Izvor: B92, 31.Jan.2013, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevidljive izbeglice klimatskih promena
Prirodne katastrofe prisiljavaju milione ljudi na beg. Iako ovaj problem postoji već duže vreme i postaje sve veći, za sada još uvek ne postoje zakonske odredbe koliko neka država mora da primi ovih izbeglica.
Suša, poplave, oluje – sve više ljudi širom sveta ne samo da oseća posledice klimatskih promena već zbog njih mora da napušta svoje domove. U Keniji se u izbegličkim logorima nalazi trenutno oko 200.000 „klimatskih“ izbeglica iz Somalije. Ratovi već odavno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nisu jedini i glavni razlog bega. Mnoge porodice koje sada žive u izbegličkim kampovima živele su kao nomadi, sve dok njihova stoka, usled nedostatka hrane, nije uginula.
Razvijene zemlje Zapada nose u najmanju ruku moralnu odgovornost za patnje ovih ljudi, uveren je Valter Kalin, profesor državnog prava iz Švajcarske. Konačno, smatra on, te države su odgovorne za emisiju CO2 koja prouzrokuje klimatske promene. Pesimistične prognoze UNHCR-a predviđaju da će do 2050. godine oko 150 miliona ljudi morati da napusti svoja ognjišta zbog posledica i katastrofa koje će prouzrokovati klimatske promene.
Bez izbegličkog statusa
Valter Kalin želi da upozori svetsku javnost na veličinu ovog problema. On će biti i gost Simpozijuma o klimatskim promenama u Berlinu. Govoriće u funkciji izaslanika Nansen dijalog centra, odnosno kao predstavnik zajedničkog projekta Norveške i Švajcarske. Cilj te inicijative je da se zajedno sa ugroženim zemljama pokušaju naći standardi za tretman ove vrste izbeglica.
"Za novi zakonski okvir u svezi ovog problema postoji veliki otpor u krugovima međunarodne zajednice. Sada je pravo vreme da se postigne politički dogovor, jer se zemlje u kojima su ti ljudi našli utočište plaše novog talasa izbeglica. Ti ljudi su trenutno bez ikakvih prava. Ne postoje uredbe koje definišu njihova prava, kao što je to slučaj kod političkih izbeglica. Za sve one koji se nalaze u ovoj kategoriji je katastrofalno to što nije definisana obaveza njihovog prihvatanja u susednim zemljama, niti koju i kakvu vrstu zaštite mogu da dobiju. Posebno su ugrožena deca“, kaže on.
Činjenica je da su južne zemlje posebno pogođene negativnim uticajem klimatskih promena i da se, usled sve češćih katastrofa, mora definisati strategija njihove zaštite.
Jedan od zaključaka UN-ove konferencije o klimatskim promenama 2011. u južnoafričkom gradu Durbanu bio je i osnivanje „zelenog klimatskog fonda“, namenjenog pomoći zemljama koje se suočavaju sa klimatskim promenama. U početni kapital fonda uplaćeno je 30 milijardi evra, a predviđeno je da se do 2020. godine ova suma poveća na 100 milijardi godišnje.
Majkl Vindfur apeluje na angažman lokalnih vlasti
Zamenik direktora nemačkog Instituta za ljudska prava Majkl Vindfur u razgovoru za Dojče Vele istakao je važnost strategije prilagođavanja posledicama klimatskih promena i katastrofa. U Holandiji je to već urađeno. Postoji već razvijena strategija o ponašanju stanovništva i društvenih organizacija u slučaju mogućeg porasta nivoa mora i gubitka velikog broja stambenih jedinica. Isto tako i vlade zemalja na Jugu moraju da se pozabave posledicama klimatskih promena po svoje stanovnike.
Uzgoj kave u Ugandi je sve teži i predstavlja problem za mnoga mala poljoprivredna imanja. Tako uzgajivači kafe u ovoj zemlji zbog stalnog porasta temperature sve teže i teže žive.
"Ako se Uganda ne suoči sa ovim problemom, izvesno je da će ti poljoprivrednici jednom postati izbeglice. Međutim, ako se domaće vlasti, uz međunarodne resurse, prihvate problema, to se možda neće dogoditi”, prognozira Vindfur. On, između ostalog, apeluje na odgovornost vlada u zemljama kojima prete klimatske promene. Tako bi siromašne i marginalizovane zemlje, čije vlade ozbiljno shvate problematiku, mogle da smanje broj izbjeglica i sebi osiguraju sigurniju budućnost.
Zapadne industrijske zemlje nisu oslobođene odgovornosti za klimatske promene. U slučaju Ugande nedostajala je do sada adekvatna meteorološka oprema i služba, kako bi se moglo predvideti i blagovremeno reagovati na posledice klimatskih promena.
Bez novca iz industrijskih zemalja je učinkovita borba protiv smanjenja klimatskih izbeglica skoro nemoguća.
