Izvor: B92, 30.Jun.2010, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Svi mogu da nose oružje
Najnovija odluka američkog Vrhovnog suda da državne i lokalne vlasti ne mogu nijednom Amerikancu da uskrate pravo da drži i nosi oružje, predstavlja jasno ohrabrenje za lobiste koji već najavljuju zahtev za ukidanje svih zakonskih ograničenja na planu prodaje i posedovanja oružja.
Vejn Lapjer, iz uticajne Nacionalne asocijacije za oružje, izjavio je da je to veliki trenutak u američkoj istoriji i najavio tužbe širom Amerike u kojima će tražiti da se takva ograničenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proglase neustavnim.
Smatra se, međutim, da stav Vrhovnog suda, barem za sada, ima više simbolički značaj, za razliku od istorijske odluke tog istog suda iz 2008. godine, i da je samo njen očekivani i logični nastavak. Vrhovni sud je pre dve godine ocenio da drugi amandman Ustava SAD štiti lično pravo da se drži i nosi oružje u zakonite svrhe, pre svega za samoodbranu u domu.
Tom odlukom, Vrhovni sud je prvi put dao tumačenje da drugi amandman Ustava štiti posedovanje oružja kao individualno pravo. To je jedno od najkontroverznijih pitanja za poznavaoce američkog ustava, napisanog još 1787. godine.
O složenosti celog pitanja govori i to da su obe odluke Vrhovnog suda donete tesnom većinom od pet prema četiri, sa prepoznatljivom ideološkom linijom razdvajanja među sudijama - većinsko je bilo mišljenje pet konzervanivih sudija, manjinu je činilo četvoro liberalnih.
Vrhovni sud je u junu 2008. prvi put jasno stao na stranu ovih drugih i ukinuo zabranu na lako oružje, što se dosad primenjivalo samo na federalne zakone i na federalne teritorije, kao što je Distrikt Kolumbija, gde je smeštena američka prestonica.
Vašington je još od 1976. godine, kada se radi o oružju, imao jedan od najrestriktivnijih zakona u SAD. U tome ga je sledio Čikago, koji je, međutim, sada obuhvaćen najnovijom odlukom.
Mnogi gradovi i države, ipak, i dalje imaju zakone koji ograničavaju vlasništvo nad oružjem, kao što je zahtev za proveru mentalnog zdravlja ili protok određenog vremenskog perioda do kupovine.
Presudom da je posedovanje oružja jedno od fundamentralnih prava, poput slobode govora, daje se mogućnost da se i ti zakoni ospore, što je već izazvalo neke komentare u liberalnim medijima, u smislu da predstoji haos na ulicama i da će oružje imati još veći uticaj u društvu koje je ionako previše naoružano.
Tema naoružanja u ličnom posedu i njegove doostupnosti pokreće se u Americi kad god dođe do nekog većeg zločina, ali samo pravo na posedovanje oružja u Americi je i dalje toliko popularno da ga i političari nerado kritikuju, pogotovo ne pred izbore, naravno, ako su uopšte protiv njega.
Pre dve godine, u jeku predsedničke kampanje, oba kandidata - Barak Obama i Džon Mekejn - podržali su odluku Vrhovnog suda.
Izvor: Saša Nikolić, Tanjug
