Izvor: B92, 15.Sep.2009, 14:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vežbanje goji
Ako je verovati nekim naučnim istraživanjima, ključ za gubitak kilograma nije vežbanje, nego preraspodela masti u telu. Iako je istina da fizička aktivnost sagoreva kalorije i topi kilograme, vežbanje ima i jedan neželjeni učinak - stimuliše glad. A onda ljudi ponovo unose kalorije i talože kilograme.
Većina je sklona da veruje da je težina uglavnom stvar volje i da svi mogu da vežbaju i izbegavaju slatkiše i uživanje u većim količinama hrane. Naravno, samo ako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to zaista i žele. Nažalost, takvih je malo.
Američki psiholozi su utvrdili da će se većina ljudi, koji su sebe naterali da trče sat vremena, posle toga počastiti nekim slasnim zalogajem pre nego zelenom salatom. Retki su oni koji su uspešni i dosledni u samokontroli.
Ali, da ne bude zabune, vežbanje ima mnogo prednosti: osim što poboljšava zdravlje srca, popravlja i mentalno zdravlje, kao i kognitivne sposobnosti. Novija istraživanja su pokazala da starije osobe koje vežbaju bar jednom nedeljno imaju 30 odsto bolje kognitivne funkcije od onih koje ne vežbaju.
Neka američka ispitivanja su ipak donela iznenađujuće rezultate. Naime, u jednom istraživanju gojazne žene su bile podeljene u grupe. Deo njih dobio je vrlo zahtevan program vežbi, deo manje zahtevan, a deo je samo držao dijetu bez vežbanja.
Otkriveno je da žene koje su imale najzahtevniji program vežbi nisu ništa više smršale od žena koje su imale manje zahtevan program ili uopšte nisu vežbale.
"Ljudi često sami sebi štete, jer nakon vežbi jedu pogrešnu hranu. Misle da ako su potrošili puno kalorija na vežbanju mogu sebi da dopuste čokoladu, čime ponište sav svoj trud", izjavio je doktor Timoti Čarč, sa univerziteta u Luizijani.
Do sličnih zaključaka došlo je i istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Lidsu. Utvrđeno je da su ljudi koji su vežbali pod nadzorom povećali unos hrane u organizam i to uglavnom štetne hrane, a izbacili voće i povrće.
Uz to, pokazalo se da fizičke vežbe ipak ne mogu da sagore onoliko kalorija koliko bismo mi to želeli. Tridesetogodišnja žena, teška 70 kg, da bi sagorela 360 kalorija iz samo jednog pojedenog kolača s borovnicima, trebalo bi da 33 minuta džogira, ili 66 minuta kosi travu, ili 92 minuta usisava.
Najnovija otkrića mogla bi da donesu novi pogled na dosad preporučivani stil života, navodi se na sajtu www.tportal.hr. S obzirom da je gojaznost danas u svetu veliki problem, a preti da će u bliskoj budućnosti biti još veći, fokus stručnjaka sada je prebačen na mast u telu.
Istraživanja pokazuju da masti imaju znatno važniju ulogu nego što se dosad mislilo. Masti proizvode više od stotinu različitih hemijskih signala i hormona. Naučnici s Harvarda veruju da bi se moglo manipulisati mastima u telu u našu korist.
U ljudskom organizmu postoji tzv. smeđa mast koja je zdravija od bele, jer brže sagoreva energiju. Naučnici su otkrili da postoje područja gde se mešaju smeđa i bela mast i smatraju da bi to mogao biti ključ bržeg sagorevanja kalorija.
"Ako bismo uspeli da reprogramiramo mast u telu na način da ima manje štetne učinke, mogli bismo da rešimo problem gojaznosti", kaže profesor Ronald Kan s Harvarda.
Sve su ovo ipak još samo ideje u eksperimentalnoj fazi. Dok se ne pojavi čarobna pilila za skidanje kilograma bez gladovanja i vežbanja, o čemu većina ljudi mašta, stručnjaci preporučuju češću fizičku aktivnost manjeg intenziteta, kao što je pešačenje ili penjanje stepenicama.
To je, slažu se, mnogo bolja opcija od povremenih odlazaka u teretanu. Da bi se sagorele kalorije, pokreti mišića ne moraju biti ekstremni. Ukratko, kad se sve sabere, stručnjaci poručuju da je za gubljenja kilograma mnogo važnije ono šta jedemo, nego koliko se jako trudimo da kilograme istopimo.
.jpg)
