Izvor: B92, 18.Jul.2020, 13:28
Čuveni Rafaelo preminuo od koronavirusa, a ne od sifilisa?
Grozničavi umetnik Rafaelo Santi, koji je bolovao od "jedne vrste koronavirusa", preminuo je ne rekavši svojim lekarima da je tajno posećivao svoje ljubavnice tokom veoma hladnih noći, a to je dovelo do pogrešne terapije, navodi se u novoj studiji o italijanskom renesansnom majstoru slikarstva.
Popularni mit je da je čuveni slikar koji je preminuo pre tačno 500 godina, umro 1520. u 37. godini od sifilisa jer je imao previše ljubavnica.
Stručnjaci ipak misle da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je Rafaelo preminuo od druge infekcije. Rafaelovu groznicu lečili su tada najbolji lekari Rima, koje je lično poslao papa u strahu od gubitka neprocenjivog umetnika, izjavio je Frans presu istoričar medicine Mikele Augusto Riva (Michele).
Italijanski slikar Djordjo Vazari (1511-1574) koji je pisao o Rafaelu, naveo je da renesansni slikar nije obavestio na vreme svoje lekare da je "često imao izlaske po hladnim noćima kada je posećivao ljubavnice".
"Bilo je mnogo hladno tog marta i verovatno je Rafaelo dobio upalu pluća", rekao je Riva.
Tadašnji lekari, koji nisu znali za te noćne posete, utvrdili su da je Rafaelo imao groznicu "zbog viška raspoloženja i krvi" i zbog toga su mu dali terapiju sa pijavicama i puštanjem krvi. Ta terapija je dodatno oslabila umetnika, ocenio je Riva.
Istoričar medicine je dodao da su tadašnji lekari bili svesni opasnosti terapije krvarenjem u lečenju infektivnih bolesti, ali su oni umetnika lečeli na osnovu pogrešnih informacija.
Riva koji je napisao najnoviju studiju o Rafaelu zajedno sa još tri stručnjaka sa univerziteta u Milanu, rekao je da je lekarska i greška pacijenata koji nije sve rekao lekarima, doprinela ranoj smrti umetnika.
U studiji se navodi da je Rafaelo umro od plućne bolesti koja je veoma slična današnjem korona virusu.
Rafaelo (1483-1520) koji je uz Leonarda da Vinčija i Mikelanđela najznačajniji predstavnik renesanse, za 37 godina života ostavio je remek-dela slikarstva.
Medju njima su tri freske u Vatikanu - "Atinska škola", "Sveti razgovori" i "Poetika", velike slike "Madona pod baldahinom" i "Polaganje u grob", kao i niz slika posvećenih Bogorodici od kojih "Madona sa češljugarom" i "Madona u zelenom".
Smatra se izvanrednim portretistom, a njegova tehnika je bila inspiracija za druge slikare. Jedan od najpoznatijih portreta je slika renesansnog pisca i diplomate Baldasarea Kastiljonea.
