Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Dec.2016, 14:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"ECB da nastavi da podstiče ekonomiju"

Evropska centralna banka će na sastanku u četvrtak, očekuju ekonomisti, dati novi podsticaj evropskoj ekonomiji koja je i dalje podložna krizi, ali i neizvesnostima nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, odluke Velike Britanije da istupi iz EU i političkih rizika u Evropi.

Dnevni red sastanka ove monetarne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << institucije sa sedištem u Frankfurtu, na zapadu Nemačke, veoma je "nabijen": guverneri ECB će utvrditi nova ekonomska predviđanja, razmotriti mehanizme podrške privredi, a većina ekonomista je ubeđena da će odlučiti da nastave s masovnim otkupom dužničkih hartija.

Otkup dugova je vanredna mera koju je Evropska centralna banka pokrenula da bi podstakla privredu i inflaciju.

Očekuje se da će kamatne stope, koje su već na istorijskom minimumu, ostati nepromenjene.

"U situaciji povećanih političkih i ekonomskih neizvesnosti, čini se da je predsednik (ECB) Mario Dragi spreman da najavi novo produženje programa otkupe aktiva za šest meseci", izjavila je ekonomista finansijske firme Kepital ekonomiks (Capital Economics) Dženifer Mekjoun, a to je u sažetoj formi stav najvećeg broja stručnjaka. Trenutni program otkupa dugova ističe u martu.

Protekli vikend obeležili su značajni politički događaji, pre svega referendum o ustavnoj reformi u Italiji koji je doveo do ostavke šefa italijanske vlade Matea Rencija, što nagoveštava opasnost od perioda nestabilnosti u toj zemlji.

Reakcija tržišta bila je mirna, što ne ide nužno u prilog Mariju Dragiju.

Negativnija reakcija bi mu pomogla da "opravda novo produženje" programa otkupa dugova, ukazuje Karsten Bzreski iz banke ING Diba.

Neki guverneri u savetu ECB priželjkuju da se osporavani program otkupa duga što pre okonča, uz obrazloženje da je u nekim zemljama doveo do popuštanja u reformama i budžetskoj disciplini. Među njima je guverner nemačke Bundesbanke Jens Vajdman.

Na sastanku će se, kako navodi Bzreski, sigurno govoriti o političkoj neizvesnosti, budući da nema povećanja neizvesnosti na tržištu.

Budući da na tržištu postoji tendencija da se učitava najgori senario, "potrebno je da ECB potvrdi svoju orijentaciju" (da pruža podršku), navodi ekonomista Benk ov Amerika Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch) Žil Moek.

Prvi čovek Evropske centralne banke u poslednje vreme stalno upozorava na geopolitičke rizike.

Tako je na jednom slušanju pred Evropskim parlamentom krajem novembra rekao da nedavni događaji pokazuju da je politika postala značajan izvor neizvesnosti u narednim mesecima, aludirajući na odluku Velike Britanije da istupi iz EU i iznenadne pobede Trampa, pobornika protekcionizma.

Evropa se suočava s narastajućim populizmom. Kandidat ekstremne desnice jeste izgubio prošlog vikenda na predsedničkim izborima u Austriji, ali su u najavi drugi izbori visokog rizika u tom pogledu, pre svega u Francuskoj, gde kandidatkinja ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta Marina Le Pen ima dobre šanse da dođe do drugog kruga predsedničkih izbora 2017. godine.

Evropska centralna banka već mesecima priprema tržište za novo labavljenje monetarne politike, a Dragi je krajem novembra ponovio da je ECB spremna da preduzme korake ukoliko to bude neophodno kako bi dala podsticaj privredi i inflaciji.

Ekonomska situacija se doduše malo poboljšava, pa je nezaposlenost u oktobru prvi put za pet godina pala ispod simboličnog praga od 10 odsto, a ubrzanje sektora proizvodnje u novembru ukazuje da se potvrđuje obnova industrijske aktivnosti.

Inflacija je međutim sa 0,6 odsto u novembru i dalje daleko od od ciljane stope koja je nešto niža od dva odsto, a i u trećem tromesečju je ekonomija bila blizu stagnacije sa porastom od 0,3 odsto.

Mario Dragi je sredinom novembra rekao da pokretanje privrede zavisi od podrške ECB.

Ekonomisti konkretno očekuju da se otkup javnog i privatnog duga nastavi do septembra 2017. godine.

Evropska centralna banka kroz ovaj program svakog meseca ubacuje 80 milijardi evra u privredu.

ECB bi mogla i da ublaži ograničenja za kupovinu ovih hartija kako se ne bi dogodilo da na tržištu nema hartija koje bi mogla da kupi.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...