Izvor: B92, 09.Apr.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je moguć SMS u stihu?
Da li komunikacija putem SMS poruka može da doprinese jezičkoj kreativnosti i time opovrgne sumnje da poruke poslate putem mobilnih telefona negativno utiču na kvalitet izražavanja današnjih školaraca?
Brojna istraživanja sprovedena u poslednje vreme ukazuju na neosporan uticaj SMS poruka na govorni i pisani jezik tinejdžera, a samim tim i na kulturu uopšte. Ovakav vid komunikacije mnogo je opušteniji od direktne komunikacije licem u lice, pa je i to jedan od razloga njene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rastuće popularnosti.
Mobilne komunikacije su postale neophodan deo svakodnevnog života, a istraživanje načina upotrebe mobilnih telefona u zemljama u okruženju jasno pokazuju da mobilni telefon postao neizostavno sredstvo komunikacije kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. Među novim vidovima komunikacije, ne treba zanemariti ni komunikaciju putem interneta, gde je engleski jezik taj koji se najviše koristi i tako utiče na naš maternji jezik.
Kako su najveći korisnici SMS poruka tenejdzeri čiji je kredit limitiran, oni su i najveći potrošači ove usluge. Ograničenje od 160 karaktera navelo ih je na razna skraćivanja kako bi u jednoj poruci rekli što više. Realizacija ovih procesa je izuzetno promenjiva, i oslikava ličnu i često šaljivu prirodu privatnih razmena poruka koje su proučavane, kao i izostanak propisanih normi koje koriste korisnici ove nove forme mobilne komunikacije. Međutim, takve poruke su namerne i kreativne, smišljene da budu razumljive samo primaocu. Štaviše, one prikazuju obične ljudske karakteristike, dokumentovane u mnoštvu jezika, uključujući tendenciju ka ekonomičnosti izraza i igri reči, koji su ranije viđeni u raznim pisanim oblicima, među decom, omladinom, i odraslima, kao i u raznim oblicima komunikacije putem računara sa drugim novim medijima.
Neografija u SMS porukama je dinamični fenomen zasnovan na lokalnoj kombinaciji opštih mehanizama. Istaživanja pokazuju da su mehanizmi izmešani, bar što se tiče indo-evropskih jezika pisanih latinicom. Npr. tekstovi na španskom jeziku pokazuju da je došlo do promena u jeziku koje se ogledaju u fonetskom spelovanju, izostanku bezvučnih suglasnika, konsonantne osnove i stvaranje logaritmova – emotikona, anglizama i modernih „pozajmljenica". Kao i svi jezici, i srpski jezik je podložan istovetnim promenama. Mnogi od ovih istih procesa su uočljivi u „četu" na engleskom. O popularnosti SMS-a kod nas govori podatak da je dvadesettrogodišnji Beograđanin uspeo za mesec dana pošalje 15.410 SMS poruka. Kada bi se sva ta slova prenela na papir, mogla bi da se dobije podebela knjiga. Ljubitelj "dopisivanja” preko mobilnog telefona dnevno je u proseku slao 497 SMS-ova. Odnosno, svakog sata po dvadeset poruka, ili - poruku na svaka tri minuta.
Kada uporedimo tekstualne poruke i neelektronsko tj. književno pisanje, postoje dokazi da pravopis neografije utiče, ali i koegzistira sa konvencionalnom ortografijom. Postoje, ipak, primeri da je moguće uspešno spojiti tradicionalne i moderne vidove komunikacije, a jedan od poslednjih primera jeste konkurs održan 2. aprila 2009. godine povodom „Svetskog dana dečije knjige".
Za vreme trajanja konkursa, koji su organizovali Biblioteka grada Beograda i Telekom Srbija, učenici osnovnih škola u Srbiji, u periodu od 20. do 27. marta, imali su mogućnost slanja SMS poruka u stihu, na temu „Tajna".
Žiri, u čijem sastavu su bili poznati pisci za decu, u konkurenciji od blizu 200 pristiglih poruka, odabrao je tri najuspešnije, a mt:s je nagradio pobednike mobilnim telefonima.
Prvu nagradu osvojio je jedanaestogodišnji Andrija Stefanović, iz Beograda, a njegova poruka u stihu glasi:„Baš postoje tajne razne/ za svakoga bar poneka/ baš postoje tajne razne -za dete i za čoveka!"
Drugu nagradu osvojila je poruka trinaestogodišnje Jovane Nestorović, iz Male Ivanče, porukom:„U proleće svako dete, u duši je tajnu skrilo, kad pogledaš bolje oči, pola tajne izvirilo!"
Dobitnik treće nagrade je četrnaestogodišnji Filip Vuković, iz Aranđelovca: „Bila je to moja najveća tajna ... dok je nisam samo malo podelio."
Iako je po mišljenju mnogih stručnjaka tekstualna komunikacija putem mobilnih telefona korak unazad u dijalogu među ljudima, budući da je kuckanje SMS poruka ponekad i spor posao, sa „skromnim rezultatima”, ljudi ipak vole da se dopisuju. Konkurs „Tajna" pokazuje da taj vid komunikacije ne mora nužno da bude korak unazad, već i moderno sredstvo kreativnog izražavanja.
