Izvor: Press, 25.Apr.2013, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večeras premijera prve drame Mire Furlan
U porodičnoj drami iz 70-ih godina prošlog veka igraju Anita Mančić, Jasna Đurićić, Manojlović i mlada glumica Jovana Gavrilović.
"Ovo je pitak komad veoma gorkog ukusa", izjavio je Manojlović na konferenciji za novinare, ali nije želeo da otkrije detalje, jer, kako je rekao, tekst su čuvali od šire javnosti da bi na predstavi pronašao put kroz gledaoce.
Ipak, dodao je da u predstavi nema politike, ali ima refleksija na današnje vreme. "Porodični odnosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << su večni. Komad je, kako ga ja vidim - o ljubavi i misteriji. O ogromnoj, pravoj, istinskoj ljubavi i nestajanju, o najvećoj misetriji našeg postojanja da se rađamo, da se volimo i da odlazimo, a zašto - ne znamo", rekao je on.
Autorka je povodom premijere doputovala u Beograd iz Amerike, gde živi i radi od početka 90-ih. Na pitanje Tanjuga da li u drami ima autobiografskih elemenata odgovorila je potvrdno. "Moja porodica mi je bila inspiracija. Mislim da je način na koji smo odrasli i što nam se događalo u periodu odrastanja - ono što nas oblikuje za ceo život i kao glumce i kao pisce i kao ljude", rekla je ona.
Furlan je napomenula da se ljudi stalno vraćaju istim temama, pa se i psihoterapija bavi time. "Ne možeš znati ko si dok se ne osvrneš na svoju prošlost, na situaciju u kojoj si rastao", naglasila je ona i dodala da je dramu napisala pre dosta godina, u Americi, dakle daleko od tema iz komada, jer joj je, kako je priznala, bilo potrebno da se tome vrati.
Ističući da je beskrajno zahvalna i ponosna što je Manojlović prepoznao taj komad, rekla je da ga je pokazala malom broju ljudi. "Ljudi se danas boje jakih emocija, teških priča, od toga se beži i postoji otpor prema toj vrsti materijala, što mi je razumljivo. Znam kao glumica kako je teško, ali i kako je dragoceno zaroniti do kraja u tešku i jaku emociju, ja sam se zbog toga počela baviti glumom, ne da igram razne karaktere. Moj put je bio taj i čini mi se da je taj glas i pristup prisutan i u mom pisanju", rekla je ona.
Jasna Đuričić je izjavila da je komad najpre o ljubavi, ali i o prolaznosti života i tome na koji način ga trošimo, uglavnom ga traćimo, umesto da živimo u sadašnjem trenutku i radujemo se malim stvarima. "U predstavi nema spektakularne radnje, ljudi razgovaraju, ali sve je puno emotivnog naboja i smisla, ima veze sa Čehovom", dodala je ona.
Kostimograf je Jelisaveta Tatić, scenograf Darko Nedeljković, saradnik za jezik i scenski govor Bogdan Diklić.
Radionica integracije ima salu sa 106 mesta, u ulici Braće Krsmanovića 28a (u kraju poznatom kao Bara Venecija).
.jpg)
