Izvor: Radio 021, 13.Nov.2014, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FOTO: Oni su roditelji heroji iz Sombora

Marica Rajak (33) iz Sombora, koja je obolela od multipleks skleroze,nedavno je na svet donela Aleksu iako joj je bespogovorno oduzeta mogućnost da spozna pravo majčinstvo.

Kada je saznala da je trudna, ona i njen suprug Goran Vujković (39), nisu imali dileme. Sve su žrtvovali za bebu. Ipak, kako kaže, uživa u majčinstvu uprkos svojoj teškoj bolesti.

Aleksa je rođen mesec dana pre termina, ali je zdrava i jaka beba.

- Od samog početka smo bili svesni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da će biti teško, ali nismo hteli da odustanemo. Kada sam zatrudnela, dobila sam podršku svih prijatelja, lekara, komšija... Samo sam se u jednom slučaju suočila sa komentarom, kada me je jedna žena osudila što sam se usudila na trudnoću, s obzirom na to kakvu bolest imam. Ali, ja se nisam plašila. Pre moje bolesti, bavila sam se gimnastikom, išla u teretanu. I, zaista, trudnoća je prošla bez ikakvih problema i porodila sam se carskim rezom - priča za portal "Bebac" Marica Rajak.

Kaže da je bila svesna da će otac morati da preuzme sve obaveze oko deteta. Ona ih samo posmatra, ne može da prepovija sina, da se sa njim šeta ili igra.

- Operem mu samo okice, kada ga Goran kupa. Iz kolica sam onesposobljena da išta više od toga uradim. Sve nam je otežano. On je bez posla i ne može da radi, jer je vezan za nas 24 sata dnevno. Ne sme da nas ostavi. Zavisimo od njega, a ja sama s Aleksom ne mogu. Još je mali - priča Marica, dok sedeći u kolicima, drži mališu u naručju.

Kolika je njihova požrtvovanost za dete, najviše govori to što su u težak život, bez novca i pomoći, svesno ušli samo da bi imali bebu.

- Kuću delimo sa porodicom, pa praktično Marica, Aleksa i ja živimo u spavaćoj sobi. Mesečno raspolažemo sa 35.000 dinara. Od toga se trudimo da preguramo ceo mesec, a to podrazumeva hranu, pelene, lekove za Maricu. Često kod lekara odlazimo u Novi Sad, pa nam i prevoz pravi dodatne troškove. Teško je, Marica je nepokretna, a Aleksa još ni ne sedi. Ali, ne žalim se. Žao mi je samo što ne mogu da radim, jer je u našem slučaju luksuz da ne budem osam sati kod kuće - priča Goran.

Tokom trudnoće kod roditelja je rastao i nespokoj pošto od lekara nisu mogli da dobiju odgovor da li je njena bolest nasledna. Jer Marica je odjednom, pre 14 godina izgubila osećaj u rukama i nogama. Za svaki slučaj sačuvali su njegove matične ćelije.

- Rešili smo da sačuvamo matične ćelije da bi on, ako mu se ikada dogodi nešto strašno kao što je meni, mogao da se izleči. Novac smo sakupili od rodbine i nismo žalili ni dinara jer smo uvereni da je jedino čuvanje matičnih ćelija prava garancija za njegovu budućnost. Sanjam jutro u kojem ću da se probudim i prošetam do kreveta da podignem svog sina. Uprkos svemu, to mi još ne izgleda kao nedosanjan san - priča Marica koja, uprkos svojoj nedaći, ne gubi nadu da će im svima biti bolje.

Nastavak na Radio 021...