Izvor: B92, Tanjug, 05.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opstanak Samarićana u pitanju
Čuvari drevne vere, 750 preživelih potomaka Samarićana, koji su skoro 3.000 godina živeli u izolaciji, danas, kada im broj opada, počinju da se okreću najnovijim tehnološkim dostignućima kako bi održali svoju zajednicu.
Zakazivanje susreta putem interneta, ženidba izvan zajednice i predbračno genetsko testiranje, sve je to postalo uobičajeno kod njih radi opstanka zajednice, u trenutku kada nemaju dovoljno devojaka za sklapanje brakova.
Takvo otvaranje prema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << spoljašnjem svetu čini se neverovatnim ako se ima u vidu da je reč o grupi koja sebe smatra precima Jevreja i pridržava se rigidne tradicije u pogledu ishrane, seksualnih odnosa i Sabata.
Polovina samarićanske zajednice živi u malom modernom selu Kirjaz Luza na planini Gerizim, svetoj planini na Zapadnoj obali, dok druga polovina živi u izraelskom gradu Holon, u blizini Tel Aviva.
Hosni Koen (65) jedan od 12 sveštenika ne vidi kontradiktornost u načinu života samarićanske zajednice, za koju kaže da je "najmanja sekta na svetu".
Samarićani koji žive na Gerizimu su potomci Jevreja koji su izbegli prisilno preseljenje u Vavilon kada su Asirci zauzeli ovo područje 721. godine pre nove ere. Njihova vera je veoma slična jevrejskoj veri (judaizmu).
"Samarićani su veoma religiozni, ali i veoma moderni", istakao je Hosni za Rojters.
Alternativa adaptaciji na moderan život je bila - izumiranje. Pre 100 godina zajednica je imala samo 146 članova. Pojedinci su se preselili u mediteransku luku Jafu i tamo osnovali novu zajednicu.
S obzirom da su se venčavali među sobom, sredinom 20. veka oko sedam odsto Samarićana je imalo neke fizičke mane.
Genetsko testiranje pre braka pomoglo je da se ti nedostaci prepolove, ali mlade su morali da traže sa strane.
"Mi nemamo dovoljno devojaka, a ne možemo da kažemo momcima da se ne žene. Uzeli smo oko 25 Jevrejki, pet hrišćanki i tri muslimanke, koje su momci upoznali preko interneta", kaže Hosni.
Samarićani insistiraju na tome da žene pređu u njihovu veru pre udaje i potpuno se povinuju njihovim strogim pravilima. Pre nego što se udaju one provode u zajednici šest meseci da bi videle da li mogu da se uklope.
One moraju da budu razdvojene od svojih muževa i dece tokom perioda menstruacije i izoluju se posle porođaja - 40 dana ako rode dečaka, odnosno 80 dana ako rode devojčicu.
"Kada je žena u tom periodu, kćerka ili sestra se brine umesto nje za njen dom", kaže sveštenik Abdel Moin Sadaga (83).
Ima i onih koji se protive venčavanju izvan zajednice.
"Uz svo poštovanje vrhovnom svešteniku, ja sam protiv ženidbe sa ženama izvan zajednice", izjavio je za Rojters Kader Adel Koen, još jedan od samarićanksih sveštenika.
"Moji sinovi mogu da nađu sebi nekoga, ali moja dužnost je da im ponudim alternativu. Ako ne nađu sebi ženu, moja sestra ima tri kćerke i moja rođaka ima tri kćerke. Naravno prvo ćemo uraditi genetski test", ističe on.
Kader Adel kaže da njegov najstariji sin živi tipičnim modernim životom i do kasno u noć surfuje na internetu, ali da ga on uči koliko je važno održati tradiciju.
"Oni (sinovi) mogu da se ožene sa bilo kim unutar samarićanske zajednice. Izvan nje ne! Ako budu želeli da ožene neku ženu koja nije Samarićanka, ja ću ih odvraćati od toga. Ao to ipak urade, jedino što mi preostaje je da ih lišim nasledstva", istakao je Kader Adel.
I. Rupić, Tanjug.
