Izvor: Večernje novosti, 13.Feb.2016, 02:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajednički apel patrijarha Kirila i pape Franje: Zaustavite stradanje hrišćana!
Papa Franja i poglavar Ruske pravoslavne crkve Kiril potpisali su večeras u Havani zajedničku deklaraciju o verskom jedinstvu, i pozvali su na hitnu akciju za pomoć hrišćanima u Iraku i u Siriji. U deklaraciji potpisanoj posle susreta koji je trajao oko dva sata, poziva se na mir u Siriji, Iraku i Ukrajini, a Evropa da "zadrži veru u svoje hrišćanske korene". Papa Franja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je rekao da su poglavar Ruske pravoslavne crkve ; i on razgovarali "jasno i direktno" i da on "jako ceni njegovu (Kirilovu) želju za jedinstvom". Sastanak pape i patrijarha Kirila smatra se istorijskim događajem posle skoro hiljadugodišnje podele hrišćanstva na istočnu i zapadnu crkvu. Sastanak je održan na aerodromu u Havani. Dvojica poglavara, srdačno su se pozdravili i tri puta poljubili pre nego što su se povukli na razgovore. Obraćajući se papi, na početku sastanka patrijarh Kiril rekao je da je njihov susret "božja volja". "Sastajemo se u pravo vreme i na pravom mestu. Želim još jednom da naglasim da je to božja volja", rekao je Kiril na početku susreta sa papom. Papa Franja je uzvratio "Konačno" i "mi smo braća". Na početku susreta papa Franja i patrijarh Kiril razmenili su poklone koji su duboko simbolični i prate istoriju nekad napetih odnosa između istočne i zapadne crkve, navele su agencije. U zajedničkoj deklaraciji dva poglavara su izrazila žaljenje zbog "gubitka jedinstva" između hrišćana i želju za njegovim ponovnim uspostavljanjem. POLjUPCI ZA POZDRAV Ruski patrijarh Kiril već dva puta se sreo sa rimskim papom, ali u drugačijoj ulozi. Kiril je, pre izbora za patrijarha, kao mitropolit zadužen za međunarodne odnose u Moskovskoj patrijaršiji imao dva sastanka sa bivšim papom Benediktom Šesnaestim. Za razliku od tih prilika, kada je vladika Kiril izražavao poštovanje pristupanjem papinoj ruci, susret u Havani obeležio je običaj ljubljenja u obraze, kakva je praksa prilikom pozdravljanja ravnopravnih. "Svesni brojnih prepreka koje još treba prevazići, nadamo se da će naš susret doprineti ponovnom uspostavljanju jedinstva željenog od Boga", rekli su poglavari katoličke crkve i najveće pravoslavne crkve u dokumentu potpisanom posle njihovog prvog susreta od rascepa dve crkve 1054. godine. Apel svetu da se zaustavi stradanje hrišćana, sadržan u deklaraciji iza koje su svojim autoritetima stali papa Franja i ruski patrijarh Kiril, je najvažniji rezultat njihovog susreta u Havani. Formalno najvažniji rezultat ovog susreta je Deklaracija o zaustavljanju nasilja nad hrišćanima u kriznim žarištima kakva su Sirija ili Irak. Ovaj više politički, nego religijski dokument na desetak stranica je i test realnog autoriteta poglavara vodećih hrišćanskih religija. Potpisana deklaracija imaće realnu snagu i značaj samo ako je čuju i prihvate najmoćniji svetski lideri. Poglavar Rimokatoličke crkve više puta je poslednjih godina javno upozoravao na tragičnu sudbinu hrišćana na Bliskom istoku, ali osim ruskog lidera Putina malo ko od vodećih svetskih političara se oglasio. Papa je upozoravao i na stradanje Kopta u Egiptu. I u Moskovskoj patrijaršiji više puta su podsećali da se na Bliskom istoku i na severu Afrike sprovodi genocid nad hrišćanima. Zajednički problemi hrišćana uzimaju se kao osnova na kojoj bi dve crkve mogle da utemelje budući dijalog i saradnju. Fokus pape Franje i patrijarha Kirila tokom dva časa razgovora na Kubi bio je na pitanjima koja opterećuju savremeni svet - terorizam, siromaštvo, odnosi sa drugim konfesijama, položaj hrišćanske porodice, moral... Bogoslovska i dogmatska pitanja ovog puta nisu na dnevnom redu. Papa i poglavar Ruske patrijaršije stigli su danas u Havanu, gde ih je ugostio kubanski lider Raul Kastro. Za mesto sastanka izabran je VIP salon najvećeg kubanskog aerodroma. Ključna dilema vezana za susret pape i ruskog patrijarha u Havani vezana je za pitanje budućnosti odnosa Istoka i Zapada. Preduslov za istinsko približavanje dve crkve je rešavanje niza problema koji ih vekovima opterećuju. Reč je pre svega o sporu Ruske pravoslavne crkve sa unijatima u Ukrajini. U Vatikanu godinama govore da njihov uticaj na unijate u Ukrajini nije veliki, iako grkokatolici priznaju papu kao vrhovnog poglavara. U Moskvi zahtevaju da Vatikan utiče da grkokatolici prestanu da otimaju hramove i parohije koje smatraju svojim. - Mnogo je lakše rešiti pitanje prozelitizma tj. osvajanja eparhija na prostoru gde nikada nisu živeli katolici. Ako Vatikan iskreno želi da poboljša odnose sa Ruskom pravoslavnom crkvom moraće defitivno da odustane od želje da pravoslavce postepeno pretvara u katolike - objasnio je ruski mitropolit Ilarion koji rukovodi spoljnim poslovima u Moskovskoj patrijaršiji. Iako ovo nije tema za susret u Havani, jedno od pitanja koje se samo nameće jeste promena crkvenog kalendara. Papa je već predložio da svi hrišćani u isto vreme slave Božić i Vaskrs. Za Rusiju to još uvek nije realno, jer je veliki deo članova Crkve na stanovištu da julijanski kalendar više odgovara ispravnom određivanju značajnih datuma u hrišćanstvu. Patrijarh Kiril će posle Kube posetiti Paragvaj i Brazil, a papa će odleteti u Meksiko. SIMBOLIČNI POKLONI HAVANA (Beta) - Papa Franja i patrijarh Kiril razmenili su poklone koji su duboko simbolični i prate istoriju nekad napetih odnosa između istočne i zapadne crkve. Papa Franja je doneo patrijarhu Kirilu relikviju Svetog Kirila, nadbiskupa Aleksandrije iz petog veka koga su slavile obe crkve katolička i pravoslavna. On je takođe doneo pehar. Kiril je papi Franji poklonio repliku ikone Bogorodice Kazanjske. ; Vatikan je 2004. vratio 18-ovekovnu kopiju te čuvene ikone iz 16. veka Kirilovom prethodniku Alekseju Drugom, u nastojanju da izgradi bolje ekumensko prijateljstvo. Tradicionalna vizantijska ikona u zlatu i drvetu prikazuje Bogorodicu i dete. Originalno delo iz 16. veka navodno ima čudotvorne moći i jedno je od najznačajnijih ikona u ruskoj pravoslavnoj crkvi. Papa Jovan Pavle Drugi je dobio 18-ovekovnu kopiju ove ikone od jedne katoličke grupe 1993. gopdine, i držao je u svojoj privatnoj kapeli. Verovao je da bi vraćanje ikone koju on toliko ceni moglo da doprinese boljim odnosima sa ruskom crkvom. Tadašnji patrijarh Aleksej Drugi je pozdravio vraćanje ikone ali, pošto se radi samo o kopiji originala iz 16. veka on je rekao da papa nema potrebe da je lično vrati u Moskvu, čime su se raspršile nade da će doći do susreta dvojice poglavara
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
