Izvor: Politika, 28.Dec.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuluz-Lotrek – marketinški genije
Retrospektivnom izložbom bečki Kunstforum obeležava vek i po od rođenja slavnog slikara pariske noćne scene
Specijalno za Politiku
Beč – Galerija Kunstforum koja pripada Unikredit banci, obeležava 150. rođendan francuskog slikara Anrija de Tuluz-Lotreka (1864–1901) izložbom „Put u modernu umetnost”, na kojoj se, uz nadaleko i naširoko poznate slike pariske noćne scene (Mulan ruža, Monmartra) i cirkusa, nalaze slikareva rešenja za komercijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reklamne plakate, crno-bele fotografije iz njegovog života i rani, manje izlagani radovi.
Idilične scene iz plemićke svakodnevice u Albiju, Tuluz-Lotrekovom rodnom mestu u kome je i posle preseljenja u Pariz povremeno provodio vreme, prikazuju jahače u lovu, upregnute kočije i „Gazelu” (1881) – omiljenog slikarevog konja. Ovekovečen u ulju na platnu, postao je stalni deo Batliner kolekcije, sada u okrilju bečke Albertine. Iako ga je jahanje u četrnaestoj godini koštalo zdravlja teškim lomom kostiju koji ga je, pospešen genetskom bolešću, obogaljio i zaustavio u rastu (bio je svega 1,52 metra visok), konji ostaju slikarev drag motiv. U ranoj stvaralačkoj fazi, čitava familija pozira Anriju koji povremeno „krade” njene trenutke neopreza, ne falsifikujući emocije.
Bečkoj izložbi, na ponos kustosa, pred samo otvaranje se pridružilo ulje na platnu „Pralja” (1886), prvi Tuluz-Lotrekov portret žene iz nižih socijalnih slojeva, kasnije jedan od slikarevih najučestalijih motiva u ostavštini od nekoliko hiljada crteža, sedamsto slika i stotinak litografija i akvarela. Pariz, koji je Tuluz-Lotreku postao dom od odluke da studira slikarstvo, postaje neiscrpna riznica artističke inspiracije koja dobija posebnog maha od preseljenja na Monmartr (1884), „kvart zabave”. U francuskom gradu svetlosti, Tuluz-Lotrek će kao redovan gost u poznatim noćnim klubovima i bordelima, sklopiti prijateljstva sa umetnicima, vlasnicima lokala, prostitutkama i zvezdama cirkusa, pozorišta i kabarea. Novi milje sigurno nije bio nebitan u Tuluz-Lotrekovoj odluci da okrene leđa likovnoj Akademiji i Salonu umetnosti, a blizak odnos sa Van Gogom i Gogenom, kratko vreme utiče na njegov impresionistički kolorit, ali i na naklonost dobroj kapljici koja će prerasti u tešku bolest ovisnosti.
Ne samo velikodušna apanaža od roditelja omogućava umetniku da vodi život u apsint isparenjima i dekadenciji, jer Tuluz-Lotrek se pokazuje kao sposoban marketinški genije koji svoje reklamne plakate ume da nametne konzumentima. „Mulen ruž” kroz mudar Tuluz-Lotrekov potez 1891, kada čitav Pariz osviće oblepljen plakatima sa najavom nastupa plesačice La Guli, dobija još više na popularnosti. Time Tuluz-Lotrek postaje ime poznato čitavoj prestonici i o njega se otimaju pozorišta, klubovi, fabrike i radnje, u očekivanju reklame koja će im doneti veći promet. Tako postaje omiljen promoter glumaca, šansonjerki i plesačica, od kojih naročitu privrženost pokazuje zvezdama Mulen ruža – Maj Milton, Maj Belfor i Žan Avril, koje mu poziraju i za likovne studije. Na retrospektivi u Beču, posle dugo vremena jedna pored druge ponovo vise sve tri crno-bele litografije Maj Belfor iz 1895. koje kompletira ulje na kartonu iz iste godine.
U tom šarenilu Monmartra, kome je na izložbi u Kunstforumu posvećena zasebna prostorija, dva albuma o Ivet Žilber (1894), jedan sa tekstom Gistava Žefroja, a drugi kao crtačka studija o tada popularnoj francuskoj pevačici, svedoče o Tuluz-Lotrekovoj ilustratorskoj delatnosti. U vitrinama se nalazi nešto manje od polovine od ukupno dvadeset i pet originalnih crteža. U slavu francuske šansone koja se baš u tom periodu uzdigla do salona više srednje klase i aristokratije, izložbu je svojim koncertom u Kunstforumu otvorila „Crna zvezda Sen Žermena” Žilijet Greko.
Uticaj japanizma koji je bio popularan u tadašnjim umetničkim krugovima Pariza (uglavnom kroz drvoreze Hirošige i Utamara) kod Tuluz-Lotreka se manifestuje kroz odsustvo senki, dijagonalne kompozicijske linije, odsecanje figura na rubu slike i pojednostavljenje ili deformacija kontura – što je vidljivo u izloženim plakatima, crtežima za pozorišne programe i kod ilustracija za publikacije. Pa ipak, najjači utisak od svih japanizmom obojenih radova, ostavljaju dve serije litografija – „Klovn koji sedi” (ili „Madmoazel Čau-Kao”, 1896) i „Bista madam Marsel Lende” iz 1895. koje otkrivaju, sloj po sloj, proces nastanka finalnog umetničkog dela.
Puni nežne naklonosti su prikazi žena iz zatvorenih etablismana (što je naziv ovog odeljka izložbe). Tuluz-Lotrek ih slika u svakodnevnim, običnim radnjama kao što su pranje rublja, ispijanje kafe, ćaskanje ili češljanje kose, bez ikakve eksplicitnosti i bez osude.
Izložba traje do 26. januara naredne godine.
Marina D. Rihter
objavljeno: 29.12.2014.
.jpg)
