Izvor: B92, 13.Avg.2013, 19:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ateisti inteligentniji od vernika?

Naučnici tvrde da su poslednjim istraživanjem dokazali da inteligentnije osobe uglavnom ne veruju u boga.

6 tipova ateista i kako ih prepoznati

Ateisti i vernici imaju drugačiji mozak?

Svaki šesti čovek na planeti - ateista

Ateisti bolje poznaju religiju od vernika

Gde sve u svetu žive ateisti?

Da li ateisti potajno veruju u Boga?

Psiholozi Miron Zakermen i Džordan Silberman sa Univerziteta u Ročesteru i Džudit >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Hol sa Univerziteta Nortistern objavili su pregled 63 studije sprovedene između 1928. i 2012. u ovomesečnom žurnalu Personality and Social Psychology Review.

Iako priznaju da njihova otkrića “nisu nova”, psiholozi ističu da sistematične analize u trajanju od gotovo 100 godina ukazuju na vezu između inteligencije i religioznosti i otkrivaju da je ateizam mnogo rasprostranjeniji među inteligentnijim ljudima.

Definišući inteligenciju kao “sposobnost da rezonuju, planiraju, rešavaju probleme, razmišljaju apstraktno, razumeju složene ideje, brzo uče i uče iz iskustva”, tri psihologa su definisala te veštine kao analitični oblik inteligencije.

S druge strane, religioznost je definisana kao vera u natprirodno, prinošenje darova tom natprirodnom i izvođenje rituala kojima se potvrđuje vera.

Zakerman, Silberman i Hol ispitali su studiju iz 1921. koju je predvodio Luis Terman, psiholog Univerziteta Stenford.

Ona je obuhvatila 1.500 dece čiji je IQ prelazio 135 u uzrastu od 10 godina.

Ove podatke ponovo su ispitali Robin Sirs sa Univerziteta Kolumbija 1995. i Majkl Mek Kulou sa Univerziteta u Majamiju 2005.

Opšti zaključak oba ispitivanja bio je da ta deca jesu bila manje religiozna u odnosu na opštu populaciju.

Međutim, ono što je bilo izuzetno u Termanovom radu, bilo je to što su, uprkos njihovom ateizmu, 60 odsto proučavane dece podizali “strogo religiozni” roditelji.

Druga velika studija koju su preispitali Zakerman, Silberman i Hol bazirana je na Osnovnoj školi u Njujorku namenjenoj nadarenoj deci.

Maturanti sa IQ većim od 140 u kasnijem dobu života su ponovo ispitani i otkriveno je da je svega 16 odsto njih našlo bilo kakvu ličnu satisfakciju u religiji.

Istraživači smatraju da je razlog za ovakve rezultate to što su inteligentniji ljudi manji konformisti i obično se odupiru religioznim dogmama.

Najčešće objašnjenje je da inteligentni ljudi ne žele da prihvate verovanje koje ne može da bude provereno. Takođe, jedan od razloga je i to što inteligencija i njene prednosti pružaju funkciju koju obično obavlja religija.

Ipak, nedostatak studije je to što većina od hiljada ispitanih pripada zapadnom društvu. Štaviše, 87 odsto njih je iz SAD, Velike Britanije i Kanade, što znači da je reč uglavnom o područjima delovanja protestanata, a ne Jevreja i katolika.

Nastavak na B92...