Izvor: Dzungla.org, 17.Avg.2012, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snimanje “Ravne Gore”: Tragedija jednog naroda
U selu Borač, na snimanju najambicioznije serije u istoriji srpske televizije, reditelja Radoša Bajića, o Jugoslaviji aprila 1941. godine
ŠUMADIJSKO selo Borač vrvi od žamora komunista s jedne i pristalica crkve s druge strane… Istorija se, na sreću, ne ponavlja, već je, inače mirni Borač osvojila ekipa serije „Ravna gora“ koju scenarista i reditelj Radoš Bajić opisuje kao surovu dramu o tragediji jednog naroda.
U sceni koja treba da prikaže vrenja u Jugoslaviji >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << aprila 1941. godine, najglasniji je učitelj Živadin (Igor Đorđević). Stojeći na drvima u školskom dvorištu, agituje za komunizam dok ga pedesetak okupljenih seljana pažljivo sluša.
- Sav taj buržoaski ološ koji se godinama tovio na leđima naroda treba zbaciti – potpiruje vatru među okupljenima. – Ali, nemojte brinuti, tu je junački Sovjetski Savez, tu je bratska Rusija koja će zaštititi Jugoslaviju. Niko u svetu danas nema tako moćnu vojnu silu koja može da se suprotstavi Hitleru. Samo komunisti i Sovjetska Rusija predvođena velikim vođom, drugom Staljinom, mogu nama da donesu izbavljenje i spas.
- Nas može spasiti samo Bog, a ne anarhisti koji su streljali svog cara – uzvraća mu pop, ali učitelj ne posustaje:
- Pope, ti ne razumeš, tvoje je da sahranjuješ i da krštavaš.
Žamor među seljanima pretvorio se u koškanje, a kada je vika postala nesnosna, „stop“ Radoša Bajića vratio je okupljene u realnost. Za statiste koji su se uživeli u uloge podeljenih seljana imao je jednu zamerku:
- Odlični ste, samo negodovanje treba da bude manje bučno. Nije bitno šta mi sada mislimo, 1941. udarila je sila na državu, a ljudi nisu znali odakle će spas da dođe. Znači, negodovanje da bude kao kad prozuji pčela, samo žamor.
Tako je i bilo kada su se kamere, posle kratke pauze u kojoj su se strasti stišale, ponovo uključile. Najsrećniji zbog „kupljene“ scene bio je Igor Đorđević koji je na 30 stepeni bio u kaputu ispod kog je imao košulju i vuneni prsluk. Uz sve to, umalo je ostao bez glasa.
- Nadglasavao sam se sa glasnim seljanima što je teško, ali školovao sam se i za to – kroz osmeh priča Igor, mokar od znoja. – Super je što sam radio sa statistima, jer se tako unosi dokumentarizam u priču. Pogotovo zato što su se uživeli u uloge.
Da će „Ravna gora“ biti neponovljiva siguran je reditelj i scenarista koji naglašava da u snimanje sage o međusrpskom ratu nije ušao kako bi nadmašio popularnost serije „Selo gori a baba se češlja“.
- Reč je o potpuno različitim žanrovima. „Selo“ je kao laki vegetarijanski obrok ili dijetalni ručak sa ribom, a „Ravna gora“ je masna trpeza. „Selo“ je elegična saga o moravskom srpskom selu sa elementima drame i komedije i u svom žanru je neponovljivo. Ali, „Ravna gora“ je ogromna priča, duboka, snažna. Upustili smo se u temu koja skida kataraktu sa očiju srpskog naroda koji neće krenuti napred dok četnici i partizani ne polože oružje.
VESELI ŠUMADINCI
MEĐU pedesetak statista koji su se našli u Boraču, dvojica su prikupila hrabrost da na kraju snimanja priđu Bajiću i poklone mu monografiju „Emir Kusturica end No smoking orkestra“:
- Mi smo iz udruženja penzionera „Veseli Šumadinac“. Oduševljeni smo vama i vašim ponašanjem i pozivamo vas da dođete da se družimo na skupu penzionera koji organizujemo svakog utorka od 19 časova. Malo smo se ustručavali da vam priđemo, ali sad vidimo da smo prišli običnom, narodnom, čoveku – u dahu su ispričali penzioneri.
SUPERPRODUKCIJA
KROZ seriju, najavljenu kao najveći produkcioni projekat u istoriji srpske televizije, proći će 250 glumaca, među kojima i Dragan Bjelogrlić (Tito) i Nebojša Glogovac (Draža Mihailović). Tehnički deo ekipe broji 75 članova, a slika će, kaže direktor fotografije Predrag Jočić, pomeriti standarde. – Snimamo sa najboljom digitalnom kamerom na svetu, pa je slika u rangu sa filmskom, po kvalitetu. Ovo će biti prva serija u Srbiji snimana kamerom koju inače koriste najskuplje produkcije u Holivudu – otkriva Jočić.
(Izvor: Novosti)
