Izvor: Deutsche Welle, 24.Okt.2014, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demohrišćani žele da postanu multikulturni
Nemački demohrišćani žele da se modernizuju sa nekoliko muslimanskih članova u svojim redovima. To je mali korak u poželjnom pravcu, koristan kako za imigrante, tako i za samu stranku, smata Folker Vagener.
Debata o integraciji koja se vodi u Nemačkoj je užasno zamorna. Puna je predvidljivih izjava koje su najčešće politički korektno usmerene - i zato je tako lažljiva. U njoj se propoveda o „kulturi dobrodošlice“, hvali se „šareno društvo“ i podstiče „raznovrsnost“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Sve je to lepo i ispravno. Ali, sada CDU želi da prekine tu blagoglagoljivost.
Moderna politika prema doseljenicima treba da zameni debate o integraciji. To je – mereno starim merilima konzervativaca – politički zaokret za 180 stepeni. Pošto je predsednik stranke Zelenih jedan Ozdemir, a generalna sekretarka Socijaldemokrata jedna Fahimijeva, sada i Demohrišćani traže priključak. Multikulti – to od sada više nije samo neki čudan zahtev crveno-zelenog miljea. Sada je i CDU šarena. To je kulturna revolucija.
Četiri godine su prošle otkako je jedan od vodećih političara CDU pokušao da skrene pažnju Nemaca na realnost. „Islam je deo Nemačke“, rekao je bivši predsednik države Kristijan Vulf – i to na godišnjicu nemačkog ujedinjenja. No, nijedna druga stranka se baš toj tvrdnji nije opirala kao – Hrišćansko-demokratska unija. Vulfova rečenica odavno više ne zvuči provokativno. Sada kancelarka Angela Merkel na sigurnoj spoznaji da je islam deo svakodnevice u Nemačkoj može da gradi svoju politiku i konkretizuje večitu debatu o migraciji.
Folker Vagener, DW
CDU je odavno shvatila da je defanzivna politika prema doseljenicima – zastarela. Ako su imigranti u vreme stare Savezne Republike bili ekonomski neophodni, oni su to danas već i samo iz demografskih razloga. Naravno, u industriji i srednjim preduzećima još ima rezervi prema stranim prezimenima na konkursima, ali nema te branše koja sebi sme da dozvoli da u globalnoj konkurentskoj borbi sudi prema poreklu. Važne su činjenice: dobro znanje nemačkog jezika, kompetentnost na planu prirodnih nauka i praktičnog poznavanja informacione tehnologije. Unija teži ka integraciji kompetentnih.
Merena tim merilima, aktuelna kultura dobrodošlice ima još u sebi nečeg dekorativnog. Ekonomista turskog porekla, izdanak treće generacije svoje porodice u Nemačkoj, još uvek će pre postati opunomoćenik za integraciju u nekoj firmi nego šef njenog odbora za finansije. To je godinama bilo tako, a sada Turci rođeni u Nemačkoj nalaze adekvatna radna mesta u Istanbulu i Ankari. A potrebni su nam ovde!
Do 2050. Nemačkoj će biti potrebno bitno više stručnjaka da bi se zaustavio gubitak stanovništva. Bez imigranata sa solidnim obrazovanjem, to se ne može postići. Unija je uključila alarm i očigledno pokušava da bolje oblikuje proces integracije. A to je i neophodno, jer za svoj status strahuju upravo pripadnici srednjeg sloja u usponu.
Koliko kod impuls Angele Merkel za integraciju bio ispravan, toliko je i u interesu same CDU. Jer, ta stranka ima određen teškoće sa prihvatanjem doseljenika. Dugo ih je samodopadljivo tretirala kao goste – a u tome uvek postoji neizgovoreni prizvuk vremenskog ograničenja. Raznovrsnost društva i slični pojmovi koji podsećaju na nedeljne propovedi dugo su bili politički elementi levo od Demohrišćana. CDU Angele Merkel, u poređenju sa SPD i Zelenima, nije baš atraktivna za imigrante. A to je i opasnost za mogućnost formiranja političke većine u zemlji u kojoj sada već svaki peti stanovnik ima strano poreklo. Zbog toga ne samo Nemačka, već i CDU mora da se promeni i otvori. Prvi korak je učinjen.
.jpg)
