Izvor: B92, Beta, 08.Mar.2010, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paris FW: Balmain i Rochas
Kristof Dekarnan, kreator za „Balmain", pronašao je inspiraciju u „barokenrolu", mešavini pompeznog stajlinga Prinsa u „Purple Rain" i Versaja u doba Luja 14, dok je Marko Zanini kreirao za kuću „Rochas" nasmejanu kolekciju koja nas vraća u period s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih.
BALMAIN
Trezveni, svedeni minimalizam? Pa, neko je morao da digne glas protiv toga, a nema boljeg kandidata da održi u životu seksi i vruć stil >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od Kristofa Dekarnana (Christophe Decarnin), kreatora kuže „Balmen” (Balmain). Ove sezone on se odlučio za „barokenrol”, potraživši inspiraciju negde između pompeznog Prinsovog stajlinga za „Purple Rain” i Versaja u doba Luja 14.
Zlato, brokat, kaputi sa resama i podignutim kragnama, pozlaćeni džins, čizme protkane trakama sa „lujevskom” štiklom, šljokice i haljine od lamea na sve strane: Dekarnan je sve to stavio u svoju kolekciju. Pametan potez, iz više razloga.
Prvo, udaljio je „Balmen” od vojničkog stila koji je predstavio u za proleće/leto i približio ga klasičnijoj i nosivijoj temi, sa odelima u stilu sedamdesetih-devedesetih.
Ta ideja pala mu je na pamet, kaže Dekarnan, dok je gledao fotografiju žene „u savršeno skrojenom muškom 'Balmen' odelu”, ali sam duh revije je bio bliži „Gučiju” Toma Forda koji je sve prisutniji na revijama gde se oživljavaju devedesete.
ROCHAS
„Cveće kaktusa” (Cactus Flower). Marko Zanini je zasnovao svoju treću kolekciju za „Roša” (Rochas) na polu-zaboravljenoj romantičnoj komediji iz 1969. sa Goldi Hon i Ingrid Bergman u glavnim ulogama.
„Ovo je nasmejana, vesela kolekcija”, kaže on. „Poigravao sam se materijalima i bojama stvarajući čudne kombinacije.” Živa istina; nije bio ništa manje komičan ni retro od bilo čega drugog što smo mogli videti na pistama za jesen/zimu 2010/11.
Zanini je veoma neustrašivo kombinovao plavi žaket sa mornaričkom mašnom na donjem džepu sa tirkiznom suknjom, žutom bluzom od lamea, rukavicama u boji vina i zlatnim satenskim pamps cipelama.
Njegov smisao za boju nije bila jedina smela stvar u kolekciji. Manekenke su imale „velike” frizure, koralne karmine i istripovane štikle, u atmosferi ispunjenoj duhom s kraja šezdesetih/početaka sedamdesetih.
Iako tkanine u to vreme verovatno nisu odavale toliki utisak luksuza kako bi Zanini želeo, malo šta drugo je razlikovalo odeću na reviji od garderobe iz ormara naših mama. Svakako intrigantno, ali potencijalno teško za prodaju.
Dobra vest je da je na reviji bilo mnoštvo drugih stvari koje će šarmirati obožavateljke Zaninijevog stila, poput kardigana u boji kamilje dlake sa zakrpama na laktovima i otvorima za dugmad od zlatne kože ili kaputa sa poni dezenom.
