Izvor: Politika, 25.Maj.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atina više ne popušta pred kreditorima
Premijer Cipras još veruje u sporazum, ali bez nerazumnih zahteva. – Grčka nije u stanju da izmiri obaveze prema MMF-u početkom juna
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka neće biti u stanju da MMF-u plati dug od 1,5 milijardi evra koji dospeva u junu. Prva rata od 300 miliona evra, već 5. juna, biće nepokrivena jer u državnoj kasi nema novca, ali u isto vreme ni sporazuma s kreditorima koji bi bar malo olakšao položaj Atine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Ovo je zvanična poruka koju je MMF-u i ostalim poveriocima uputio premijer Aleksis Cipras sa sastanka glavnog odbora vladajuće levičarske Sirize, gde je bio prisutan vrlo jak otpor prema daljim ustupcima. Cipras je naglasio da je vlada učinila sve što je mogla da ponudi u paketu reformi koji treba da zadovolji zahteve kreditora u zamenu za obećani kredit, ali i da Atina više neće da popušta pred neracionalnim zahtevima.
„Uradili smo sve što smo mogli da bismo postigli kompromis i sada je red na Evropi. Nećemo prihvatiti novo smanjenje penzija i sve ono što bi bilo dalje ugrožavanje minimalnog standarda građana”, rekao je Cipras i ukazao da većina Grka traži vidljivo rešenje, ne samo nešto što se zove sporazum.
Cipras je naglasio da kredit spasa s EU i MMF-om nije bio ekonomska greška već svestan izbor grčkih oligarha koji su, podržavajući zahteve kreditora, sav teret dužničke krize prebacili na penzionere, privatni sektor, mali biznis.
„Činimo nadljudske napore da nađemo rešenje i da se dogovorimo s kreditorima”, kaže ministar finansija Janis Varufakis i podseća da su neki zajmodavci finansijske probleme i gušenje Grčke koristili kao način da podriju sporazum koji je nova vlada potpisala s poveriocima i koji pokušava da sprovede kroz paket predloženih reformi.
„Smatram da smo uradili sve da dođemo do sporazuma kako bismo izbegli bankrot. Sada je red na institucijama da pređu bar jednu četvrtinu puta u susret Grčkoj koja je teškom mukom već prevalila najveći deo, nadajući se dogovoru”, izjavio je Varufakis za Bi-Bi-Si i upozorio da bi izlazak Grčke iz monetarne unije bio razoran i predstavljao početak kraja evra.
Dramatična politička i finansijska situacija u Grčkoj ostavlja, nekako, u drugom planu svakodnevna događanja koja su direktna posledica krize u kojoj se zemlja nalazi. Tako, strani turoperatori primoravaju odnedavno grčke hotelijere da prilikom zaključivanja ugovora pristanu i na posebnu „klauzulu u slučaju bankrota”. To znači da, ukoliko dođe do ovakvog ishoda, operatori neće imati obavezu da hotelijerima isplate nadoknadu zbog otkazivanja aranžmana. Istini za volju, mnogi aranžmani su već otkazani, a oni koji ostaju na snazi traže od grčkih domaćina posebna osiguranja ukoliko zemlja izađe iz monetarne unije.
Dodatni problem za turizam predstavlja i neizvesnost oko visine PDV-a u hotelima i letovalištima. Ukoliko se porez podigne na 23 odsto kako traže kreditori, većina aranžmana će zbog skupoće biti otkazana, ukoliko to već nije slučaj. Najviše su za razvoj situacije zainteresovani turski hotelijeri koji su Grčkoj već preuzeli veliki deo stranih turista.
Posledice neizvesnosti i prazne državne kase sve su vidljivije na atinskim ulicama. Kao nikada do sada, glavni grad potpuno nespremno dočekuje turističku sezonu. Zelene površine su zarasle u korov, plaže su bez „kozmetičkog remonta” dočekale kupače, centar grada je zapušten, išaran grafitima...
Prazan poslovan prostor, zatvorene radnje, zaključane i puste čitave zgrade u kojima su nekad bile firme, mnogo prosjaka na ulicama, oko semafora... Još jednom, zbog sve očiglednijeg siromaštva i velikog broja migranata koji u Grčkoj čekaju šansu da odu u zapadnu Evropu, srozali su antički sjaj i opšti izgled Atine.
Trg Omonija, na kome nema nijednog javnog toaleta, pretvoren je u ruglo, u transfer centar za izbeglice, od kojih većina, kad padne noć, spavaju na gradskim ulicama i u parkovima. Oko 50 porodica sirijskih izbeglica koji čekaju obećane papire da putuju dalje već danima spavaju u ulazima zgrada u centru Atine.
Gradske vlasti učinile su mnogo pokušavajući da koliko-toliko reše problem izbeglica, ali broj je toliko veliki da hoteli i smeštaj koji su im obezbedili nisu dovoljni da prihvate sve one koji svakodnevno stižu u Grčku, a zatim u potrazi za dokumentima i u Atinu.
Grad sa četiri miliona stanovnika svakodnevno preživljava dramu koja, ukoliko brzo ne bude rešenja, preti da postane tragedija. Jer, već danima situaciju koja nije pod punom kontrolom koriste za svoje destruktivne namere desetine anarhista koji divljaju u centru, u okolini Politehničkog univerziteta. S kapuljačama, naoružani kamenicama i „molotovljevim koktelima” zasipaju automobile, zgrade, policiju koja prema instrukcijama nove vlade ostaje prilično pasivna. Stanovnici Eksarhije, boemskog dela grada u kome su tradicionalno živeli i okupljali se umetnici i levičarski intelektualci, u blizini Omonije, očajni su u večernjim satima jer ne mogu da izađu iz svojih domova. Poslednji incident je bio paljenje trolejbusa, kontejnera, izloga malobrojnih prodavnica koje su ostale otvorene... Iz nekog razloga, nijedna vlada do sada nije htela ili nije umela da se razračuna s anarhistima koji sistematski uništavaju grad.
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
