Izvor: BKTV News, 16.Avg.2014, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sankcije ili “kako pucati sebi u nogu”
Posle ,,teorijskog“ razmatranja posledica sankcija Rusiji, posle prvog ozbiljnog odgovora zvanične Moskve kontra merama u vidu embarga na uvoz prehrambenih proizvoda pre svega iz zemalja EU, zemlje članice Unije su se suočile i sa prvim realnim problemima i gubicima, koji su izazvali ozbiljno komešanje posebno medju zemljama koje imaju značajan izvoz tih roba u Rusiju.
Zvanični Kremlj >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << je očigledno dobro procenio svoj odgovor na zapadne sankcije, odgovor koji je veoma bolan za ekonomiju zemalja EU i koji je ponovo aktivirao priču o nesvrsishodnosti sankcija. Poruka je jasna – sankcije neće zaboleti samo Rusiju, već će i privredi zemalja EU naneti ozbiljne štete. Ostaje da se vidi da li su te štete prihvatljive i kakav će biti odgovor zvaničnog Brisela. SAD za sada ćuti. Posle prvobitnog šoka odlukom Moskve o kontra sankcijama, zemlje članice EU su već počele da najavljuju odštetne zahteve zvaničnom Briselu i da traže rešenje za moguće nestabilnosti na tržištu poljoprivrednih proizvoda Evropske Unije. O zahtevima za naknadu štete već govore Španija, Austrija, Holandija, Hrvatska, Poljska, Finska, i dr. Madjarski premijer Viktor Orban je javno izneo svoje mišljenje da je EU sama sebi ekonomski naštetila sankcijama koje je nametnula Rusiji zbog Ukrajine. On je upozorio da sankcije protiv Rusije na kojima EU i SAD insistiraju i ruski odgovor na njih, nanose veću štetu EU nego Rusiji. Urban je slikovito opisao da se u ,,u politici to zove – pucanje u sopstvenu nogu“.
Orbanovi komentari su se samo nadovezali na ozbiljno nezadovoljstvo koje je izneo slovački premijer Robert Fico koji je sankcije nazvao “besmislenim” i upozorio da će one ugroziti privredni rast 28-članog bloka. Fico je bio posebno nezadovoljan najavom Ukrajine da bi mogla uvesti sankcije ruskim kompanijama, medju kojima je i Gasprom, što bi moglo da dovede do prekida isporuka gasa preko Ukrajine, čime bi jedan broj zemalja EU ponovo upao u ,,gasnu krizu“. A upravo je odluka Ukrajinske Rade (Skupštine) da donese zakon kojim daje mogućnost Predsedniku i Vladi Ukrajine da uvedu sankcije velikim ruskim kompanijama, medju kojima je Gasprom, unela zebnju medju evropske zemlje koje se gasom snabdevaju gasovodom preko Ukrajine. Svima je jasno da alternativni pravci snabdevanja, pre svega gasovod ,,Severni tok“ mogu da zadovolje jedva trećinu potreba za ruskim gasom. Iako se takva odluka na prvi pogled čini kao još jedan ,,pucanj u nogu“, jer je Ukrajina visoko zavisna od uvoza ruskog gasa, sama činjenica da je Gasprom nedavno ,,zavrnuo slavinu,, Ukrajini zbog neplaćenih računa, menja situaciju.
Stiče se utisak da Ukrajina, nagoveštavajući mogućnost prekida tranzita gasa za evropske zemlje, pokušava da izvrši pritisak na EU ali i na Rusiju, da odblokiraju isporuke gasa toj zemlji uz mnogo povoljnije uslove za plaćanje duga, kao i mnogo bolju cenu. Prekid tranzita gasa ne bi nikome odgovarao, pa ni Ukrajini, koja je donela odluku da proda deo vlasništva nad svojim gasovodom američkim i evropskim kompanijama. Prekid tranzita gasa i izazivanje nove ,,gasne krize,, na ulasku u novu grejnu sezonu, mogao bi da bude i dvosekli mač za Ukrajinu, jer bi sa jedne strane, moglo da smanji količine gasa koje bi iz Evrope mogle da budu njoj isporučene (zbog punjenja skladišta gasa u Evropi), a sa druge strane možda bi moglo da ponovo oživi priču o značaju gasovoda „Južni tok“ za redovno snabdevanje evropskih zemalja ruskim gasom., koji je sankcijama EU i SAD Rusiji potisnut u drugi plan i čija je gradnja zaustavljena na teritoriji zemalja EU preko kojih bi trebalo da prolazi, pre svega Bugarske. Ipak ,,gasni pregovori“ izmedju EU, Ukrajine i Rusije će se nastaviti, uz ovaj politički pritisak iz Kijeva.
Ostaje pitanje da li iko u Evropi može da rizikuje još jednu ,,gasnu krizu“ i njen negativan uticaj na privredni rast, pored već pomenutih problema sa posledicama dvostranih sankcija, koje su počele da proizvode i prve javne posledice u Rusiji, posle neverovatno visokog odštetnog zahteva Rosnjefta Kremlju od oko 45 milijardi dolara. A Srbija sa jedne strane teži da ostvari korist od najnovijih sankcija izmedju Zapada i Rusije, pokušavajući da poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište, iako tu nema previše realnih kapaciteta odnosno dovoljno raspoloživih robnih resursa. A sa druge strane, Srbija strepi od gasne krize – jer je očigledno da kapacitet podzemnog skladišta u Banatskom dvoru nije dovoljan da bi bezbrižno gledali na razvoj sitaucije sa tranzitom gasa kroz Ukrajinu, i pored činjenice da je Vlada Srbije na vreme napunila skladište do vrha.
Pred predstojeću zimu, treba razmišljati i o alternativnim pravcima snabdevanja gasom, posebno zbog činjenice da će nam, zbog štete od poplava, proizvodnja struje biti manja od uobičajene. Srbiji sledi ,,energetska kombinatorika,, u nameri da se obezbedi dovoljno energije za zimu. Nadajmo se da će ova briga biti nepotrebna, ali…. kako se velike sile igraju, sve je moguće.
Autor Zoran Pavić
The post Sankcije ili “kako pucati sebi u nogu” appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
