Izvor: Vostok.rs, 15.Feb.2011, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čišćenje mrlja na mundiru?
15.02.2011. -
Pres-služba Letonskog parlamenta saopštila je da je parlamentarna komisija za ljudska prava i javne poslove odbila da uključi u spisak zvaničnih praznika u zemlji dan formiranja letonskog legiona Vafen SS – 16. mart. Većina članova ove komisije izjasnila se protiv predloga frakcije desnog radikalnog udruženja Sve za Letoniju da objavi ovaj datum Danom letonskih nacionalnih boraca.
Treba podsetiti da je letonski legion Vafen SS formirala komanda fašističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Nemačke u vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Letonije. U martu 1943. godine odredi ovog legiona stupili su u borbu sa Crvnom Armijom. Ukupno u njegovim redovima bilo je oko 150 hiljada ljudi. Ninberški tribunal, kao što se zna, proglasio je SS zločinačkom organizacijom. Ipak, u Letoniji 16. mart tokom nekoliko godina bio je zvanični praznik. Ne tako davno, uzimajući krajnje oštru reakciju, kako u Rusiji, tako i na Zapadu na povorke bivših esesovaca po centru Rige, bila je doneta odluka da se izbriše 16. mart iz spiska memorijalnih datuma. Ali letonski nacionalisti su nastavili, već nezvanično, svake godine da obeležavaju ovaj dan, organizujući povorke veterana legiona i njihovih pristalica. Inicijativa neonacističkog bloka Sve za Letoniju izneta na razmatranje u parlamentu postala je pokušaj da se ponovo ozakoni glorifikacija fašističkih saradnika.
Presecanje tog pokušaja je, činilo bi se, radostan događaj. Eksperti se slažu. Ako se događajem može nazvati, preciziraju oni, želja vlasti da ponekad očisti prljave mrlje na svom mundiru. Evo kako je prokomentarisao situaciju Dmitrij Kondrašov, član prezidijuma međunarodnog pokreta Svet bez nacizma.
Letonski režim nije jedinstven i nije autonoman. Tamo je prilično mnogo ljudi koji shvataju da će heroizacija nacizma dovesti do njene međunarodne izolacije, čak bez obzira na to što je zemlja članica NATO-a i EU. Ali u Letoniji džin neonacizma već je pušten iz boce. Razvoj situacije u mnogome zavisi od toga kako će se društvo suprotstavljati pojavama neonacizma.
Direktor Baltičkog centra za istorijska i socijalno-politička istraživanja Viktor Guščin skreće pažnju još i na činjenicu da na Letoniju snažno utiču procesi koji se dešavaju u Evropi. Ako tamo ultradesni budu jačali, smatra Guščin, to će dovesti do jačanja njihovih istomišljenika u Letoniji. A na akcijama posvećenim sećanju na letonske legionere SS 16. marta, podseća ekspert, učestvuju predstavnici ne samo sve tri baltičke republike, već i Finske i Nemačke. Ili ćemo se udružiti i zaustaviti ovaj deveti talas neonacizma, upozorava političar, ili će nas on zapljusnuti.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
.jpg)
