2010. usvojen sličan zakon kojim se ovi podaci čuvaju godinu dana) kako bi pomogli borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Dok su opozicija i nevladine organizacije ovaj predlog ocenili neustavnim, poredeći ga s otvaranjem Pandorine kutije, ministri vladajuće koalicije smatraju da će ovime uspeti da spreče akcije terorista, neonacista i kriminalca. Sličan zakon je nemački Savezni ustavni sud 2010. poništio, ocenjujući da je ugroženost prava na privatnost bila mnogo veća od korisnosti tog propisa u borbi protiv terorizma.

Nastavak na Politika...