Izvor: Politika, 23.Nov.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San o konstruktivnoj opoziciji
Umesto da se ujedini, opozicija je podeljena i skoro nemoćna
Kako opozicija treba da se postavi prema vlastima? Da ih kritikuje po svaku cenu ili da se svrstava uz vladajuću garnituru? Naši sagovornici kažu da mora biti konstruktivna, ujedinjena i neostrašćena. Umesto toga, ona je praktično dovedena do ivice opstanka, podeljena i skoro nemoćna.
Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, kaže da se opozicija nalazi u osobenim prilikama, u asimetričnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poziciji, jer vladajuća grupa ima više od 200 mesta u parlamentu.
„To je disproporcionalni odnos koji nije viđen od 1990. godine, kada je SPS imao toliko poslanika, a sada ih ima vladajuća koalicija. Na primer, u Velikoj Britaniji je vestminstersko „pravilo” da se vlada sa 40–50 odsto poslanika i da opozicija pravi vladu u senci. Kod nas bi, sa brojem naših opozicionih poslanika, to bilo skoro komično.”
Goati kaže da ujedinjenje opozicije izgleda iluzorno, jer neki misle da mogu biti samo šefovi stranaka i navodi smenu na čelu SPS-a, koja se dogodila kada je njen predsednik otišao u zatvor.
„Opozicija očigledno nije uspela da ponudi alternativnu platformu, iako je na izborima učestvovala polovina građana, dok su ostali ili bili apstinenti ili su imali grešku na listiću. Takvih sa greškom je bilo oko 3,5 odsto (prirodno je dva odsto) i može se smatrati da su to glasovi protesta. DS jeste bio opozicioni ali građani tu nisu videli ništa značajno različito.”
On postavlja pitanje da li u gubitničkim partijama postoji iskra nade da bi nešto uradili, odnosno mobilisali ovu drugu polovinu građana.
„Pre toga bi trebalo ojačati neke od gubitničkih partija i ponuditi građanima neku alternativu, na primer za evropsku Srbiju. Vlast se suočava s teškim iskušenjem da zadrži većinu, građani su praznih džepova, međutim, opozicija ne predstavlja opasnost za vlast.”
Opozicija ne treba da bude samo protiv vlasti, već treba da popravlja sistem. U Velikoj Britaniji laburisti i konzervativci zajedno prave zakone s trećom strankom po veličini – Novom liberalnom partijom. I kod nas opozicija pokušava da bude konstruktivna koliko je to moguće, ali dok nije u ravnoteži s vlastima to je teško.”
„Imamo nasleđeno shvatanje o delovanju opozicije iz vremena Slobodana Miloševića”, kaže sociolog Vladimir Vuletić.
„Takvo shvatanje mora da se redefiniše. Opoziciji bi trebalo da se odredi delovanje u odnosu na trenutnu politiku. Politika LDP-a, kada je ekonomija u pitanju, nije daleko od onoga što predlaže vlast. Ali, ima drugih stranaka koje mogu da budu alternativa. Ima i onih koji napadaju Vučića, a pričaju isto ili gore. To nije opoziciona politika. S druge strane, opozicija ne predlaže alternativnu ekonomsku politiku, jer je ne bi priznali svetski centri moći.”
Vuletić kaže da je kod nas iskrivljena slika i o vlasti i o opoziciji.
„Ovde i vlast i opozicija vode istu politiku a svađaju se oko sitnica. Nema opozicione partije koja bi rekla da je ovo što predlaže MMF loše za Srbiju i da najveći problem nije javni sektor. Ili da postavi pitanje da li nas takva politika vodi u zemlje trećeg sveta s jeftinom radnom snagom i zašto nema više investicija.”
Branko Radun, politički analitičar, kaže da opozicija ide u dve krajnosti: ili ekstremno kritikuje vlast ili joj se dodvorava, pokušavajući da se ubaci u njene redove.
„Potrebna je konstruktivna kritika opozicije i podrška za ono što je dobro. Demonizovanje stranaka i političara ne privlači ljude. Sadašnja opozicija fokusirala se na premijera pre nekoliko godina i to je bilo dosta lično, i verovatno zato DS i SRS nisu dobro prošli. Druga zamka je da opozicija uopšte ne kritikuje jer neće da se zamera. Oba pristupa su loša. Samo kritika nije dovoljna, a ne treba da bude na ostrašćena.”
Radun kaže da kada neko kritikuje smanjenje plata i penzija mora da ponudi druga rešenja.
„SNS nema ozbiljnu opoziciju koja bi realno i konstruktivno kritikovala. Setimo se da je SNS, dok je bio u opoziciji, govorio da je Tadićev pravac dobar ali da bi oni to uradili bolje i brže. Na taj način su pridobili dosta umerenih glasača. DSS se u svoje zlatno vreme trudio da bude konstruktivna opozicija i to ih je kvalifikovalo da Koštunica dođe na mesto Miloševića. Koštunica i Tadić su bili umerena opozicija, i zato se dogodilo da, iako DS nije dobro prošao na izborima, Tadić dobije predsedničko mesto. Tadić nije ulazio u konfrontaciju s Koštunicom, ali je Nikolić zbog radikalizma izgubio na izborima za predsednika Republike. Oni koji su dolazili na vlast nisu udarali na vlast, već su pridobijali pristalice vlasti.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 23/11/2014
.jpg)
