Izvor: Danas, 01.Okt.2014, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama protiv Islamske države
Predsednik SAD Barak Obama predstavio je detaljnu strategiju kako njegova administracija planira da se bori protiv Islamske države. Iako sam dve i po godine žestoko kritikovala Obaminu politiku prema Siriji, strategija odražava zrelu i koherentnu spoljnu politiku, mada nije u potpunoj saglasnosti s njegovim proklamovanim vrednostima. Taj propust može da osujeti njegov plan.
Obamin pristup je vredan hvale iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << tri razloga.
Prvo, predstavlja kombinaciju sile i diplomatije. Drugo, vezuje okolnosti za način i opseg američkog vojnog delovanja. Treće, vezuje sudbinu ovih napora za postojanje i efikasnost široke bliskoistočne koalicije, stavljajući do znanja da iako su SAD spremne da vode, one ne mogu i neće da preuzmu ulogu globalnog policajca. U bliskoistočnoj igri prestola, Obama koristi svoje adute što više može. On zna da vojni napor pod rukovodstvom SAD može znatno da oslabi Islamsku državu, ali da samo kombinacija vojnih i političkih sredstava može da je porazi. On je za sebe stvorio političku polugu iscrtavši jasnu liniju, izjavivši da će SAD „proširiti svoje napore izvan granica zaštite sopstvenog naroda i humanitarnih misija“ jedino u saradnji s novom iračkom vladom. Ako ta vlada ispuni obećanja o političkoj inkluziji, SAD će joj pomoći.
Jednako važna, ali manje očigledna jeste moć koju ta pozicija obezbeđuje prema Iranu. Obama nije pomenuo
Iran u govoru; ali komentatori spekulišu da njegova strategija daje Iranu veću moć nad SAD, na osnovu teorije da su borci pod pokroviteljstvom Irana važni za uspeh u borbi protiv Islamske države. Ali iračka šiitska vlada jedan je od glavnih strateških stubova Irana u regionu; pre nego što su SAD počele vazdušne napade, daleko je bilo od izvesnog da će iračka vlada preživeti. Iranu je potrebna moć vazduhoplovstva SAD bar u onoj meri u kojoj su SAD potrebne kopnene trupe Irana. Stavljanje akcenta na regionalnu koaliciju u borbi protiv Islamske države takođe predstavlja veštu diplomatiju SAD. Državni sekretar Džon Keri je stavio do znanja da
Iran za sada nije dobrodošao.
Iran, bez kojeg koalicija u suštini postaje sunitski front, može da ima mesto za stolom - i da igra veliku i transparentnu ulogu u smirivanju građanskog rata u Siriji - ali samo ako je voljan da zauzda svoj nuklearni program. Sada je najbolji trenutak za to.
Obamina strategija je najslabija u dosezanju do običnog naroda - do mreže ljudskih odnosa koja prenosi bes, mržnju i očaj ili nadu, poverenje i lojalnost. Njegova doktrina da će SAD upotrebiti silu za odbranu svojih „suštinskih interesa“, ali će mobilisati ostale da „se uhvati u koštac sa širim izazovima za međunarodni poredak“ predstavlja zdravu logiku i dobru politiku u ratom iscrpljenoj Americi. Ali, kako mi je jedan Sirijac „tvitovao“, ono što svet čuje da Obama kaže jeste da će SAD upotrebiti silu da osveti smrt dvojice američkih novinara, ali neće preduzimati ništa zbog pokolja 200.000 Sirijaca. Ako se vojna akcija SAD ne shvati kao način da se zaštite životi i imovina iračkog i sirijskog naroda, Vašington će brzo izgubiti propagandni rat od Islamske države. Čim u vazdušnom napadu bude ubijena žena ili dete, video snimak bombardovanja i sahrana biće prikazani muslimanskom svetu.
To će oblikovati stavove naroda u drugim arapskim zemljama i ograničiti moć njihovih vlada da sarađuju sa SAD. Jedini način da se Bašar al Asad dovede za pregovarački sto jeste da se istovremeno oslabe i on i Islamska država. A jedino pravno i moralno opravdanje za napad na njegove vazdušne snage, skladišta municije i teško naoružanje jeste međunarodna odgovornost da se od njega zaštiti njegov narod, kao što su SAD pomogle da se od Islamske države zaštite Jezidi.
Iran bi shvatio da uzdržanost SAD u Siriji nije neograničena; sunitske vlade bi mogle biti osramoćene u očima sopstvenih naroda jer nisu učinile više; a priča IS o brutalnosti bi se sudarila s pričom o humanosti. Obamina politika se koleba između geopolitike zasnovane na interesu i retorike o univerzalnim vrednostima. Ako bi tu retoriku učinio realnom, obezbedio bi prostor za manevar.
Autorka je predsednica i izvršna direktorka Fondacije Nova Amerika
Pogledaj vesti o: Barak Obama
.jpg)
