Izvor: B92, 20.Nov.2010, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spavajmo u mraku!
Izloženost čak i najslabijem svetlu tokom noći može izazvati fizičke promene u mozgovima hrčaka, a koje mogu biti povezane sa depresijom. Istraživanje je pokazalo da su se kod ženke sibirskog hrčka koja je bila izložena svetlu tokom 8 nedelja, desile značajne promene u delu mozga koji se zove hipokampus.
Ovo je prvo otkriće ove prirode, u kome je svetlost povezana sa promenamana u tom delu mozga. Upravo ovakvi rezultati mogu biti dokaz da su hrčci pokazivali znakove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << depresije upravo zbog svetla kome su bili izloženi.
„Čak i sasvim slabo svetlo može dovesti do depresivnog ponašanja a to smo povezali sa primećenim promenama na mozgu nakon osmonedeljne izloženosti", rekla je Trejsi Bedrožan, koautor istraživanja i student medicine na Ohajo univerzitetu. Bedrožanova je sa kolegama predstavila rezultate 17. novembra u San Dijegu, na godišnjem okupljanju Neurološkog društva.
Rezultati su od velikog značaja jer je svetlo korišćeno u istraživanju bilo izuzetno slabo – ekvivalentno upaljenom televizoru u zamračenoj prostoriji. „Rezultati bi nas više iznenadili da su svetla bila prejaka, ali ovakvo osvetljenje većinu nas i okružuju tokom noći", kaže Rendi Nelson, profesor neurologije na Ohajo univerzitetu i koautor istraživanja.
U istraživanju su učestvovale ženke sibirskog hrčka kojima su jajnici prethodno izvađeni da hormoni koji se iz njih luče ne bi uticali na rezultate. Polovina ženki je bila smeštena u okruženje sa slabim svetlom (setovi od po 16 sati) i 8 sati potpunog mraka.
Druga polovina je bila u okruženju sa dnevnim svetlom (16 sati) i 8 sati sa slabim svetlom. Nakon 8 nedelja testirana su im ponašanja koja ukazuju na depresiju. Iste ovakve testove koriste i farmaceutske kompanije kada testiraju nove antidepresive na životinjama pre nego što počnu sa testovima na ljudima.
Jedan od testova pokazuje koliko su miševi pili slatku vodu. Miševi su bića koja dosta vole da piju, ali oni miševi sa nagoveštajima depresije neće piti u normalnim količinama jer ih više ne zadovoljavaju takve radnje u kojima su ranije uživali. Miševi koji su noći proveli sa slabim osvetljenjem su pokazali više simptoma depresije od onih u normalnom okruženju.
Na kraju istraživanja, naučnici su proverili i stanje hipokampusa kod testiranih miševa. Rezultati su pokazalil da su miševi koji su boravili noću pri slabom svetlu imali promene na dendritima – izrasline nalik dlakama na moždanim ćelijama koje služe za slanje hemijskih impulsa od ćelije do ćelije.
„Hipokampus ovde ima bitnu ulogu u depresivnim poremećajima i ove promene su od velikog značaja"; kaže Bedrožanova. Dalje, naučnici nisu pronašli nikakve razliike u nivoima hormona stresa kortizola, u obe testirane grupe hrčaka. Ovo je takođe bitan pronalazak jer se kortizol vezuje za promene na hipokampusu.
„Ovo je do sada prvo istraživanje koje dalje rezultate u povezivanju slabog svetla tokom noći sa promenama na hipokampusu a da nije izmenjen nivo kortizola", kaže Nelson. Kako tačno svetlo menja hipokampus? Naučnici veruju da je povezano sa hormonom melatoninom. Svetlo noću umanjuje proizvodnju melatonima – hormona zbog koga naše telo zna da je noć.
Niski nivoi melatonina noću mogu smanjiti gustinu dendrita u hipokampusu. Naučnici nastavljaju sa istraživanjima prebacujući svoj centar na melatonin, odnosno na njegovu konkretnu ulogu.
Ovo istraživanje je u uskoj vezi sa Nelsonovim istraživanjem u kome je potvrđeno da svetlo noću dovodi do depresije kod miševa mužjaka, ali i sa još jednim istraživanjem koje je pokazalo da noćno svetlo doprinosi gojaznosti kod miševa.
