Izvor: Mondo, 18.Apr.2017, 12:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alergijske bolesti u Srbiji sve dramatičnije

Istraživači još muče muku da odgonetnu zašto je alergija sve masovnija pojava. Najčešće joj znaju uzroke, ali pravog lekara gotovo da nema. Zašto je to tako?

Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock

  Stručnjaci tvrde da će do 2021. skoro svako već od rođenja imati ovaj probem. Alergije se svrstavaju u najučestalije hronične bolesti koje, na sreću, nisu zarazne.

"Alergijske bolesti su sve teže. Tokom višedecenijskog staža, nikada se kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << sada nisam susretao s toliko teškim ekcemima, astmama koje se ispoljavaju u sve problematičnijem obliku. Jedan od razloga za ovu pojavu je činjenica da živimo u sasvim drugačijim okolnostima nego što se nekad živelo. Pojavili su se potpuno neobični okidači za alergijske reakcije", kaže za "Večernje novosti" prof. dr Branimir Nestorović, alergolog iz Univerziteske dečje klinike u Tiršovoj.

Pročitajte: Kako da preživite prolećne alergije

Brza hrana izuzetno utiče na nastanak alergijskih bolesti kao i pušenje. Recimo, plastična ambalaža ima estrogenska svojstva, a estrogeni su hormoni koji favorizuju nastanak alergijske reakcije. Malo se govori o tome da na nastanak alergija kod nekih ljudi utiču zračenja - mobilnih telefona, bežični internet...

Ranije se smatralo da su alergični samo oni koji imaju nekog srodnika sa ovim problemom. Najnovija istraživanja, međutim, pokazuju da alergiju dobijau i oni koji nemaju genetsku predispozicijiu za to, što je pokrenulo genetičare da najnovijim metodama ustanove odakle zaista potiče ovaj problem.

Pročitajte: Alergije kod dece

"Zapadni način života, između ostalog uticao je na porast alergijskih oboljenja", objašnjava dr Rajica Stošović, imunolog i alergolog iz Kliničkog centra Srbije.

"Sklonost ka alergijama imaju deca koja se redovno vakcinišu i koja odrastaju u gotovo sterilnim uslovima. Ona nemaju kontakt sa bolesnom decom, a ukoliko se i razbole, vrlo brzo dobiju antibiotsku terapiju. Nedostatak kontakta s bakterijama pri čemu su neprestano u kontaktu sa alergenima čija je koncentracija danas na desetine puta veća od dozvoljene, uz prisustvo izduvnih gasova i drugih toksina - stvara uslove za razvoj alergije."

Sirotinja nema priliku da dobije astmu. Istraživanja su pokazala da tamo gde ima parazita i gde vladaju loši higijenski uslovi nema alergija, dijabetesa i autoimunih bolesti.

Praktično nijedne bolesti od koje boluje savremeno čovečanstvo u siromašnim zemljama nema.

Pročitajte: Kako da znaš da li je alergija, grip ili nazeb

Nastavak na Mondo...