Izvor: Večernje novosti, 24.Okt.2014, 00:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd ponovo glavna stanica državnika

NAŠA država do kraja godine i u prvoj polovini sledeće godine biće domaćin zvaničnicima država, čiji najviši predstavnici nisu dolazili na ove prostore više decenija. Tako će Edi Rama biti prvi albanski premijer koji stiže u Beograd posle bezmalo sedam decenija, a u decembru nakon 28 godina stiže i šef kineske vlade, Li Kećijang.U rangu ovih, istorijskih, poseta, Beograd se sprema za još jednu u prvoj polovini sledeće godine, ali se zbog dogovora koji su još u toku ne otkrivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << detalji. Dakle, i tokom 2015. Srbija će biti stanica mnogih državnika sveta.Zatvaranje ključnih poglavlja u pregovorima za članstvo sa EU, uključujući 35 - kosovsko, potencijalni je povod kojim bi u Srbiju posle više decenija mogao da dođe britanski premijer, dok bi američkog predsednika kao svog gosta Beograd mogao da vidi ukoliko dođe do konačnog sporazuma sa Prištinom ili povodom nekakavog skupa od velike regionalne važnosti. Posete čelnih ljudi iz Dauning strita i Bele kuće našoj prestonici, naime, nema još od 1980!Direktor Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže za naš list da veliki igrači, poput prvog čoveka SAD, ne dolaze u male zemlje bez izuzetno ozbiljnog povoda:- Poseta američkog presednika Beogradu morala bi da bude vezana za rasplet nekog regionalnog otvorenog pitanja ili kada bi Srbija bila domaćin značajnog skupa. Mogući motiv je i pronalazak rešenja za BiH.U Jugoslaviju su svojevremeno dolazili Nikson, Ford i Karter, a Dragan Bogetić, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, kaže nam da su sve ove posete imale „šablonski“ okvir:STIŽU VALS I IVANOV U Beograd uskoro stiže francuski premijer Manuel Vals, a poslednji predsednik ove države koji je bio u Srbiji je Žak Širak - 2001. godine. Do kraja ove godine Srbija bi trebalo da ugosti i predsednika Makedonije Đorđa Ivanova.- Povod je uvek bilo prevazilaženje nesuglasica i širi dogovori o posredovanju Jugoslavije između zavađenih strana u svetu, ali i bilateralni politički i ekonomski odnosi.Od dolaska Margaret Tačer 1980. u dva navrata (na Titovu sahranu i potom u radnu posetu) nijedan britanski premijer nije imao Beograd na svojoj mapi puta.Nekadašnji ambasador u Londonu Dejan Popović kaže, za „Novosti“, da su tome „kumovali“ najpre raspad Jugoslavije i građanski rat, a zatim otpor zbog nesaradnje Srbije sa Tribunalom:- Postojale su interne instrukcije da posete na visokom nivou izostaju dok se ne isporuče Hadžić i Mladić. Inače, britansko gledište je da premijer ne ide u goste „rutinski“. Mogući povodi za dolazak u Beograd su otvaranje ili zatvaranje važnih poglavlja u pregovorima sa EU - Kosovo i pravosuđe, ili kada se stigne do pristupnog sporazuma.Popović primećuje da Srbija duže nije ugostila najviše zvaničnike Holandije, koja je, iako manja, veoma uticajna zemlja EU. Što se tiče lidera Latinske Amerike, tu bi, kaže Popović, morao da postoji ozbiljan ekonomski razlog.Dolazak pape u Srbiju nesumnjivo bi bio istorijski događaj, ali da bi do njega došlo mora da se pribavi blagoslov SPC.

Nastavak na Večernje novosti...