Izvor: B92, 06.Nov.2011, 18:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nema razlike među polovima?

Kada je u pitanju seksualno ponašanje, naučnici se konačno slažu da su muškarci i žene sličniji nego što mislimo.

Najnovije otkriće tima psihologa Terija Konlija sa Univerziteta u Mičigenu moglo bi da bude završna reč u decenijama dugoj bici između feminističke teorije i evolucionarne psihologije.

Oni su pokušali da razotkriju nekoliko najpopolarnijih mitova u vezi sa razlikama između muške i ženske seksualnosti. Tako, na primer, verovanje da muškarci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << češće pomišljaju na seks od žena je potvrđeno (18 puta na dan, žene 10 puta). Ali oni istovremeno više razmišljaju i o ostalim fiziočoškim potrebama, kao što su hrana i san.

Autori ističu da to ima veze sa modelima socijalizacije gde su žene odgajane da brinu o potrebama drugih pre nego o sopstvenim.

Sama ideja da su ljudsko ponašanje i karakter određeni genima, korišćena je kao opravdanje za sve pojave, od rasizma i ropstva do eugenike i patrijarhalnih društvenih struktura.

Ženama je bilo dovoljno teško da se bore za svoja prava i bez muškaraca u belim mantilima koji su tvrdili da je prirodnije da sede kod kuće uz decu i šporet.

Verovanja da su žene predodređene da vole ružičastu boju, da su crnkinje manje atraktivne ili da muškarce privlače mršave lepotice, samo su pogrešne medijske prezentacije ili namerne provokacije kojima ne treba pridavati značaj.

U svakom slučaju, generalno mišljenje da naše mozgove i instinktivne postupke određuju principi evolucije, kao i to da će se oni u nekom trenutku razlikovati među muškarcima i ženama, jeste neosporno.

U kritici evolucionarne psihologije feministkinje često guraju već otvorena vrata. Ova debata o značaju genetičkih i faktora okruženja doprinela je da psiholozi i neurolozi shvate da su zapravo razlike među polovima daleko od istine.

Zaključak tima dr Konlija jeste da razlike među polovima nisu nepromenjive i da svakako ne utiču na društveno okruženje. One su, takođe zanemarljivo male.

U njihovo istraživanje je bilo uključeno 834 srudije iz 87 zemalja sveta i preko million ispitanika. Iako su stotine polnih razlika uočene, svaka od njih je bila marginalna i tek poneka je mogla da bude opisana kao stalna i sigurna. I što je najvažnije, što je društvo ravnopravnije, ove razlike su manje primetne.

Nastavak na B92...