Izvor: Vostok.rs, 05.Okt.2011, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčku će spasiti – i šta dalje?
04.10.2011. -
Ministri finansija zone evra poslali su Grčku u čekaonicu do kraja oktobra. Da li će joj izdvojiti narednu tranšu od 8 milijardi ili ne, zavisiće od presude „trojke". Poštoanje dogovora za samanjenje državnog duga od strane Atine sada proveravaju predstavnici MMF, zone evra i ECB. Ali malo ko sumnja u to da će Grci dobiti svoj kredit. Pitanje je faktički predodređeno. Vrhuška zone evra nema veliki izbor: ili novac, ili bankrotstvo Grčke. Poslednju varijantu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << niko od evropskih lidera ne dopušta čak ni hipotetički. Previše bi velik bio rizik pojave efekta domina. Radi se o drugom. Da li je racionalno lečiti dužničku bolest uz pomoć novih dugova? Temu razmatra analitičar Sergej Guk i ekspert, nemački profesor doktor Arno Klene.
Iza nervoze koju rađa dužnička kriza, ne samo Grčka, EU malo obraća pažnju na druge tamne oblake. U analizi konjukture koju je upravo pripremio Markit Grup, londonska kompanija globalnih finansijskih informacija, daje se neutešni zaključak. Zona evra direktno srlja u recesiju. O čemu svedoči opšti pad proizvodnje. I rast inflacije. Mišljenje profesora doktora Arna Klenea.
Grčka sama po sebi i po svojim razmerama ne predstavlja veliki problem. Njen državni dug, naravno, opterećujući je. Ali i zadruženost drugih zemalja zone evra po razmerama mnogo većih. Pravi problem stvaraju velike države poput Italije, Španije, Portugalije sa njihovim ogromnim dugovima. Primer Grčke, potresi koje je izazvala, mogu da se prošire na druge zemlje.
Ali treba videti da se javne diskucije na ovu temu, debate političara, ne vode dovoljno pošteno. Ili državni dug znači, sa druge strane, nagomilavanje velikih vrednosti, nagomilavanje prihoda koji otiču ne zna se kuda. To znači: pravi problem zone evra u njenoj politici i politici u drugim regionima jeste držati pod kontrolom finansijska tržišta. Svaki državni dug uvećava prihode od kamata. Za to su naravno zainteresovane banke i finansijski fondovi. I u tom pogledu ispada začarani dug. Dugovi rastu, kamate za njih takođe. I političari trenutno očigledno nisu u stanju da prekinu taj krug. Potrebna je druga kontrola i drugi prilaz finansijskim tržištima.
Poznati valutni špekulant Džordž Sorođ predvideo je ovih dana globalnu ekonomsku depresiju. Mada očiglednih znakova katastrofe nema. Ne kriju li se iza takvih prognoza sopstveni interesi – provociravi paniku na berzi i uloviti ribu u mutnom?
Profesor Arno Klene:
Odnosim se krajnje nepoverljivo prema sličnim prognozama. Nikada ne znaš kakvim interesima su one izazvane. Ne može da bude tako da će ekonomski razvoj krenuti nadole istovremeno u čitavom svetu. Zemlje u razvoju se i dalje razvijaju uzlaznom linijom. I globalno ne vidim tendencije koje vode ka depresiji ili ekonomskom padu.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/tjuel/cc-by
.jpg)
