Izvor: RTS, 14.Feb.2016, 21:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Analitičari: Turska juriša u hladni rat

Bombardujući položaje sirijskih Kurda unutar Sirije i isturenih jedinica sirijske vlade u Damasku, kao i pretnjom da će "odbraniti svoju braću na području Alepa", čelnici Turske su pojurili u "hladni rat Amerike i Rusije i sukobili se ozbiljno i sa Vašingtonom, posle ionako krajnje zategnutih odnosa sa Rusijom", ocenjuju civilni i vojni analitičari u Briselu.
Ankara je posebno ljuta zbog toga >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << što Vašington, isto kao i Rusija, ne odustaje od podrške Kurdima koji su, uz vojsku sirijskog predsednika Bašara el Asada, jedini koji se na terenu bore protiv terorista Islamske države.

To pobuđuje najcrnje slutnje turskih zvaničnika da u stvari ni SAD ni Rusija ne zaziru od blagoslova za suštinsku autonomiju Kurda, ako ne i prvu kurdsku državu.
Tursko granatiranje avio-baze na teritoriji Sirije, koju drže sirijski Kurdi, izazvalo je ljutnju i zahteve za obustavljanjem u Vašingtonu i Parizu, ali i malu uzbunu u sedištu NATO-a, čiji je Turska važan saveznik, jer se strahuje od nove dimenzije zaoštravanja sukoba u Siriji.
Međutim, problem je dvojak i vezan za tešku izbegličku krizu, koju je, kako priznaje i EU, nemoguće rešiti ako Turska nastavi da direktno ucenjuje Uniju i smišljeno žmuri na masovni priliv izbeglica u Evropu, koji, potpuno neometano od turskih vlasti, organizuju moćne kriminalne bande.
Mark Pjerini, bivši šef delegacije Evropske komisije u Turskoj, a sada analitičar fondacije "Karnegi Evropa" rekao je francuskoj televiziji da "niko nikog ne može da ubedi da moćna turska policija i bezbednosne snage ne mogu da razbiju bande krijumčara izbeglica, koji na tom pogubnom biznisu godišnje obrću oko dve milijarde evra".
Turska se sada, međutim, sučeljava sa neuspehom strateškog cilja sprečavanja sirijskih Kurda i vojske predsednika Bašara el Asada da, uz podršku ruskih aviona, razbiju od Ankare podržavane islamističke grupe na području Alepa, zauzmu teritorije i strateški važan vojni aerodrom blizu turske granice.
Putevi kojima Turska dotura oružje i hranu naoružanim grupama na području Alepa, za koje, iako su neke povezivane i s Al Kaidom, Ankara tvrdi da su umerena opozicija Asadovom režimu, su time presečeni. Grupe koje Turska podržava su desetkovane, a mnogi njihovi pripadnici su skinuli uniforme i utopili se u masu izbeglica koje su stigle na tursku granicu.
Stručnjaci upozoravaju na veliku opasnost od izbijanja novog žarišta sukoba na području Sirije i Iraka, ukoliko bi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sproveo pretnju vojne intervencije unutar Sirije, u savezu sa Saudijskom Arabijom, koja je poslala borbene avione u tursku bazu "Indžirlik".

Ako bi Turska i Saudijska Arabija upale na sirijsku teritoriju da bi se i kopnenim trupama sukobile sa teroristima Islamske države, turski vojnici bi ušli u Siriju upravo na području severno od Alepa, u kom se nalazi "enklava" između dve teritorije pod kontrolom Kurda.
Turska u pograničnoj oblasti sa Sirijom ima raspoređeno više divizija, a ukupno preko 150 hiljada vojnika.
Planovi Ankare da unutar Sirije, uz granicu, stvori veliku "tampon zonu" dužine 80 i dubine 40 kilometara gde bi se smeštale izbeglice iz sirijskog rata, postali neostvarivi.
"Tampon zona" bi u stvari bila brana za ono od čega Turska najviše strahuje, a to je spajanje kurdskih teritorija unutar Sirije i mogućnost nastajanja države sirijskih i iračkih Kurda, što bi nesumnjivo i među turskim Kurdima pobudilo želju da se prisajedine prvoj kurdskoj državi u istoriji.
Erdogan je optužbom da je Amerika "kriva za more krvi" zbog podrške sirijskim i iračkim Kurdima, ušao u ozbiljan sukob sa SAD, što je ubrzo potvrdio i jasan zahtev Vašingtona da se obustavi tursko bombardovanje ciljeva unutar Sirije.
U fondaciji "Karnegi Evropa" smatraju da je novonastala situacija izazvala velike glavobolje i turskim saveznicima u NATO-u, što ne kriju ni diplomatski izvori iz Alijanse koji smatraju da Ankara mora imati na umu da je ključni cilj razbijanje terorističke Islamske države.

Kako je naglašeno, uništenju tog zla se moraju posvetiti sve snage, uključujući i partnerstvo sa Rusijom i napore da se pokrene političko rešavanje sirijske krize.
Krhki dogovor SAD i Rusije o obustavi vatre i političkom procesu za formiranje buduće prelazne vlade nacionalnog jedinstva u Siriji, i to najverovatnije bez Asada, doveden je u pitanje turskom vojnom avanturom i bombardovanjem kurdskih i Asadovih trupa unutar Sirije.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji upozorio da bi kopnena intervencija u Siriji izazvala katastrofu, nalik na situacije u Libiji, Jemenu ili Avganistanu.
Ako bi turske trupe ipak upale u Siriju, velika je verovatnoća da bi se našle na udaru ruske avijacije, koja neće dopustiti da Asadove trupe budu poražene.
"Turska postaje veoma neugodan saveznik NATO-a i EU", ističu analitičari fondacije "Karnegi Evropa".
Ankara će priliku da razjasni svoje planove i ciljeve imati kroz dva dana, kada u Brisel, na razgovor sa čelnicima EU, stiže turski premijer Ahmet Davutoglu.
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na RTS...