Izvor: Dzungla.org, 22.Feb.2014, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fibromijalgija – tinjajući bol u celom telu
U MNOŠTVU bolesti malo ljudi zna za fibromijalgiju, zbog čega često lutaju, ne znajući, iako imaju tegobe, kome da se obrate. S obzirom na to da fibromijalgija predstavlja sindrom, odnosno skup više bolesti sa sličnim simptomima, lekari bi sa posebnom pažnjom trebalo da osluškuju obolelog kako bi postavili pravu dijagnozu. U protivnom, put izlečenja može da postane daleko komplikovaniji i teži.Kako se fibromijalgija ispoljava, objašnjava specijalista reumatologije dr Goran Radunović >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << iz Instituta za reumatologiju:- Fibromijalgija predstavlja oboljenje koje napada veće površine tela, odnosno vanzglobne strukture. Bolovi se najčešće ispoljavaju oko osovinskog skeleta, odnosno kičme. Ima ih između dva i tri odsto populacije, i to pre svega žene. Iako se javlja u različitim životnim dobima, najveći broj žena oboleva u vreme menopauze, što se vezuje za hormonske promene. U stvari, svaki šesti, odnosno sedmi pacijent, koji dođe u reumatološku ambulantu ima fibromijalgiju. Bolest se manifestuje brojnim simptomima, a najčešće slabo definisanim bolovima oko kičme, kolena, kukova, i to u dubini tkiva. Otuda pacijenti uglavnom i dolaze kod nas, mada ih, nikada ne leči samo reumatolog.Dopunskim ispitivanjem ništa posebno ne može da se otkrije, a nema ni bilo kakvog vidljivog oštećenja. To je zato što bolest primarno pogađa određene delove mozga, gde nije dobro regulisana sekrecija neurotransmitera, odnosno prenosnika spoljašnjih senzacija (nadražaja). Zbog takve situacije, prag bola kod ovih pacijenata je veoma nizak. Međutim, ipak treba biti oprezan u postavljanju dijagnoze, jer i neke druge bolesti, koje se često javljaju uporedo sa fibromijalgijom imaju nizak prag bola. Takve su, primera radi, kolike, odnosno grčevi, glavobolje, bolne menstruacije…DEPRESIJA KAO PRATILAC Pacijenti sa fibromijalgijom često imaju različite psihijatrijske bolesti. Najčešće se radi o depresiji na neurotskom ili čak psihotičnom nivou. U takvoj situaciji bolest se leči antidepresivima ili anksioliticima, sa ciljem da se savlada strah i popravi spavanje. A da bi se bolest u potpunosti kontrolisala, neophodno je sprovesti određene vidove psihoterapije, kao i fizikalnu terapiju.Na pitanje, šta još karakteriše fibromijalgiju, naš sagovornik kaže:- Poremećaj spavanja često može biti ključ problema. Zapravo, oboleli ne uspevaju da utonu u dubok san, pa ujutru ustaju bez osećaja odmora i svežine. Naprotiv, imaju osećaj otečenosti šaka i podbulosti lica, iako se to objektivno ne registruje. Uz to, loš san je često kombinovan sa sindromom apneje, odnosno prekidom disanja tokom spavanja, koje je karakteristično za hrkače. I naravno, oboleli od fibromijalgije često i hrču. Zbog svega što preživljavaju tokom spavanja, oni su ujutru umorni, malaksali i bezvoljni. Još ako osećaju i bolove u određenim karakterističnim tačkama, više je nego sigurno da imaju fibromijalgiju.Ima 18 tačaka karakterističnih za fibromijalgiju. A da bi se ovaj znak smatrao pozitivnim, najmanje 11 tačaka, treba da bude osetljivo na osrednji pritisak prilikom pregleda. Najveći broj ovih tačaka raspoređen je duž kičmenog stuba, a ostale oko kolena, laktova, kukova i grudne kosti.Da bi se dijagnoza potvrdila mora da postoji difuzni bol, široko rasprostranjen, odnosno da se širi ispod i iznad pojasa, da bude prisutan i u levoj i u desnoj polovini tela. Takođe, i duž osovinskog skeleta, odnosno u vratu, između lopatica, u slabinskom regionu… Osim toga, difuzni bol treba da traje više meseci u kontinuitetu, najčešće različitog intenziteta.- Do fibromijalgije mogu da dovedu i mnoge druge bolesti, a onda je reč o takozvanim sekundarnim fibromijalgijama – kaže dr Radunović. – Simptomi ovakvih fibromijalgija javljaju se tokom sistemskih bolesti vezivnog tkiva, virusnih i bakterijskih infekcija, degenerativnih reumatskih bolesti… Ovo je važno da se zna jer oboleli često nekritično uzimaju lekove da bi ublažili bolove, ne znajući, da na duži rok oni postaju kontraproduktivni. Primera radi, nesteroidni inflamatorni lekovi (brufen, diklofenak), posle više godina uzimanja često izazivaju oštećenje organa za varenje, otoke nogu, povećanje krvnog pritiska, kao i teške glavobolje, koje nestaju sa prekidom njihovog uzimanja. Ipak, posle dve godine neophodnog udruženog lečenja reumatologa, psihijatra i fizijatra, četvrtina bolesnica se izleči, polovina se bolje oseća, dok preostala četvrtina terapiju napušta kao da se ništa nije ni preduzelo. OpširnijeVečernje Novosti
