Izvor: KMnovine.com, 02.Sep.2015, 05:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragana Trifković: Kriminalne strukture na Kosovu i Metohiji
Sa Draganom Trifković, generalnim direktorom „Centra za geostrateške studije“, o problemu migracije kosovskih Albanaca u EU razgovarao Manuel Oksenrajter (MO), glavni urednik nemačkog časopisa ZUERST.
Dragana Trifković
MO: Mase Albanaca sa Kosova i Albanije „beže“ u zemlje EU, uglavnom u Nemačku. Hajde da >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << pričamo o Albancima sa Kosova, da li ovi ljudi trpe politički progon ili diskriminaciju što ih primorava da napuštaju domove?
DT: Osnovni problem većine Albanaca sa Kosova je to što nemaju novac, zaposlenje i budućnost. Naime, oni ne vide nikakvu perspektivu u takozvanoj „državi“ Kosovo, niti perspektiva realno postoji u tim okvirima. Prirodni resursi Kosova i Metohije su veliki, ali oni nisu pod kontrolom instaliranih vlasti, kao ni stvoreni resursi koji su otuđeni od Srbije. Najveću korist na Kosovu i Metohiji od 2000. godine ostvaruje američko-turski kapital u oblastima infrastrukture, rudnih bogatstava, osiguravajućih društava i energetike, a interesantno je da se tu nalaze imena onih koji su direktno učestvovali u bombardovanju Srbije kao što su Toni Bler, Madlen Olbrajt i Vesli Klark. Kosovo nema ekonomiju koja se zasniva na realnim osnovama i čak 99% proizvoda se uvozi na teritoriju Kosova i Metohije, od kako je ono nasilnim putem odvojeno od Srbije. U takvim uslovima nema govoru ni o kakvom razvoju ili perspektivi, već isključivo o siromaštvu. Uz to u svim strukturama zastupljeni su kriminal, korupcija kao i nasilje mafije i političara (u ovom slučaju mafija i političari su jedno te isto). Pojavila su se i izvesna svedočenja da je jedan od motiva za odlazak sa Kosova pretnja regrutacijom za potrebe ratovanja u Siriji, Iraku i Libiji.
MO: U kakvoj je situaciji srpska manjina na Kosovu i Metohiji?
DT: Demografska slika Kosova i Metohije je potpuno izmenjena od dolaska NATO snaga i proterivanja 200 000 Srba iz svojih domova. Posebno nakon martovskog pogroma 2004. godine, kada su Albanci organizovano krenuli u napad na Srbe u svim sredinama gde je još preostalo Srba, postalo je jasno da Srbima na Kosovu i Metohiji niko ne garantuje pravo na život. Međunarodne snage KFOR-a su mirno posmatrale divljanje albanskih nasilnika nad Srbima, srpskim crkvama i grobljima. Osim što Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju nikakvu međunarodnu zaštitu (mislim od strane međunarodnih strukture NATO i UNMIK koje su tamo prisutne), oni nemaju zaštitu ni od svoje države Srbije. Naime srpske vlasti koje su pod potpunim uticajem Vašingtona i Brisela potpisale su niz dogovora kojima su de fakto priznale Kosovo kao „nezavisnu“ državu i predale srpski narod na nemilost albanskim teroristima koji su se u međuvremenu zaposlili na „državnim“ funkcijama. Sadašnje državno rukovodstvo Srbije zaslužuje neku posebnu „nagradu“ jer je jedinstveno po tome što je samo ukinulo institucije svoje države u južnoj srpskoj pokrajini, uključujući i policiju i pravosuđe. Time položaj Srba na Kosovu i Metohiji postaje još teži, a da ne govorimo o tome da su SAD odobrile transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Armiju Kosova. Kosovske bezbednosne snage u potpunosti sačinjavaju UČK teroristi, koji će sada biti nekakva armija.
Dragana Trifković i Manuel Oksenrajter u Prizrenu
MO: Kakvu vrstu vlasti vidimo danas na Kosovu?
DT: Vidimo vlast koju je instalirala američka administracija i koja je sačinjena od UČK terorista, trgovaca ljudskim organima, narkodilera i ljudi koji su odgovorni za velike zločine. Mnogi tu takozvanu državu sa pravom nazivaju nazivaju „narko-teroristička država“. Dovođenjem takvih struktura na čelo neke zajednice, zapad podržava kriminalizaciju i degradaciju društva i postaje inspirator i pokrovitelj zločina. To je vlast koja u potpunosti radi pod kontrolom Vašingtona i van toga nema nikakve nadležnosti. U takvim okolnostima ne može se ni očekivati drugačija situacije od ove o kojoj razgovorimo, a to je da većina stanovništva želi da pobegne sa Kosova. Mnogi od njih su imali velika očekivanja od takozvane nezavisnosti i dolaska „demokratije“ ali sada je prošlo dovoljno vremena i svesni su toga da žive u daleko gorim uslovima nego ranije. Neuporedivo gorim. Vremenom će se situacija dodatno usložnjavati u tom smeru.
MO: Šta možemo reći generalno o ponašanju albanske većine prema srpskoj manjini na Kosovu?
DT: Na Kosovu i Metohiji je etnički očišćen srpski narod koji je vekovima živeo na tom području. Od dolaska NATO snaga na Kosovo i Metohiju proterano je preko 200 000 hiljada Srba, uništeno je oko 150 crkava i manastira. Izvršen je genocid ne samo nad živim Srbima, već i nad mrtvim. Oskrnavljeno je preko 250 pravoslavnih grobalja. Preostali Srbi na Kosovu i Metohiji žive u stalnom strahu za svoj život, nemaju nikakvu zaštitu niti im iko garantuje osnovna ljudska prava i podvrgnuti su konstantnom nasilju. Zapad je, kao i u slučaju Iraka, Libije, Sirije, iskonstruisao laž koja je poslužila kao „argument“ za agresiju na Srbiju tj. bivšu Jugoslaviju. Postoji i nemački dokumentarni film „Es begann mit einer Lüge“ koji govori o tome. Nakon bombardovanja potpuno su se promenile okolnosti. Albanci su dobili punu podršku za svoje divljačko ponašanje i oni zločin koji čine prema Srbima smatraju legitimnim. Albanci nisu odgovarali za svoje stravične zločine, uključujući i trgovinu ljudskim organima. Moram da naglasimo da u tome podrška Zapada igra veliku ulogu.
MO: NATO je napao Srbiju 1999. a kosovska teroristička grupa UČK je delovala kao NATO trupa u pozadini. Rezultat rata je osnivanje „nezavisnog Kosova“. Da li postoji kontekst između agresije 1999. i današnje situacije?
DT: Sadašnja situacija sa Kosovom i Metohijom je prouzrokovana NATO bombardovanjem Srbije. U nemačkoj javnosti su sve više prisutni glasovi o tome da je bombardovanje Srbije bilo nelegalno, odnosno suprotno Međunarodnom pravu što se nikada nije moglo ni dovoditi u sumnju, ali i da je to bila pogrešna odluka (bivši kancelar Šreder, Hans-Kristijan Štrobel, Sevim Dagdelan itd.). Nedavno je u Bundestagu nemačka poslanica iznela činjenice da Nemačka finansira teroriste na Kosovu. Htela bih da napomenem da Nemačka ne vodi samostalnu politiku na Balkanu, već podržava politiku SAD i Velike Britanije, ali na sopstvenu štetu. Između ostalog, posledice takve politike su i albanski emigranti u Nemačkoj. Pored „nezavisnog Kosova“ kao rezultate bih navela stavljanje Međunarodnog prava van snage i uvođenje zakona sile. Alternativa tome je poštovanje Međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta Srbije u skladu sa rezolucijom UN 1244 i uskraćivanje podrške terorističim strukturama na Kosovu i Metohiji, što će neminovno doći na red.
MO: Kakva je bila situacija na Kosovu pre 1999. godine?
DT: Ne mogu da kažem da je situacija na Kosovu i Metohiji bila dobra pre 1999. godine, daleko od toga, ali je ona bila pod kontrolom. Oduvek je postojao problem, vezan za albansku zajednicu sa terorizmom, organizovanim kriminalom, korupcijom, trgovinom drogom i ljudima, međutim srpske bezbednosne snage su se postojano borile na suzbijanju tih pretnji. Onog trenutka kada su se srpske bezbednosne snage povukle sa teritorije Kosova, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i kada je kontrolu nad pokrajinom preuzeo UNMIK odnosno KFOR, došlo je do eskalacije svih problema, a posledice će biti dugoročne.
Intervju je objavljen u avgustovskom broju nemačkog časopisa ZUERST (www.zuerst.de)
Posrbila: Svetlana Maksović
Izvor: Stanje stvari :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
